Na putu do škole sam se nekim čudom srela sa celom grupicom. Ana veselo trčkara ka meni dok se iza nje uspavano gegaju Arsen, Rouz i Helio.
"Dobro jutrooo Liv"
"Ponoviću ti ono što sam rekla i svojoj majci. Šta je u njemu dobro?"
Jedva uspevam da je gledam, oči mi se same zatvaraju. Jutro je ustvari veoma očajno. Ulice su mokre pošto je sinoć padala kiša, crni oblaci su preklili sunce čineći atmosveru još depresnijom, a pošto je sada decembar napolju je ledara. Svi smo u debelim jaknama i mantilima. Ja uz to imama i kapu, šal, rukavic i grejače sa noge. Ne podnosim hladnoću a zimu kao godišnje doba još više. I ovaj mesec prokleti, mnoge stvari su se u prošlosti dogodile...
Prišla sam spavalicama. Heliu čak nisu ni otvorene oči, mislim da on ne zna da je sa nama niti da je izašao iz kreveta
"Kapljice kiše koje udaraju u prozor"
"Aha"
"Sudar kod Svetog Petra"
"Da i komšija koji se vratio pijan sinoć kući i počeo da se svadja sa frižiderom zašto neće da se otvori na sezame otvori se" govorio je Arsen dok je zevao. "Nisam spavao uopšte"
"Ja uglavno noćima ne spavam" reče Rouz
"Pa šta onda radiš?"
"Gledam filmove, oštrim nož, smišljam plan kako da te ubi..."
"Šta je ono poslednje bilo?"
"Oštrim nož"
"Ne ono posle toga" u tom trenutku Helio otvori oči.
"Zašto sam ja ovde? Ovo jutro je grozno" Napokon neko razume.
"Jaoo ljudi vidite kako je sladak!" Ana nam prstom pokazuje na malo štene koje veselo skače po baricama.
"Vidite kako veseo presladak je ♥"
Liv: "Mogao bi malo da se smiri"
Helio: "Zašto je tako živahan od rana jutra?"
Arsen:"Umoran sam kada ga gledam kako skače."
Rouz:" Zelim da ga pojedem"
" Ljudiii zašto ste tako smoreni, živnite malo ;)"
"...nisi semšna znaš to"
~
U školi je velika buka jer se školsko takmičenje u odbojci odrzava kod nas. Danas je naša škola protiv neke nebitne gimnazije. Ana je u timu pošto ona trenira odbojku još odmalena. Ja ne igram pošto sam neandertalac za to a i jedini sport koji znam da igram je fudbal. Ne krivite mene krivite mog oca koji je oduvek hteo da ima dečaka. Uglavnom pobegla sam sa matematike da bi navijala za Anu a nisam jedina Skoro cela treća godina je ovde ukljućujući i zombi trio. Prišla sam Ani
"Srećno Ana
"Razbićemo ih"
U to trenutku Helio nam prilazi.
"Pazi da se ne sapleteš kada budeš igrala smotana."
"Uh baš ti hvala" blago se nasmejala. Podigao je ruku da baci pet ali kada je Ana krenula da mu uzvrati on ju je podigao visoko da ona ne može da dohvati.
"Šta je mala kako misliš da igraš odbojku ako ne možeš ni moju ruku da dohvatiš"
"E sad ćeš da vidiš, Liv podgni me"
"O-okej" podigla sam je i ona ga smeč style udari po ruci. Vidi se da se malo oslobodila pred njim. Devojke oko nas su nas streljale pogledom. Izgleda da su ljubomorne. Helio je ipak lep i zgodan dečko nije čudo što su mnoge zaljubljene u njega.
Utakmica je počela. Ove naše lepo igraju, naravno kada je Ana u timu. Vodimo. Prvi set se završio našom pobedom sada je pauza i menjaju se strane . Izdaleka vidim Sofiju. Izgleda izgubljeno i na svakih pet minuta prekriva uši. Ugledala je i ona mene i misli se da li da mi pridje. Nakraju mi prilazi.
"Liv moramo da popričamo"
"Nemamo mi šta da pričamo"
"Uozbilji se debilu ovo je bitno" vidim da je ozbiljna i pomalo uplašena.
"Šta je bilo"
"Od jutros čujem nečiji glas u glavi"
"Kakav glas?"
"Muški i stalno ponavlja jednu te istu rečenicu
"Koju?"
"Čestitajoj rodjendan i kaži joj da nije kriva. Kome da čestitam rodjendan ne razumem šta to treba da znači? Liv...Liv jesi li dobro bledja si nego inače? Pa kaži nešto što stojiš kao kip treba mi pomoć. HEJ PA GDE SI POŠLA, ČEKAJ LIV, LIV!?
Ana's P.O.V.
Odjednom čujem Sofiju kako se dere. Okrenula sam i videla kako liv zabrinuto izlazi iz sale. Šta joj je sada sam i ja zabrinuta. Nisam čula pištaljku za početak meča. Lopta je krenula ka meni ali ja sam bila suviše odsutna da bu je primetila. Udarila me je u glavu. Budim se u ambulanti dr. Kola. Rouz, Arsen, Helio i Sofija su oko mene.
"Dobro si ?"upitao je Arsen
"Da jesam...Liv!? Sofija šta se desilo sa Liv?"
"Da to bi i mi svi hteli da znamo, čuli smo razgovor izmedju vas dve o tome kako čuješ nečiji glas" reče Rouz.
"Kakav glas, šta kaže?"
"Stalno ponavlja čestitajoj rodjendan i kaži joj da nije kriva"
"Na koga on to misli?"
"JAO BOŽE KAKO SAM GLUPA, PA BLIŽI SE TAJ DAN"
"Koj dan Ana" upita Sofija
"Za pet dana je Livin rodjendan"
"Misliš da ovaj glas ima neke veze sa njom"
"Da zato što je na taj dan poginuo njen otac".

**********************
Pozdrav sa Tasosa sa novim nastavkom :D Ako se pitate kako mi je prvih dva dana mi je bilo ekstra sada proklinjem što sam žensko. No i dalje mi je mnogo lepo. More je predivno.
Nadam se da vam se svidja novi nastavak. I nemoj te se brinuti sledeći nastavci neće biti toliko depresivni jer i sami znate da nije takva priča. Ali ništa ne obećavam
;)
Hvala na čitanju♥