Nestalo je sunca u mome životu,

Večni mrak obavija svakodnevnicu,

Progutao je svu onu lepotu,

Lepe stihove o zvezdama i mesecu.

Venama mojim krv ne teče više,

Srce je odavno da kuca prestalo,

Ruka moja odavno ne piše,

Sve nekad lepo, sad je nestalo.

Kuda odoše iz detinjstva proleća?

Kakve su ovo hladne zimske noći?

Moja je tuga sve veća i veća,

Izdržati više ja neću moći.

Treba mi sunčev topli zrak,

Da moje srce ponovo probudi,

Da se osetim ponovo jak,

Da budem ponovo deo ljudi.

Na sunce moram još malo da čekam,

Zato što nesvesno od njega bežim,

U svojoj rupi trunem sam,

I život činim samo još težim.