Da li neko drugi gleda kroz moj prozor sada?

Bio je to specijalan prozor, za sve nas poseban, ponajviše za mene

U 3 ujutru sam mogla da čujem kako mi tiho šapuće tajne univerzuma dok mi dopušta da vidim zvezde i

zajedno smo se pitali kuda idu ljudi tako kasno, izmišljali smo priče o ljubavi i sreći i životu i večnosti

Sada se kroz njega čuje eho sećanja,

odzvanja mi u usima kad prolazim

ceni li neko sada moj prozor kako sam ja nekada umela?

Gleda li neko kroz njega u svet umesto u ogledalo, tražeći svoj odraz u pustim, mračnim ulicama?

Voli li neko moj prozor trenutno?

Ili je to samo prozor, ništa manje, ništa više.

Možda nikada nije ni bio više od prozora, moguće je da smo ga mi svi učinili specijalnim našim rečima i delima, možda nikada više i nece biti

ništa više od prozora.

Možda ga nikada niko neće videti kao što sam nekada davno ja.