Odjednom sam jako tužna, bez nekog određenog razloga,
a iznad nas zvezde umiru
jedna za drugom, bez nekog određenog reda.
Možda taj red ne postoji upravo da bih ja imala razlog za tugu...

One umiru smrću dostojnom Bogova
mada mi u to nikada nismo verovali;
Izučavali smo religije poput dela literature
i pričali bajke koje nekima daju smisao dok druge obaraju na kolena.

Razmišljaš li nekada o tome
koliko su rastanci bolni?
Ne znam šta bih radila da te izgubim...
Tamo među svetlima grada tako je lako biti sam,
a ja samoću nikada nisam umela da podnesem
nedostatak reči i smeha
drugog bića da delimo dušu
ili bilo šta drugo...

Možda nije ni važno,
samo znam da sama ne mogu nikako,
a Sunce je uvek samo, nije li?
Pa zašto ne mogu da budem poput Sunca
ili meseca
ili zvezda sa njihovim sjajem?
Zašto me samoća proždire?

Dug je put pred nama,
neizbežna vožnja, neki bi možda rekli,
ali nema veze.
Vezaćemo pojas i smenjivaćemo se za volanom.
Možda si ti bolji vozač, a možda sam ja
ko će da ga zna...

Nisam ni sanjala da ću snivati snove koji mi sada noću dolaze,
ali eto me.
Tu, pored tebe.
Tako beskrajno tužna
i puna neke večite nade
da će ovaj autoput pokazati milost
izgubljenim lutalicama bez karte.

Doduše i ako se izgubimo
sa tobom ja ću uvek naposletku naći put
pa čemu onda strah?

Možda zato što, poput zvezde, jednog dana ću se pretvoriti u prah
samo manje veličanstveno.
Ne mogu ja da imam smrt koja doliči zvezdi.
Za mene je hladna zemlja,
da trunem pored ostalih,
ni manje ni više
i to je u redu.
Jer znam da će mi neko doneti cveće
i ako možda veruje čak će upaliti sveću.
Valjda biti zaboravljena neću.

Toliko vremena, ali tako brzo leti.
Šta ćemo ako ga ne budemo imali dovoljno?

Budućnost će reći,
ne mogu ja, još uvek ne,
ova vožnja će pokazati sve
ako samo naučimo da vozimo
i da se sa našim prtljagom nosimo.

I pratiće nas i Sunce i mesec i zvezde,
i saobraćajni znaci,
i Bogovi nebom što jezde.
Ako su tu, biće uz nas na putu.

Pa krenimo sa učenjem,
iskoristimo vreme
jer ne znamo koliko ga ima.
Uz tebe, biće dovoljno.
Čak iako zapravo nije
ja znam da hoće.