Sitni kamencici lupaju o moj prozor i ako se sirena policijskih auta cuje cak i u 1 sat ujutru.

-" Ademe!?"

Kazem prilicno srecna sto ga vidim, a on se u par pokreta ispenje pruzajuci mi knjigu koju sam uhavtila da cita jos na pocetku naseg upoznavanja... Rekao mi je da je to njegovo blago.

-" Nina... Zasto places!? Je li se nesto desilo!?"

-"Jako sam se uplasila za tebe, komsije su zvale policiju i majka je saznala da se vidjamo. Mislila sam da su te odveli"

Zagrlim ga snazno. Odaljio me od sebe sklanjajuci kosu sa mog lica i nezno brise moje suze.

-"I moji ljudi su ljuti na mene... Zbog mene su ih uhapsili... "

Izgovori tiho, a ja ga njezno krecem ljubiti zeljna svega zasto bas nama... dvoje neduznih ljudi kojim se sve lose desava. Nisam bila spremna na ovo, bila sam sa puno lijepih ocekivanja ne uzimajuci u obzir sve cinjenice i okolnosti koje nas razdvajaju... Trebalo je da ocekujem da nece biti lako.

-"Nemoj da places Nina..."

-" Nemam rjesenje za nas Ademe, sve je protiv nas"

Izgovorim tiho, a on me pribija iz sebe

-"Bice bolje Nina, verujem da ce jednog dana sve ovo da prodje"

-" Ostani sa mnom veceras molim te!"

Pristao je da ostane,njegove ruke mazile su moju kosu i jasno je postavio granice kuda ova noc moze da ide... po prvi put ne zelim da kvarim i rusim te granice i ako sam sigurna da je on pravi za sve sto me ceka dalje. Isprepletani prsti,blagi poljubci i njegovo tiho pevanje Merlinove pesme "Rane"na mom uvu.

-" Voleo bih da se zauvek smijes Nina, da ostanes srecna"

U glavi to vece strah da zaspem bio je veci neko ikad... Zasto nisam shvatala i bilo me je strah da priznam ocigledna ocekivanja.

-"Nikad nemoj da places ti si najhrabrija zena koju sam upoznao"

-" Ti si najhrabriji momak kog sam upoznala"

Uzvartim njezno ljubeci njegove usne.

-" moras da spavas..."

Gledao je u moje podocnjake i oci koje vise nijesu imale suza. Kako bih plakala kad sam u njegovom naruciju najsrecnija?!

-" Cuo sam jednu pesmu... Dugo sam se trudio da je naucim,a da ti to ne saznas"

-"Želis li da mi otpevas!?"

Nikad ova noc da mi osvane
samo sloj po sloj srca skidam
sve sto zapocnem, sve mi propadne
uvek stanem ispred istog zida

I ponos mi ne da
da mrzim te jace
od toga kol'ko volim te

Dodji mi juce, dodji pre sat
ne cekaj da ti ostarim mlad
nemoj mi sutra, nemoj kad tad
trebas mi sad,
kao nikad, kao nekad

Poceo je pevusiti pesmu koja je tada prelepa jer je on peva, a onda kada sam pustila strah i prepustila se sigurnosti njegovog zagrljaja zaspala sam pored njega.