Uletela je u dvorište, pa ciknula kad su Cezar i Aldo skočili na nju. Dva prelepa, ogromna šarplaninaca su bili njeni ljubimci i obično su je pratila u stopu. "Dobro, dobro, uspela sam da vam pobegnem jutros, sutra neću, obećavam. Hajde da vidimo gde su baka i deka.", nežno je rekla, pomazila obojicu, pa se sa njima za petama uputila ka kućici u sredini placa. Bila je to mala kamena kućica, sa dve sobe, dnevnim boravkom, kuhinjom i kupatilom okružena cvećem.. "Sine, stigla si. Hoćeš li kaficu?", baka je brižno upitala.

Nasmejala se, poljubila je, pa prišla šporetu. "Ja ću, bako. Gde je deka?"

"U restoranu, otišao je da popravi cev od akvarijuma."

Lenka je prevrnula očima. "Rekla sam mu da ću pozvati majstora, ne znam zašto se muči. U svakom slučaju, imam izuzetnu vest.", nasmejano je rekla i spustila kafe na sto, pa sela preko. Puta bake.

Žena je izvila obrvu. "Prvo, mi još nismo stari i nemoćni, da bi morala da plaćaš svaku sirnicu. Drugo, kakva je to vest?"

"Malopre me je zvao neki čovek, Stefan. Impresioniran je našim apartmanima i mirom koji pružaju, pa je rešio da me pozove i iznese pomalo čudan zahtev."

Baka je izvila obrvu. "Čudan?"

Slegnula je ramenima. "Još nisam čula da neko želi da zakupi apartman na godinu dana. Tražila sam hiljadu eura mesečno i pristao je bez problema."

Baka ju je pogledala. "Hiljadu eura? Da nisi malo preterala?"

Slegnula je ramenima. "Možda i jesam, ali sam mu ponudila i doručak i ručak u restoranu, kako se ne bi predomislio. Uostalom, ovaj drugi apartman je već rezervisan za skoro celo leto, verujem da bi i taj, znaš i sama da smo uvek prebukurani.", progunđala je. "Druga stvar, sad sam sigurna da nećemo morati da prodamo onaj plac, kako bismo završili i treću kućicu i izdržali moj fakultet i putovanja za Beograd."

Žena je prevrnula očima. Lenka je bila toliko tvrdoglava što se tiče tog placa i nije htela ni da čuje za prodaju. "Ne znam samo šta će ti taj plac, a rešio bi nam sve probleme."

Nasmejala se. "Rešio bi ih trenutno, ali evo sad imamo rešenje. Želim da proširim "Morsku zvijezdu", jednog dana će sve to biti kompleks, kao oni veliki hoteli, samo mnogo intimnije, mirnije i lepše."

"Ne znam šta je gore, da li to što su tvoja majka i njen muž totalno nezainteresovani za ovo, ili to što si ti sve ostavila zarad ovoga. Život bi ti bio mnogo lakši sa roditeljima."

"Izuzetno.", ironično je progunđala. "Nećemo o njima, molim te."

Deka je u tom trenutku ušao u kuhinju. "Matora, ostavi dete na miru. Kako si se provela?"

Nasmejala se. "Fenomenalno. Deko, ja ću ujutru pokupiti ribu iz mreže i doterati je u restoran, pa moram za Tivat. Sad sam upravo baki rekla, od sutra imamo gosta, narednih godinu dana."

Deka je izvio obrvu. "Godinu dana?"

"Mhm, reče treba mu mir, a naši aprtmani upravo to nude. Bez reči je pristao da plaća hiljadu evra mesečno.", rekla je i slegnula ramenima.

"Još nisam čuo da neko ima da da tolike pare, a traži samo mir. Dobro, njegova stvar. Nemoj se ti mučiti, otići ću ja po ribu čamcem i..."

Prevrnula je očima, ustala i nežno ga poljubila u obraz. "Odlično znaš da to za mene nije muka. Idem da se presvučem i istuširam, za pola sata treba da otvorim restoran.", promrmljala je, poljubila baku u obraz i otišla.

Baka je pogledala u deku. "Ovo dete će me sahraniti i za to si ti kriv."

"Ja sam kriv?"

"Da je od malih nogu nisi vodio svugde sa sobom, kad dođe ovde na raspust, sad bi bila u Beogradu sa svojim roditeljima i uživala, a ne trčala na sve strane i borila se da sama sve plati."

Čovek je prevrnuo očima. "Ne, nego je trebala da bude kao njena majka, da joj nije muža, umrla bi od gladi. Ostavi je na miru, da joj je odgovaralo sa njima, ne bi došla ovde čim je napunila osamnaest.", progunđao je, okrenuo se i izašao van, ostavljajući ženu da gleda za njim.

Lenka je sledeće jutro otišla po ribu iz mreža, stavila je u veliko bure sa vodom, pa je odvezla do restorana i pomogla deki da je ubace u akvarijum. "Za sat treba da budem u Tivtu. Idem da ostavim Cezara i Alda kući, jutros su me čekali kraj kapije, nije bilo šanse da im pobegnem.", progunđala je, dok ju je deka pratio ka vratima.

Ugledao je dva psa kako mirno leže na palubi brodića i nasmejao se. "Čisto sumnjam da ćeš i sad uspeti da ih ostaviš."

"Neverovatni su, ne znam samo kako znaju. Idem, zaista moram da požurim, imam osećaj da će ovo biti dugo ubeđivanje.", progunđala je kad su je psi samo lenjo pogledali i nastavili da dremaju.

Čovek se nasmejao. "Čuvaj se i vidimo se kasnije."

Mahnula mu je još jednom, a onda pokrenula brodić. Pet minuta kasnije je bila na njihovoj plaži, spustila stepenice i ozbiljno pogledala u pse. "Vaša vožnja se ovde završava, gospodo. Idite kući, brzo ću doći." Psi su je pogledali, a onda obojica okrenula glavu od nje i nastavili da gledaju u more. Iznervirano je uzdahnula. "Cezare, Aldo... Odmah.", zarežala je, ali je nisu ni pogledali. Duboko je uzdahnula. Pa, očigledno da od njene zamisli nema ništa. "Dobro, idete sa mnom, ali da znate da od šetnje nema ništa. Imamo posla.", progunđala je, pa podigla stepenice, izašla polako sa plaže i krenula put Tivta. Znala je da gospodin Stefan još nije ni poleteo, ali je rešila da obavi još neku kupovinu pre nego što gospodin dođe. Vezala je brod u pristaništu, pa pogledala u pse. "Idemo, ali budite dobri.", progunđala je, spustila se niz stepenice, sačekala ih, pa krenula dalje.

"Dobar dan, gospođice Lenka."

Nasmejala se. "Dobar dan, čika Jovane. Kako ste?"

"Ah, kako mogu u ovim godinama. Kako su baka i deka?"

"Neposlušno, deka ne odustaje od restorana, a baka od pravljenja suvenira. Koliko god da ih ubeđujem da ću ja sve završiti, ne vredi im pričati."

Čovek se nasmejao. "Pusti ih, još uvek nisu toliko matori."

"Znam, ali se ipak brinem. Moram da požurim, imam još da obavim kupovinu za apartman, pa da pokupim gosta."

Čovek je iznenađeno izvio obrvu. "Već su počeli da dolaze?"

Odmahnula je glavom. "Nisu, tek drugog jula imam prvu rezervaciju. Ovaj ostaje godinu dana.", promrmljala je i slegnula ramenima.

"Godinu?"

"Navodno mu je potreban mir. Njegova stvar, sve dok plaća dogovoren iznos.", rekla je i slegnula ramenima. "Doviđenja.", veselo je rekla, mahnula mu i otišla dalje.

"Eh, nadam se samo da su bar Borko i Verka svesni šta imaju, kad već oni njeni blesavi roditelji nisu.", promrmljao je sam za sebe.

"O kome ti?"

Okrenuo se i pogledao u svoju ženu. "O Lenki."

"Čudo od devojke, čudo. Da bar nije onaj naš onakav, sutra bih je uzela za snaju, al vredi ona mnogo više. Hajde, imamo posla i mi.", žena je progunđala.

Stefan je pogledao u poruku koja mu je stigla. Bila je od bivše žene, pa je samo izbrisao, ni ne pročitavši je. Nije imao nameru da se dopisuje sa njom, niti raspravlja. Advokatu je dao punomoćje kako bi završio proces razvoda i, što se njega tiče, on je tu završio svaku priču. Ugledao je čoveka kako stoji sa natpisom "Morska Zvijezda" i prišao mu. "Dobar dan, ja sam Stefan, a čini mi se da je gospođa Lenka rekla da će ona doći po mene."

Čovek mu se osmehnuo. "Gospođica Lenka Vas čeka na brodu, do kojeg ću Vas ja prebaciti. Došlo je do... Tehničkih problema, pa je bila sprečena da uđe u zgradu."

Klimnuo je glavom. "Nema problema.", promrmljao je, pa krenuo za njim. Dakle, naša Lenka je i neudata usedelica, ironično je pomislio. Desetak minuta kasnije su bili ispred lepog, belog brodića sa plavim natpisom "Morska Zvijezda". "Koliko dugujem za vožnju?"

Čovek se okrenuo i pogledao ga. "Ništa, gospodine, gospođica Lenka je sve već platila. Pomoći ću Vam da podignete kofere gore.", ljubazno je rekao i izašao van.

Stefan je uzdahnuo, pa i sam izašao van. Morao je da prizna da mu se brodić svideo. Videlo se da je održavan i lep. "Gore je?"

"Mhm, samo se Vi popnite, pa ću Vam ja dodati kofere."

Stefan je klimnuo glavom i krenuo da se penje gore. Taman je krenuo da učini zadnji korak i popne se, kad su se dve ogromne glave pojavile ispred njega. "Cezare, Aldo, nazad, ili ću vas obojicu ostaviti ovde, odmah!" Dve glave su se sklonile, a onda su se pojavile najlepše oči koje je on ikad video. Oči boje mora. I osmeh morske sirene. Pustio je ruke na momenat, izgubio ravnotežu i pljusnuo u vodu koliko je težak. Taksista je potrčao, pa mu pomogao da izađe. "Jeste li dobro?", Lenka, koja je u tom trenutku sišla dole, zabrinuto je upitala.

Pogledao ju je. "Dobro sam, mada mislim da nisam baš bio spreman za kupanje."

Nasmejala se. "Svakako ste prvi koji se okupao ove sezone. Lenka.", promrmljala je i pružila mu ruku. Morala je da prizna da je njen novi stanar đavolski lep, mada je delovao starije od nje.

"Stefan, drago mi je."

"Takođe. Vozili ste se nekad brodom? Mislim..."

"Mislite pošto sam pokazao izuzetnu nespretnost pri penjanju? Vozio sam se i nikad me nisu dočekale dve ogromne glave, pa..."

Prevrnula je očima. "To su samo Aldo i Cezar. Nisam imala u planu da se odmah sretnete sa njihovim njuškama, ali nisu hteli ni da čuju da ostanu kod kuće. Hoćemo li da krenemo?"

Klimnuo je i krenuo za njom. "Dame imaju prednost.", promrmljao je i pokazao rukom.

Nasmejala se i krenula da se penje. "Daleko sam ja od dame, ali neka Vam bude.", promrmljala je dok se penjala.

Pogled mu je bio fiksiran za njenu zadnjicu, koja je bila utegnuta u kratki, teksas šorc. Popela se i pogledala ga, pa izvila obrvu. "Samo sam želeo da budem siguran da Vas neću oboriti.", promrmljao je, pa se i sam popeo gore.

"Pijete kafu?"

Pogledao je. "Pijem."

Klimnula je glavom i nestala u kabini. Izašla je sa termosom i dve šolje. "Izvolite.", ljubazno je rekla, nasula kafe u šolje, pa spustila šećer na stočić. "Ja pijem gorku, ako želite šećera stavite.", promrmljala je, uzela svoju šolju, pa stala za kormilo. Lagano je pokrenula brod, okrenula ga i pustila ga ka pučini. "Često ste u Crnoj Gori?"

Slegnuo je ramenima. "Bio sam samo dva puta do sada. Na Svetom Stefanu i u Budvi. Ovaj deo ovde mi je nepoznat."

Klimnula je. "Onda, ukoliko Vas zanima, vrlo rado ću Vam pokazati sve zanimljivosti i znamenitosti ."

Nasmejao se. "Zašto da ne. Možemo li preći na "ti"?"

"Naravno, ionako ćemo biti prve komšije."

Klimnuo je. "Oni su stalno sa tobom?", upitao je i glavom pokazao na pse.

Nasmejala se. "Većinu vremena jesu. Retko kad uspem da im pobegnem. Doduše, leti su super atrakcija za decu koja se plaše brodova, okupiraju im pažnju i strah brzo nestane."

"Voziš turiste leti?"

"Mhm, leti se ovo pretvara u taksi brod. Lepa je zarada, a i uživam u poslu.", rekla je i slegnula ramenima.

Klimnuo je glavom. On je bio siguran da većina muške populacije uživa takođe u vožnji ovim brodom i u pogledu na nju. Bio je siguran da niko od njih i ne vidi lepote prirode i mora, kao što i on u ovom trenutku nije video ništa od toga. Uzdahnuo je, pa video, ili ne, on ima plan i držaće se istog.