Sledećeg dana me je Nikola obavestio da idemo na dobrotvornu žurku koju organizuje njegov ortak uz reči da se potrudim da ličim na nešto. Ljuta sam, mnogo. 

Obukla sam dugu srebrnu haljinu digla kosu u rep i uvila prva dva pramena. Imam dugu braonsku kosu i plave oči. Pogledala sam se u ogledalo. Kad sam zadnji put izgledala ovako lepo? Nasmejala sam se tužno. Da tada... Podigla sam glavu i krenula u potraži za Nikolom kojeg nisam mogla da nađem. 

Izvnite, da li ste videli Nikolu. - Upitala sam obezbeđenje. 

Gospodin je već otišao. 

Molim?

Rekao je da vam dam ovu pozivnicu i da dođete sami, kao i da se pravite da ga ne poznajete da se ne obruka. - Nasmejala sam se od muke. I tako lepa dama ide sama... Nema vajde ni od muža.

Dovezli su me do neke vile. Izašla sam do vile dala pozivnicu i ušla unutra. Doveli su me do prelepe devojke. 

Nikolina Moer. 

Lea, drago mi je. - Krenula je da me odvede do stola. 

Verovatno znaš moj brat i ja samo jedni od domaćina. 

Da - Ne,  nisam imala pojima. 

Svi gledaju u tebe, prelepa si. - Nasmejala sam se. 

Hvala i ti si. 

Nisam te pre viđala.

Recimo da nisam pre ni dolazila. 

Prelepa si ali odudaraš od klasičnih sponzoruša. Ovde dolaze ili žene ili sponzoruše ili i jedno i drugo. Ti mi se ne uklapaš ovde da e nisi zaljubila u nekog koga ne bi trebalo?

Mislim da imaš još zakasnelih gostiju. 

Nisi se izvukla samoi da znaš. - Kaže i ode ka vratima. 

I tako ja ostajem sama da slušam glupe govore, glupih bogatih ljudi koji se prave važni svotom novca koji su donirali. Takođe vrlo sam svesna koliko me predatora gleda jer sam ih bar deset već odbila.

I tako pitam se šta ja radim ovde?  Moje razmišljanje prekine Nemanja. 

Goriš. - Nasmejem se

Hvala. 

Skoro te nisam prepoznao.

Ide mi se. - Nasmejao se, pa mi pruži ruku. 

Ako dama dozvoli, idemo. - Dam mu ruku. 

Dama dozvoljava. - Otišli smo njegovim autom ali sam ubrzo svatila da ne vozi ka Nikolinoj kući. 

Pa gde idemo?

U jedan moj klub ali pre toga da se presvučeš. 

Nema da li ja želim? 

Ma daj... - Da upravu je želim da se napijem. Samo se nasmejem i izađem iz auta u neku zgradu. Ubrzo i u stan gde mi da par kratkih haljina. Presvučem se u kratku zlatnu haljinu i pustim dugu kosu. 

Uvau, izgledaš l,i ti nekad loše?

Nisam bila beskućnik nedavno? - Nasmejao se a zatim smo sišli do njegovog auta a zatim u klub, koji je njegov i od Nikole. 

Iskreno igrala sam i pila i nisam ni primećivala ništa oko sebe. Nemanja je sedeo a onda sam ga povukla samnom. Igrali smo i prišla sam mu baš blizu. Poljubili smo se kratko. Odvojila sam se od njega i pogledala ga u oči. Da zna on da će da najebe ako Nikola sazna ali koga briga. Povukla sam ga sebi i zalepila svoje usne za njegove. Ljubili smo se na sred kluba malo igrali, malo flertovali. Koji put bi me namerno dodirnu kao i ja njega. 

Toliko sam se napila da sam umeđuvremenu uspela da ga izgubim. Bravo za mene. Napolju je već svićalo a kako nisam uspela da nađem Nemanju pozvala sam taksi. Nekako sam ušla u taksi i kad sam stigla do Nikoline vile već je uveliko svanulo. 

U dvorištu vile sam izuvala stikle dok sam se teturala. Vrata sam otvorila uz veliki tresak istima od zid, nisam ih ništa nežnije zatvorila. Ubrzo sam ugledala Nikolu. 

Gde si bila!? - Od ranog jutra deranje. 

Ne deri se, boli me glava. 

Znaš li koliko je sati?

Ne... - Krenem da padam i on me uhvati, a moj pogled padne na stepenice kojima treba da se popnem da bi došla do sobe. 

Spavaću ovde na podu. - Podigao me je kao princezu. 

Uvau ti imaš dušu.

Kako si za ime sveta od dobrotvorne zabave uspela ovako da sye napiješ?

Išla sam u klub. 

Jasno mi je da ovako obučena nisi išla na dobrotvornu zabavu.

Bila sam i tamo... Čekaj jesi mi to rekao da sam ružno obučena? Spuštaj me! - Istrgnem se i skoro mu ispadnem. 

Mogu i sama. - Kažem ali krenem da padam i on me uhvati. 

Ne, ne možeš. - Ponovo me podigne i spusti na krevet. Povučem ga i on pada preklapajući me. 

Šta radiš? 

I ti si ružan samo da znaš. - Čujem ga da se smeje dok se okrećem i san me savladava...