Nalazim se u lepo sređenoj kući. Dve gromade su nas dovele do sobe i tu zaključale. Devojka je prebledela, jedva stoji. 

Sedi. Smiri se, diši. Biće sve uredu. 

Ne, neće! Ti ga ne poznaješ! On... On je monstrum! Nema milosti ni pred kim,  on nema slabih tačaka, on je...  - Privučem je sebi u zagrljaj. 

Šta si mu uradila? - Nije stigla da mi odgovori kad su se vrata otvorila. 

Idemo - Došao je čovek koji nas je i ostavio u sobi. Vodio nas je do vrata od podruma. 

Podrum je bio kao soba za mučenje. 

Danijele! - Katarina je zazvala nečije ime i tad sam videla dečka vezanog za stolicu. Dotrčala je do njega i zagrlila ga ječajući, uzvratio joj je.

 Tad sam ugledala muškarca u košulji. Crna kosa, crne oči kao sama noć. To je bi on... Monstrum. Moglo se zaključiti samo po jednom pogledu na njegove oči. 

Ko je ona? - Pitao je gledajući u mene koja sam staja ispred Katarine i Danijela. 

Nije htela da pusti Katarinu pa smo je poveli sa sobom. Rekao si da ne ubijamo ako nije neophodno. 

Nisam ni rekao da mi dovedete neku devojčicu kući

Federalni agent Lea Kingston za tebe. - Rekla sam i time mu privukla pažnju. 

Zar ti niko nije rekao da se samnom ne zejebava devojčice? - Govori to hladno kao da ga ama baš nista na ovom svetu ne dotiče. 

Izvini nisam sitgla da proučim tvoj dosije trebala sam biti na odmoru. - Nasmejao se podlo. 

Možda mogu ja da ti dam odmor. Samo ovaj odmor ti se ne bi baš svideo. - Pa mislim da želi da me strpa tri metra ispod zemlje. Ništa što nisam pretpostavlja. Nasmejem se. 

Ali večeras nije tvoje vreme. - Fokusirao je pogled na Katarinu. 

Šta ti je uradila da te tako razljuti?

Nije slušala. A ja na svetu najviše ne volim kad me ljudi ne slušaju. 

Ne moj da je povrediš ja sam kriv za sve. Kazni mene samo nju ne diraj. - Rekao je Danijel. 

Kako lep prizor moja zena i moj ortak u zagrljaju. Još na sve to moja žena nosi njegovo dete! Lagali ste mi, oboje! Izdali ste me a ja ne trpim izdajnike. 

Molim te, znaš da sam trudna Nikola... - Katarina je jedva od suza izgovorila tu rečenicu.

Znam, ali takođe i znam da to dete nije moje. 

Molim te... - Protrčala je pored mene i uhvatila ga za noge. On se samo nasmejao. 

Trebala si o tome da misliš pre. 

Koji gad. - Rekla sam i krenula ka njima grubo dižući Katarinu. 

Udaraš na ženu koja je nemoćna i slaba! Toliko o tvojoj muškosti. Ustani i ne dozvoli mu te vidi ovakvu. I bolje što si se spasila od njega. Koja bi ga još poželela. - Nasmejao se. 

Svaka žena bi dala sve da bude samnom. 

Grešiš. Žene žele tvoj novac, tvoju moć, tvoj ugled, ali tebe? Da li si siguran? Da, padaju na tvoj izgled ali na karakter? Koga ti zasmejavaš? Nisi još naišao na ženu koja će da te sputi na zemlju očigledno!

Previše pričaš za nekog kome je životni vek i onako dovoljnio skraćen. - Vrata su se otvorila u tom trenutku kad je on počeo da mi prilazi.

Šefe izvinite što prekidam ali vaša majka je ovde. Insistira da je upoznate konačno sa svojom ženom.

Sikidaj pancir. - Nisam reagoval na njegovu komandu a onda je uperio pištolj na Katarinu. 

Ne volim da ponavljam. - Skinula sam pancir. 

Ako ti je stalo do njenog života ti si sada moja nova žena. 

Molim? 

Ne pitaj previše.

Kako se devojka zove?

Lea Kingston gospodine. 

Sredi da od sad bude Lea Stefanović. 

Molim?! - Nisam stigla ništa ni da kažem kad sam se našla ispred ljupke starije žene i starijeg namrštenog muškarca.  Moja majka će tako da poludi! Mrtva sam! Bolje da me je jednostavno ubio...

#Kako vam se čini nova priča?