Neki šum ju je probudio u pola noći. Samo klik. Otključavanje vrata? Bacila je brzo pogled na sat, koji je krvavo crvenim brojevima pokazivao da je 01.05 časova. Očekivala ga je ranije, pre par dana. Ali se nije puno potresala zbog toga jer je bila spremna. Uvek spremna.

Polako je ustala iz svog toplog kreveta i ispod jastuka izvukla pištolj sa prigušivačem. Fioku od noćnog ormarića u kojoj se nalazio drugi pištolj je izvukla i ostavila otvorenu, za svaki slučaj. Tiho se prišunjala vratima i sklonila iza njih. Sad treba samo da čeka.

Kako su minuti prolazili, tako je postala sve nervoznija. Dlanovi su počeli da se znoje, a srce je počelo ubrzano da kuca. Tanka spavaćica joj se zalepila za telo. Nije se usudila da napravi ni jedan pokret, dok je isčekivala svog nezvanog gosta. Nije čula ni najmanji šum, ali je videla pomeranje brave. Polako, nečujno, kvaka se pomerala ka dole. Kad je stigla do kraja zadržala se tako par sekundi, a onda su vrata počela polako da se otvaraju. Bila je često u sličnim situacijama ali sada... sada joj se srce popelo u grlo. Nešto će večeras da se promeni.

Vazduh je bio nabijen elektricitetom.

Vrata su se otvorila tek toliko da kroz njih može da prodje osoba. Ali još niko nije ulazio unutra. Činilo joj se da su se sekundi pretvorili u minute i sate. Niko nije ulazio. "Šta se sada dešava?" Tek što je to pomislila, u vidokrugu joj se pojavila prilika odevena u crno. Posetilac je zastao na sekund, osmotrio sobu i uputio se ka krevetu. Nije video da tamo nema nikog, jer je isti bio u senci, a ulična svetla nisu dopirala kroz prozor do njega. Takodje, nije video nju iza vrata. "Možda je amater", pomislila je. Prestala je da diše i pokušala da čuje bar jedan zvuk koji je ova osoba proizvodila. Ništa. Dok se prilika u crnom, bez ikakvog šuma kretala ka krevetu, osmotrila ju je dobro. Muškarac, visok oko dva metra, široka ramena, dugačke noge. Na glavi je je imao fantomku. Toliko je videla u ovoj tami.

Bio je tako prokleto tih. Kada je stigao na metar od kreveta, nije videla odakle, ali je izvukao pištolj sa dugačkom cevi i uperio u krevet. Pretpostavila je da i on ima prigušivač. Naravno, neće dopustiti da se pucanj čuje. Stajao je tako sa pištoljem uperenim u krevet i čekao. Verovatno nije mogao da proceni gde da puca, a hteo je da obavi posao efikasno. Tako bi to ona uradila. Vreme je da krene u akciju.

- Ruke u vis! - kada je progovorila, muškarac se ukočio. -Polako, obe gore, polako, ne pokušavaj ništa.

Polako, lik je podigao ruke gore i to je bio jedini pokret koji je uradio. Ostao je okrenut ka krevetu. Tiho mu je prišla i prislonila cev prigušivača na donji deo njegove kičme. Kada mu se približila osetila je miris njegovog parfema. Jak, muževan miris joj se svideo, volela je baš takve.

Pre nego što mu je slobodnom rukom uzela pištolj koji mu je stajao u ruci, rekla je: - Ni makac, Tihi - na to su se njegova ramena malo zatresla. - On se to smeje!? Ne vidim šta je smešno, kod mene je tvoje oružje - začudila se i odmakla.

- Smešno mi je kako si me nazvala.

Onog momenta kada je čula njegov grub glas sa ruskim akcentom kroz njeno telo kao da je prošla struja.

- Tihi?

- Da.

- Pa jesi tih. Zamalo, ali zamalo da te ne čujem.

- Šteta, serdce, šteta - uzdahnuo je.

- Pa ko ti je kriv - rekla je i spretno iz njegovog pištolja izvadila okvir te ga bacila na drugi kraj sobe negde izmedju fotelje i prozora.

Kada je okvir pao na pod, muškarac je skoro neprimetno okrenuo glavu ka zvuku koji je čuo, kao da je hteo da registruje gde je okvir pao. Pištolj je bacila na suprotan kraj sobe.

- Ako imaš još nekog oružja kod sebe, sad je pravo vreme da ga predaš.

- Zašto odugovlačiš? Zašto odmah ne povučeš taj obarač? - činilo joj se da je kroz smešak rekao.

- Imaš li još nešto? - nije htela da se raspravlja.

- Pa, serdce... Moraćeš sama da otkriješ.

"Nešto je smislio", pomislila je. Opet mu je prišla i stavila cev prigušivača na dno ledja. I opet ju je obavio njegov miris.

-Ne mrdaj!

- Pa, sad...

- Ne mrdaj! Rekla sam!

Jače je pritisnula pištolj uz njegova ledja. Slobodnom rukom je prešla preko njegovog pojasa i stomaka. Nije osetila nikakvo oružje... Sve što je osetila pod prstima su njegov čvrst stomak i trbušnjaci. Ovako prilepljena uz njega, dok je udisala njegov miris, i rukama prelazila preko njegovog tela, osećala se čudno. "Adrenalin samo" rekla je sebi. Ipak nije odolela da malo duže zadrži ruke na njegovom telu. Spustila se na koleno i opipala levu nogu od butina do dole. Opet ništa sem mišića. Još uvek je bila u tom položaju kada je prešla na drugu nogu. Nesvesno, usporila je sa pokrete, izgledalo je kao da ga mazi. Na listu desne noge napipala je nešto čvrsto. Zavukla je ruku pod nogavicu i okrznuvši njegovu toplu kožu i iz futrole zakačene za nogu izvukla nož. Ništa nije rekla, samo ga je bacila iza sebe. Držeći se za njega jednom rukom, a drugom još uvek držeći pištolj uperen u njega, polako se uspravljala.

- Znaš serdce, ruke počinju da me bole.

- Mhm - rekla je. Nije mogla da govori. Neki osećaj se stvarao u njoj, koji nije bio primeren za ovu situaciju. Još više se priljubila uz njegova ledja i pružila ruku da proveri da li nešto ima na grudima. Polako je rukom prelazila preko njegovih prsnih mišića. Kombinacija diranja njega, iako je to samo pregled radi oružja, i njegovog mirisa, udarala joj je u mali mozak. Kada je utvrdila da spreda nema ništa, opet je krenula rukom dole ka pojasu. Kako se približavala donjem delu, grubim glasom, protkanim nečim mračnim, progovorio je:

- Serdce, tu si već pregled...ahhh - uzdahnio je kada ga je obuhvatila za ukrućenu muškost. Nije znao zašto, ali na sam njen miris kada je ušao u sobu i na pomisao da možda polugola stoji iza njega, njegov druškan je reagovao. Kada je počela da prelazi rukama po njegovom telu, ukrutio se.

Pobogu, pa ovde je iz drugog razloga. Njena ruka je još bila dole, a da je povukla gore-dole, bio bi gotov sigurno. Dok je bio u nekoj izmaglici uzbudjenja, čuo je njen glas, koji kao da je drhtao.

- Pa izgleda da ovde imamo neko opasno oružje, Tihi.

Kada je to izgovorila, pustila je njegovu muškost, a on je ispustio vazduh iz pluća nesvestan da ga je zadržavao.

- Okreni se! - naredila mu je.

Polako, još uvek sa podignutim rukama okrenuo se i... zažalio. Ovo malo svetlosti koja je dopirala kroz prozor padalo je tačno na nju. Izgledala je kao vila. Izgledala je kao da je upravo pojebana. Crna duga zamršena kosa uokvirivala je lepo lice. Na njoj se nalazila kao paučina tanka crvena spavaćica. Jedna naramenica joj je spala i otkrivala ključnu kost i kožu koja se sjajila na ovo malo svetlosti i mamila ga...

Ti si ovde da je ubiješ... pomislio je. Ne da je pojebeš.

-Ko te je poslao? - upitala je.

- Zar stvarno misliš da ću ti odgovoriti na to pitanje?

- Slušaj...

- Da li mogu da spustim ruke, serdce? Više ne predstavljam opasnost, pronašla si svo oružje.

Malo je razmišljala pa je napokom rekla: - U redu, možeš da spustiš ruke.

-Sigurna si? Ne bih želeo da me upucaš.

- Ne jebi, spusti ruke, rekla sam! - momentalno je zažalila što je to rekla.

- Pa sad, serdce, mogao bih i da jeb... Khm - nakašljao se i spustio ruke pored tela.

- Ko te je unajmio?

- Neću ti reći, znaš to lutko.

Morala je da zna, a on nije hteo da joj kaže. Znala je da su male šanse da od njega sazna ko je naručio njeno ubistvo.

-Skini to sa glave! - pokazala je na fantomku.

Malo je nakrivio glavu, kao da je procenjuje. - Njet - rekao je mirno.

-Nećeš? - sada je već bila malo iznervirana. Izvenrvirana što nije hteo da je posluša. Iznervirana što ju je napaljivao njegov miris i njegovo telo. A tek njegov glas... Bezobrazni, duboki, muževan seksi glas. Htela je da vidi šta se krije iza te crne tkanine koja mu je prekrivala lice.

On je na njeno pitanje samo prekrstio ruke na prsima i stao u izazivački stav. Još uvek držeći pištolj u ruci krenula je prema njemu u nameri da mu skine tu glupost sa glave.

-Dobro. Ne mrdaj! - obratila mu se tiho i prišla sasvim blizu. Rukom je posegnula za fantomkom, ali nije očekivala da se on izmakne korak nazad.

- Rekla sam da ostaneš miran! - ponovo je krenula ka njemu. Kada je ponovo posegnula rukom za fantomkom, brzinom svetlosti ju je uhvatio za zglob, a drugom rukom za ruku u kojoj se nalazio pištolj. Prigušen pucanj je odjeknuo i metak se zabio u fotelju. A on ju je okrenuo oko sebe i bacivši na krevet legao preko nje, još uvek joj držeći ruke. Sve se odigralo u deliću sekunde. U padu je ispustila pištolj negde pored kreveta i sada su oboje bili bez oružja. Počela je da se otima ali je nekako uspeo da joj obe ruke zarobi jednom i stavi iznad glave. Nije se smirivala, mada je znala da ima male šanse da se oslobodi. Osetila je njegovu snagu, njegovo telo na sebi i to ju je izludjivalo. Želela je da se oslobodi, a želela je i da ostane u ovom položaju.

-Serdce, mislim da bi trebala da prestaneš da se mrdaš - progovorio je promuklim glasom.

- Pusti me!

Pokušala je da ga udari kolenom između nogu, ali se on na to samo pomerio i opkoračio je, tako da sada uopšte nije imala mesta za bilo kakav pokret. I ruke i noge su joj bile zarobljene.

- Divljakušo... Smiri se!

- Nikad! - rekla je dahćući i tada ga je osetila. To ju je toliko iznenadilo da se ukočila.

- A lepo sam ti rekao, vidi sad šta si napravila - rekao je i slobodnom rukom je uhvatio za bradu i usmerio njen pogled ka svom.

-Š-šta sam napravila? - pitala je iako je znala. Iako je osetila njegov ukrućen ud koji se nalazio tačno na njenom središtu. Sve što ih je delilo bila je tkanina njegovih pantalona i njene čipkane gaćice.

-Ne osećaš ništa? - pitao je zabavljeno i malo se pomerio.

Nista nije odgovorila, samo je zagrizla donju usnu, gledajući u nega.

- Ćutiš, serdce?

Od šoka nije mogla da progovori. Reči su bile tu negde, ali nije mogla da ih nadje. Bila je izgubljena u ovom osećaju.

- Do malopre si bila prava mala lajavica? Šta je sad? Maca pojela jezik?

Progutala je pljuvačku isčekujući njegov sledeći pokret.

- Hmm... Pitam se šta bi bilo kada bi uradio ovo?

Pustio je njenu bradu i počeo rukom da klizi niz njeno telo. Pipnuo je žilu kucavicu na njenom vratu i polako kažiprstom klizio dole do njenih grudi. Klizio je prstom preko njene sad već vrele kože, a kada je došao do dela njene spavaćiće koja joj je prekrivala grudi, izustio je jedva čujno: - Ovo mi smeta.

Onog momenta kada je povukao njenu spavaćicu i ogolio njene grudi, osetila je da mu se još više ukrutio. Spustio je usne na mali ružičasti vrh, i počeo da ga gricka i sisa. Dok joj je obradjivao grudi i skretao pažnju, nije ni primetila da je promenio položaj, sada umesto na njoj, bio je izmedju njenih nogu. Borila se sa sobom da ne ispusti uzdah, da ne oda koliko uživa. Ali to nije uspela, jer onog momenta kada je njegov prst dodirnuo ono vlažno mesto na njenim gaćicama, zaječala je.

- Tako, krasiva - podigao je glavu sa njenih grudi - hoću da te čujem - i tada je jednim oštrim pokretom pocepao njene gaćice. Nastavila je sa uzdasima dok su se njegovi prsti igrali sa njenim središtem.

Negde u samom ćošku njenog mozga, misli poput "oslobodi se, ubica, pištolj" su bile sve manje i manje dok se na kraju nisu raspršile u milion delova zajedno s njenim vrhuncem. Kada je smirila disanje, pokušavajući da shvati šta se desilo, pogledala je u njega.

-Tako ukusna - gledao ju je u oči i polizao prste koji su do malopre bili u njoj. Ruke su joj još uvek bile sputane iznad glave. Zagledala se u njegove oči i usne koje su se jedino videle od fantomke i rekla: - Skini to!

- Zašto? - upitao je, dok je slobodnom rukom skidao svoje pantalone.

- Želim da te vidim. Molim te - tiho je rekla iako je znala da ga neće dobro videti, jer je u sobi bio polumrak.

Gledao je u nju par trenutaka i mogla je da oseti kako se točkići vrte u njegovoj glavi. Svukao je malo pantalone, a zatim uhvatio za donji deo fantomke i prevukao je preko glave. Kratka smedja kosa, plave oči, pune usne... Pomislila je da bi sa ovakvim telom i licem mogao da bude model, a ne... ubica.

- A sad serdce... Želiš li da idemo dalje ili da završavamo sa ovim?

Želja se javila u njoj, vrelina njegove kože na njenoj i njegov ud su je naterali da promuca.

- Dalje.

- Nadao sam se tom odgovoru - nasmejao se i posegnuo dole i počeo da traži nešto po... džepu? Kad joj se ispred lica pojavio mali paketić, nasmejala se.

- Uvek ideš tako pripremljen na zadatak?

- Ne, ovo je slučajno, ali vidiš zatrebalo je - rekao je zadihano i zubima otvorio paketić. Pogledao je u nju i rekao: - Od kako sam te ugledao u toj... nazovi spavaćici, serdce, ukrućen sam. Njegove plave oči kao da su svetlucale u mraku, nasmejao se i spustio usne do njenog uveta. Kada je prošaputao, koža joj se naježila.

- Mogu li ti pustiti ruke? Mmm krasiva? Nećeš se otimati? - izdigao se malo i pogledao je u oči.

Gledala je u njega hipnotisano i samo klimnula glavom. Polako stisak na njenim rukama je popustio, podigao se iznad nje i brzo preko glave skinuo crnu rolku koju je nosio.

Ispred sebe je ugledala muške grudi prekrivene maljama i široka ramena. Tek kada je uzeo kondom, spustila je pogled i videla njegov veliki ud koji je stajao u stavu mirno. Iskolačila je oči na taj prizor.

- Ući će, ne brini - kao da joj je čitao misli, rekao je i navukao zaštitu. Uhvatio je svoj ud i polako pritiskao glavić na ulaz njene vreline. Začikavao je malo po malo, a zatim je polako gurnuo napred.

"Kako je uska", pomislio je. Polako je pomerao bokove, ulazeći u nju malo više svakim potiskom. Tihi jauci koji su dolazili sa njenih usana izluđivali su ga. Pogledao je u njeno lice i video da je zatvorila oči i zagrizla donju usnu. Zaboravio je zašto je ovde i zašto treba da je ubije, samo je osetio kako mu polako tutnji u grudima. Pokrenuo se malo brže. Počeo je da gubi prisebnost i kontrolu. Zadovoljstvo je bilo prejako. Očigledno je i njoj bilo tako, obzirom da je zabila svoje noktiće pritisnuti u njegova ramena. Njeni unutrašnji mišići su se stezali svakim brzim naletom njegovih kukova. Krevet je glasno zaškripao, dok ih je val protresao. Iako pogođeni razornim vrhuncem, oboje zadihani, brzo su došli sebi. Podigao se iznad nje.

-Mogao bi da zaradjuješ od ovoga... - prošaputala je gledajući ga.

-Misliš?

- O daa... - otegla je.

-Šteta što zarađujem od nečeg drugog.

Tog momenta, u misli su im se uvukli događaji koji su prethodili.

Oboje su se ukočili.

- Šta će biti sad? - pitala je.

- Biće što je suđeno, serdce...

Gledali su se u oči, činilo se čitavu večnost. Jedno je čekalo da ono drugo napravi prvi korak. U deliću sekunde, oboje su se pokrenuli. On je skočio unazad, sa kreveta, ona se podigla do noćnog ormarića. On je uzeo pištolj koji je ona ispustila pored kreveta, a ona je uzela pištolj iz otvorene fioke. U isto vreme su ih uperili jedno u drugo.

- Biće što je suđeno, krasoto...- ponovio je.

- Biće, Tihi...

Iako je bila kasna noć, u gradu koji nikad ne spava, ljudi koji su šetali ulicom, nisu ni slutili kakva se drama odvija par spratova iznad njih.

Dvoje ljudi koji su se prvi put u životu sreli, morali su da odluče, da li da pucaju ili ne.

Pucanj je odjeknuo.

------------------------

@ethardy

https://aztruyen.top/tac-gia/ethardy