- Ti, baš ti!
Pogledaj me! 

Pred tobom stojim. Ogoljena do poslednjeg trena moga bića, tebi na srebrnom poslužavniku predata, tebi skoro pa poklonjena.
Pogledaj me!
Nemoj glavu da spuštaš i pogled da skrivaš.
Pogledaj me!
Na tebe vičem sada, kada nisam umela tada. Molila sam te da me shvatiš. Zahtevala da me saslušaš, preklinjala da sačekaš.

Pogledaj me, dođavola!

Podigni pogled i pogledaj me u oči. Pogledaj u podočnjake i natečeno lice. Pogledaj šta je tvoje nerazumevanje od mene učinilo.

Pogledaj!
 Zašto sada ćutiš? Bio si rečit. Govorio si mi prvo slatke reči navodeći me da se prvo za tebe zainteresujem. Slatkorečivost ti je bila na prvom mestu, romantika ti je bila oružje. Zasipao si me laticama ruža, dočekivao buketima cveća samo da bih ja tebe pogledala. A nisam trebala, nisam smela. Ti si bio muškarac van moje lige, to sam oduvek znala, ali ti... 

Ti si bio lopov! Prevarant! Ne bukvalni već onaj najgori, figurativni. Krao si mi pažnju, prevario si moje srce! Prevario si mene! Nisi mi trebao ti takav. Nikad mi nisi trebao! Gledaj me sada dok ti govorim! Gledaj šta si od mene načinio! Gledaj me! Gledaj mene! Ti i tvoje avanture dok se nisi bacio na mene. Trebala sam da slušam. O, kako sam trebala da slušam šta mi govore i nikad se ne upecam na one mile i fine reči koje si izgovorio.

 Ljubavi... Kazivao si olako Volim te, rekao si suviše brzo...

A ja? Ja guska, poverovala sam ti svaku reč! 

- Voli me! - govorila sam svima.
- Laže te! - odgovarali su svi. 

 - Lagao si me, nesrećo! I dok smo piće pili i dok smo u razgovoru uživali! Pogledaj me sada, šta je tvoja ljubav od mene načinila. Pogledaj! I kosti moje su pripale tebi, a molila sam te da me sačekaš! Da me shvatiš! Ne, ti si mi govorio kako sam tvoja jedina, dok si me pred vratima akademije čekao. Ne, ti si govorio da sam princeza tvojih snova, tvog srca. Možda haremska, ona peta, jer u tvom srcu uvek su bile druge, neke bitnije.

Znala sam da nisi čovek za mene, ali ti si bezobrazno sve uveo u moj život, u moje srce. Mic po mic, došao si do statusa okupatora mog života, proklet da si! Svakom razmenjenom rečenicom, svakim gestom, mimikom, gestikulacijom probijao si moj oklop i ušao u moj život. Ukorenio se duboko, zauzeo mi srce, mozak i na kraju pluća. Postao si vazduh koji dišem, postao si hrana koja mi treba! Ti, samo ti i sada... 

Pogledaj me, skote!

Nemoj da bežiš od mene, vreme za bežanje je odavno prošlo! Dok sam ti bila mlada i lepa, dok si me osvajao korak po korak, uzimajući kao vampir moju mladost i nevinost, bila sam ti dobra. Sada kada su mi se na licu pojavili naduvi od neprospavanih noći, sada me više ne gledaš!

Pogledaj me!
Zamisli, ljubavi moja... Nisi jedini!
Možda jesi bio prvi, možda se još uvek nadam da naša prošlost ima budućnost, možda sam luda što pred tobom stojim ista onakva kakva sam bila tada, ali ja sam ta koja je nastavila da se bori za nas, čak i kada si ti odustao.

 Pogledaj me!

Uzdišem. Nemam snage da vodim više ovaj monolog, dok čovek koji je predstavljao moj zupčanik pokretač samo nemo, zagledan negde iza mene stoji. U dnevnoj sobi u kojoj je do pre par trenutaka vrvelo od života, u prostoriji u kojoj su do tada bili naši prijatelji. Preračunao se. Sada me samo gleda... 

- Vidi, Ana...- izgovara jadno. 

- Videla sam svašta - drska sam i dalje. 

- Ana, nemam ja ništa da dodam, sve je tvoja odluka. Tvrdiš da sam te samo osvajao, tvrdiš da te nisam voleo. Jesam! Voleo sam te Ana, više od života, ali... 

- Ali, ne voliš me više! Sada kada se pojavila nova planina koju treba osvojiti, ova tvoja osvojena nije ti više dovoljna! Budu frajer kakav si bio, pa priznaj na glas! Kaži mi da odem. Kaži bilo šta i pogledaj me u oči. Budi frajer, ne skrivaj se više...

Želela sam da mu odvalim takvu šamarčinu još onog trena kada sam shvatila čiji je ružičasti karmin na njegovoj košulji. Onoj istoj koju sam ja oprala i opeglala! Kada sam uhvatila njen pogled meni upućen, kada sam shvatila koliko dugo to traje. Nisu za džabe govorili da supružnik poslednji sazna. Ona je bila oduševljena što mi nabija rogove u kući koju sam ja svojim trudom izgradila! 

- Ona je nešto neočekivano. Jebi ga, pogrešio sam! - govori, a ja ne osećam da se kaje. Nema ni traga od greške u njegovom glasu, postoji samo strah... Ne kaje se zbog učinjenog, već se kaje zbog prilike u kojoj je uhvaćen. I razotkriven...

- Jebi ga, ne jebi ga, nemam ti šta reći! Idem sada u svoju sobu, tebe ne želim videti ovde ujutru. Bićeš obavešten kada se možeš vratiti kući... - govorila sam okrećući mu leđa u nadi da će nastaviti da ćuti. Baš kako je ćutao i do sada.  

- A gde misliš da si pošla?- čujem glas iza sebe. 

- Ne brini ti za mene, lepo sam ti rekla, nisi, dragi moj, ti jedini!- prkosno govorim, svesno ga lažem. Mogla sam, o kako sam mogla, ali nisam. Dokle god nisam potvrdila svoje sumnje, ostala sam verna sebi i svojim ubeđenjima. Žena je za jednog muškarca, muškarac je za jednu ženu. Jedan na jedan, nema mesta trouglu. 

 - Da, ti si veoma sposobna žena! - nastavio je da seje svoj otrov kao i do tada, polako udarajući tamo gde boli. 

-A možda si ti nesposoban muškarac?- vratila sam mu istom merom. Prvi put da sam njegov argument potegla protiv njega. Onako kako je on udarao na mene. Nisam mu rodila dete. Ko je kriv, nikad saznali, po svemu sudeći nikad i nećemo. Ja sam ostala rešena.

Jak stisak na mojoj nadlaktici i grub poljubac u vrat, značili su da se moj muškarac onakav kakav je oduvek bio vratio. Prepustila sam mu se. Poslednji put, dala sam šansu našoj prošlosti da pogleda ima li budućnosti, prelazeći preko njegove avanture i ružičastog karmina. Dozvolila sam dlanovima njegovim da obgrle moje telo, svlačeći i poslednji komad odeće sa mene. Dozvolila sam mu da me još jednom poseduje, onako kako me je imao od uvek. Strastveno, grubo i duboko. Dala sam mu priliku, poslednji put da dokaže da sve što smo imali vredi sačuvati. 

Jutro je trebalo biti pametnije od večeri, ali neprospavana noć ispunjena tihim stenjanjem, nije ohladila uzavrele strasti, još manje, nije promenila sadašnjost. On je i dalje mirisao na jeftini parfem vlasnice ružičastog karmina, a ja sam i dalje bila ona sa rogovima. 

 - Odlazim, Nemanja!

Godinama kasnije, u junski suton, koračala sam peščanom plažom. Pogled mi je šarao s lica na lice, kao da sam tražila nešto poznato, kao da sam tražila nekog. Iz nekog razloga, moje jadno polomljeno srce treperelo je celog tog dana, vibriralo dajući mi neko predskazanje. A trebao mi je zaključak! Moje srce sastavilo se. Nosila sam ga dugo na dlanu, nadajući se da će naići neko da ga ljubavlju zaleči i ispuni srećom. I našao se takav. Baš kako sam nekada govorila, nije on bio jedini na svetu, iako tada jedini za mene. 

 - Ana?- predskazanje se obistinilo, čim sam čula zaboravljeni glas na metar od sebe. 

-Nemanja?! - uz podsmeh sam odgovorila, gledajući u bledu senku nekog kog sam kao Boga volela.

 Stajao je na nepun metar od mene u nekakvim skupim lanenim pantalonama, podvijenim do kolena, puštajući da mu pesak miluje stopala, a toplo more golica. Pored njega stajala je moja bleda kopija. Oniža riđa ženica, podbulih očiju, baš kakva sam i sama nekada davno bila. Na njenom licu nije bilo radosti, taj vampir gutao je sve. Progutaće i nju, kao i mnoge pre nje, pre mene.

-Mama, mama! - čula sam glasić tako drag, a zatim i osetila toplu ruku na svojim leđima. 

Moja podrška bila je pored mene, moj oslonac stajao je tu. Ali Nemanje nije bilo više... Pokunjen shvativši da nije jedini muškarac na ovom svetu, moju bledu kopiju povukao je sa sobom i nestao u gužvi... 

 - Da mi je znati na kojim si lekovima, pa se tako ceriš...- reko je moj oslonac, dok je dečkića kovrdžave riđe kose uzimao u naručje. 

- Na najjačoj dozi lekova dragi moj! Na tvojoj ljubavi! - odgovorih mu uz najširi osmeh ... 

Nemanja,
 život je jedna velika klackalica. Dobiješ onoliko koliko daješ. Volela sam te, dala ti sebe, želela da ti pružim ceo svet. Bilo ti je malo. Meni nije trebalo mnogo, ali od tebe nisam dobila ništa. Oslobodivši se bolesne ljubavi koja me je držala za tebe vezanom, skinuvši omču sa svog vrata, dala sam šansu sebi. Pronašla sam prvo poštovanje, koje mi je manjkalo, a zatim i ljubav. Želim i tebi sve najbolje...

Napisala sam na parčetu papira, napokon ostavivši prošlost koja nije imala budućnost...  

----------------

@Ivi-Aries

https://aztruyen.top/tac-gia/Ivi-Aries