Vladan P.O.V.

"Ciganine ti što sviraš, zašto moju dušu diraš, da li znaš za teške boli što mi dragu drugi voliii..." derem se i pevam u kafani sa čašom u jednoj ruci, a drugu odmara na ramenima mog pobratima.

Ne znam ja ko je on, ni šta je, ni kako se zove, ali znam da nas obojicu vezuje ista muka. I jedan i drugi bolujemo za neprežaljenom ljubavi. On svoju možda uspe i da vrati, ali ja svoju... teško, ili bolje rečeno prokleto ne izvodljivo.

Crnokosa lepotica, koja je bila, jeste i biće uzrok moje tuge i boli koja mi para srce i dušo sve ove godine, udala se pre deset dana. Ona se udala, a ja sam konačno umro. Umirao sam svih ovih pet godina naše razdvojenosti, malo po malo, ali pre deset dana i tim mukama je došao kraj, jer mi je presudila ruka moje ljubljene. Bilo je ili će da me spase i izleči ili će da me ubije. Desilo se ovo drugo, ipak.

Moja Sanja se udala tačno na onaj dan kada je naša ljubav počela. A počela je desetog septembra, dve hiljade šesnaeste, a završila se samo par meseci nakon toga. Mi smo tu ljubav ubili pre par godina, glupostima, a ona ju je ovim postupkom poslala u nepovrat. U stvari, pogrešno sam se izrazio... Nismo je ubili mi, nego ja. Ja sam je ubio u njoj, u nama, onog dana kad sam poverovao drugima, a ne Sanji, kada sam sve ostale stavio ispred nje. Glupo sam dozvolio sebi da zaboravim da živimo na prokletom Balkanu, gde narod nema pametnijeg posla sem da smišlja i spletkari drugima iza leđa, da se igra tuđim životima i kuje njihovu sudbinu. Eh, da sam samo malo pametniji bio, nikad ne bih dopustio da se upletu između nas, da unište ono što smo gradili, ali ne, lud, mlad i otrovan lažima prethodnih ljubavi, zatrovao sam i uništio našu, radeći njoj upravo ono što su meni drugi radili, izdajući je.

I tako...nadao sam se, bezgranično i uporno sam verovao u tu nadu, da me nije zaboravila, da me i dalje voli kao i pre, da me voli kao i ja nju. Nadao sam se onako kako se samo lud čovek može nadati ozdravljenju duše, koja je obolela toksinima izazvanim nepoznatim uzročnikom, a jedini lek za tu boljku bila je ljubav voljene osobe. Nadao sam se, ali uzalud, izgubio sam nadu, kao što sam izgubio i nju pre pet godina kada sam se kukavički spakovao nakon naše svađe i otišao za Nemačku. Tamo sam se oženio i dobio dete, a nisam baš bio toliko zaluđen za ženidbom, nisam ni dete dobio jer sam hteo. Na brak sam bio prinuđen zbog papira, a dete... dete se omaklo. Bludna, pijana noć, malo "češanja", dobro malo više od malo i "bum" to jest voila rodio se jedan mali anđeo koji će večno da me seća na noć kada sam se oduzeo od života. Kako? Zašto? Ne znam ni sam, ali jesam, jebiga.

"Huuu..." ispustim težak uzdah, pa stresem još jedan "Zemljotres" i pustim glavu da klone.

Eh, moja crnokosa lepotica... Moja ljubav, moja rana...

Iako je drugom sebe obećala na papiru, iako je sad njegovo, sve njegovo, njegov glavni prioritet u životu, ja nikad neću prestati da je volim... A i kako bih? Možete li da prestanete da volite deo sebe? Ne, devojke, žene, ne pričam vam o onom nezadovoljstvu zbog "neperfektne linije" već, pričam o duši. Čovek voli sebe, ma kakav da je. I psihopata voli njegovu psihotičnu stranu, tako i svaki čovek voli sve ono što čini njega svojstvenim i različitim od drugih, priznao to ili ne, tako je.

Tako i ja. Moja Sanja čini mene, čini sve što sam ja danas. Nikad ni jedna druga žena neće moći da je zameni, jer nije ni dosad. Jeste, Lucia je moja žena, ali samo na papiru. Nikad je nisam voleo, a nije ni ona mene. Poštovali se jesmo, voleli nismo ni u najluđim snovima. Ona vrlo dobro zna priču o mojoj prošlosti. Često je puta insistirala da odem, da rešim to između Sanje i mene, nudila se čak da ode i ona, ali nisam dozvoljavao, nisam hteo. Zašto? Secite mi vene ako znam.

Zakasnio sam na mnogim poljima u životu, na mnogim od njih sam pošteno omanuo ali ono jedno gde sam napravio najveći propust je upravo to polje, polje ljubavnog života.

Zato, pijte sa mnom u to ime!

Proslavite sa mnom moje propuste i zaželite mi još mnogo takvih u životu, uspesi mi više ni nisu potrebni, kad nemam pored sebe onu s kojom bih u njima uživao.

Pa onda, živeli prijatelji moji! Živeli!

Sanja P.O.V.

"Nekad sam bila jaaa, srećna i voljenaaaa, dok druga žena nije mojuuu, ljubav uzelaaa, duga ga milujeee, on za njom ludujee, a moje srce, usamljeno, za njim bolujeee..."

"Toči!" kažem i odgurnem čašu ka barmenu.

"Sanja? " počne dok me gleda i toči još jedan štok, tačnije dupli štok u čašu. Vala, dugo mu je i trebalo. Celo veče me gleda kako se opijam, gleda i šuti, a ja samo čekam kad će da dolije so na ranu.

"Nemoj bato molim te, nemoj!" kažem te preuzmem čašu koju mi pruža. Prinesem je ispred sebe, spustim na stari drveni šank i zagledam se u tu žestoku tečnost. Eh, kad bi život bio kao štok. Prve čaše da su žestoke, a ostale slatke tj. da se i na njega čovek navikne kao i na štok posle prvih par doza.

"Zašto to radiš, sele... Mhm? Zašto povređuješ sebe još više?"

"Zato brate moj, što se osećam živa jedino kad me boli. Jedino kad je uporno držim otvorenom, ranu koju je on napravio pre toliko godina, kada je otišao od mene, od nas, kada se oženio, Jedino tad i na taj način osećam nešto. Istina osećam bol, ali dobro, i to je bolje od ravnodušnosti mili moj. Bolje je i to, nego da sam prazna, trula, bez emocija. I sam znaš da je prošlo mnogo vremena od kad sam se zadnji put nasmejala onako od srca, od kad sam plakala, od kad sam poklonila svoju ljubav nekome. Znaš...dobro kažu, tek kad si tužan onda možeš da razumeš tekst pesme, tako i ja tek sad razumem onaj stih "Imam ljubav, ali kome da je dam?" jer ista je situacija i kod mene. Čovek zbog koga se ta ljubav rodila u meni, nije moja već godinama unazad, nikad više neće ni biti jer ima porodicu, a ja sam ostala otupljena i uništena za pružanje ljubavi bilo kom drugom. Njegova ljubav me je uništila za ceo život, a to nijedan neće moći da popravi." ispričah mu sve što mi leži na duši, kao popu ispovesti.

Alkohol je ljudi moji jebena stvar, propevaš o svemu i kad nećeš. Jezik koji je i onako ko pušten s lanaca se još dodatno razveže, a mozak paralizovan od alkohola, samo neke gluposti u sistem pušta. Zato, savet. Ne pijte u društvu, ko zna šta sve možete da otkrijete.

"Sve ja to razumem, ali zašto se uda jebem te ludu!?" reče iznervirano.

"Jebiga, sticaj okolnosti, šta da ti kažem. Marku je trebala pomoć, a meni izlaz. Vladan se vratio, bato. Videla sam ga par dana pre venčanja. Znaš da nisam imala muškarca sve ove godine, nikog na duže veze, a veza za jednu noć je bilo koliko god hoćeš. I onaj dan kad sam videla njega u gradu, kad su nam se pogledi sreli, shvatila sam da bih mu tako lako sve oprostila i nastavila sa njim dalje bez obzira na sve, na svakog, da bih mu se predala i dušom i telom ponovo. Naša lađa je potonula, a nismo čak ni imali šansu da pokušamo da je spasemo, da je održimo na vodi. Marku je trebala pomoć, jer je morao da se oženi kako bi dobio nasledstvo, a ja sam u toj prilici videla svoj izlaz. Izlaz u vidu toga da sebe ograničim brakom, jer znaš da mogu da budem najgora osoba na svetu, da mogu da uradim sve, ali ne i da izdam i prevarim čoveka kome pripadam na bilo koji način. Eto zato sam se udala" kažem i saspem štok niz grlo, sve na eks. Što brže to bezbolnije! Mada meni sad lumbalnu punkciju da urade ne bi me bolelo, ja sam na fizičku bol postala odavno imuna.

"Upropastićeš sebi život, Sanja." kaže i odmahne glavom.

"Kao da nije već upropašćen. Živim, a nisam živa. Ljudi misle da sam krenula dalje, a samo ti i Maja znate, jesam li stvarno. Nema gde me nema, gde god je neko veselje tu sam, gde god je belaj, opet sam tu, zato i kruže priče da ga nisam volela čim sam ga tako lako prebolela."

"A tebe baš dotiče šta ljudi pričaju." kaže zajedljivo.

"Da imam kurac, možda bi me se i dotaklo, a pošto ga nemam, jebiga onda" dodam dok ustajem sa stolice. Oho, koliko sam popila još sam i stabilnija nego kad sam trezna. Kad sam trezan ili se ljulja napred i nazad ili levo i desno, ko kazaljka na satu, ali sad perfekcija bajo moj. Ni napred, ni nazad, a još manje levo i desno.

"Gde ćeš bre, tako pijana?" pita me razrogačenih očiju.

"Odoh do Milanke da je pitam, prima li me nazad u matericu. Tamo mi je lepše nego ovde" odvalim dok preturam po džepovima tražeći pare. Nađem nešto zgužvanih papirnih novčanica i nekog sitniša, stavim to na šank i kažem "Ako bude falilo, namiri, pa ti vratim kasnije. A sad guuud baaaj!" razvučem dok se odmičem od šanka i krećem ka vratima.

Znate šta? Trebalo bi češće da pijem. Držim pravac bolje sad, dok sam pijana, nego trezna. Tačno da mi sad policajac kaže: - De hodaj po beloj liniji! - ja ne bih samo hodala već bih i zvezde pravila, jedna napred, dve nazad.

Samo postoji nuspojava kod ovog pijanstva, a to je da se ponavljam. Evo već drugi put pričam o mojoj ravnoteži. Ccc, e, moja Sanja, oslabila funkcija mozga, nema šta.

Otvaram vrata bircuza i izlazim na prohladan vazduh.

Brrrr! Jebeš mi sve i uzduž i popreko, ako sad ne postanem ili p'janija nego što jesam ili ako se ne otreznim u momentu.

"Taksi!" stanem da mlatim rukama kao vetrenjača, ma samo što i nogama nisam počela da mašem, a vičem li vičem ko kakva luda, kad sam ugledala taksi kako mi dolazi u susret. Ih, čuj ove odvale "ko luda", pa ja jesam ludača i to ona prve klase.

"Ohoho, pa dobro veče čika Srećko." kažem kad se smestim na zadnje sedište i zalupim vratima ko da mi ih je ćaća pravio, a k' tome još ni ne obratim pažnju na personu koja sedi tu takođe. Kao da je sam vazduh, ne primećujem ga niti me zanima. Lik kao i svaki drugi.

"Veče baba Sanja. Slaviš nešto?" pita me Srećko zainteresovano, ali ne pre nego što frkne kroz nos zbog ovog "čika". Prokleti ljudi, sve ih zanima. U šupak bi nos gurnuli da mogu, ali ne mogu nažalost, niko im se još nije naguzio.

"Ahaa... vozi me kući, adresu znaš. Ako zaspim, onda me vozi kod Maje, znaš šta će da ti bude ako se probudim kod tebe u stanu kao prošli put. Nadam se da si lekciju naučio" kažem i zavalim se u sedište.

"Jesam. Jednom mi je bilo dosta, ne bih opet da prođem taj stres. Dakle, Maja ako zaspiš. Dogovoreno, ali prvo moram da odbacim ovog gopodina na njegovu destinaciju." ne pita me što ne zovem Marka da dođe po mene, jer zna da je Marko na putu. U ovom gradu svako sve zna, ne može kokoš da prdne a da se za to ne sazna.

"Vozi Miškoo! Ja ću da otkunjam malo, malo sam mnogo pila večeras."

"Ma nemoj, majke ti..." kaže dok se smeje. Šupak!

"Sanja!" odjednom, čujem tako dobro poznat glas kako mi tiho dopire sa desne strane. Tako dobro poznat, toliko poznat da mi srce od njega u grudima zaigra kao čigra. Nije moguće, jebote.

Eh mozgu, ajde što mi ga u snove šalješ već ga sad vidim i u vidu halucinacije, jebote. Daj bre o'ladi malo, sjaši s mene, barem ovu noć!

"Sanja..." okrenem glavu ka isuviše dobro poznatom neznancu i skamenim se.

On je... Ili nije?

Ma sad ćemo to da proverimo, neće mene mozak da jebe.

Ispružim ruku ka njegovoj podlaktici i uštinem ga što jače mogu.

"Koji kurac jebote!" trzne se i pogleda me razrogačenih očiju.

"Aaa znači ti si stvaran. E jebiga, a ja se taman ponadala da haluciniram."

"Sanja?" upita me, dok mi njegov nežni pogled miluje lice.

"Ama, bre, znam da se zovem Sanja, ne moraš da ponavljaš po petnaest hiljada puta. Nego, što pijančiš nesrećo? Imaš ženu i dete kod kuće, treba da si uz njih a ne u kafani." kažem otresitim tonom kad osetim miris alkohola u njegovom dahu, a i njegove oči koje se cakle su mi potvrđivale da je pio, a dodatna potvrda mi je i to što ga Srećko vozi kući, jer Srećko je glavni drajver za pijanice poput mene i ostalih. Ošinem Vladana pogledom još jednom. Mrzim muškarce koji se opijaju dok ga žena kod kuće čeka sa detetom u naručiju. Nije on bio takav, nikad pre. Ne znam koji mu je kurac sad. Mada, šta serem, Vladan od pre i Vladan od sad, nisu ni slični, ni fizički a mogu da se kladim ni karakterno. Kad su mene godine promenile, morale su i njega, barem malo.

"I ti imaš muža, pa opet luduješ po birtijama. Zašto Sanja, hm?" uzvrati mi pitanje kao bumerang. Jebeš ga, nije mi Marko pravi muž, ali ne mogu to da mu kažem.

"Može mi se" kažem i nasmešim mu se zajedljivo. Mislim da je ovo bio najgluplji odgovor koji sam mogla da mu dam.

"Usput čestitam na udaji, mora da je to neka velika ljubav, jer znam da si govorila da nećeš nikad da se udaš. Čak si i moju prosidbe odbila par puta" kaže i podseti me na gluposti iz mladosti koje sam radila. Eh, da je bila ova pamet tad, ne bih ga zajebavala odbijanjem. Prihvatila bih još prvi put kada me je pitao da mu budem žena i večna ljuba, ali nisam. Ali sad je kasno da se kajem za onim što je moglo da bude, a nije. Ko što kažu "Posle jebanja nema kajanja" eh, da je makar bilo jebanje, ne bih se ja kajala, već eto bio zajeb.

"Blago tebi onda. Ti si našla tu veliku ljubav o kojoj mnogi od nas sanjaju, moja Sanja. Čuvaj je onda" uzvrati mi istim tonom, a ja se ukočim ko struna na violini na ovo "moja Sanja". Nisam ja njegova, nisam. Bila jesam, ali više nisam!

Jesi, jesi, džaba poričeš!

Ušuti nesretnice, šuti- zarežim na svoju prokletu podsvest.

"A ti kao nisi!" izustim i prevrnem očima.

"Jesam, ja sam imao jednu jedinu pravu ljubav pa sam je izgubio, kad sam otišao pre pet godina. Posle te ljubavi, nije se rodila nijedna i neće, više nikad"

"Vladane..." krenem da kažem nešto, ali me prekine. Okrene se telom ka meni, a ne samo glavom kao do sad, uhvati moje lice među svoje krupne dlanove i zagleda mi se u oči. Znam šta će sad da kaže i znam, prokleto znam da ću da padnem na njegove reči. On je jedini greh kome ne mogu da odolim, ne znam zašto sam kao budala i mislila da će lažni brak da me sačuva od njega i njegovog uticaja na mene.

"Lepoto, slušaj me. Jesam...pijan sam i možda se ni ti ni ja ovog nećemo sećati ujutru, možda će ovo da pamti samo Srećko i njegov taksi i Bog dragi što nas sa neba gleda, ali moram da ti kažem ono što mi na duši leži sve ove godine. Žao mi je što sam se pokupio i otišao nakon naše poslednje svađe kako kakva pičkica, stvarno mi je žao. Da mogu da vratim vreme, nikad te ne bih ostavio ljubavi. Posvađali smo se, žešće nego ikad, zbog nekog nebitnog lika, ja sam verovao njemu ne tebi i to nas je upropastilo. Tu veče je iskrsla ponuda da palim za Nemačku i prihvatio sam je. Došao sam tamo, a nakon par dana sam se oženio Luciom radi jebenih papira. Nisam je voleo, ni nju, ni jednu drugu sem tebe. Tako je i danas. Sve ove godine koje su za nama, tebe volim, sebe proklinjem. Onaj dan kad su mi javili da si se udala, kao da mi je neko zario nož u srce, direktno. Znam da sam ja ubio našu ljubav, znam ali... Nadao sam se da me voliš još uvek kao ja tebe, ljubavi. Znam...znam blesav čovek se svemu nada pa tako i ja, jebi ga. Reci mi samo jedno, voli li te bar približno koliko i ja?" gledao me je sa tugom u očima. Tolikom tugom da su mu se suze skupljale u uglovima, ali ih je on zadržavao ne dozvoljavajući im da kanu. Da se prospu.

"Ja... uhh... ne znam šta da ti kažem."

"Reci mi istinu, Sanja. Nemoj da me lažeš, znaš da ću da znam."

"Znam, jebote, poznaješ me isuviše dobro. Ne, ne voli me. Ne voli me nikako, ali me poštuje." kažem onako kako i jeste.

"A ti njega?"

"Vladane..."

"Reci mi još samo to, molim te." kaže sa molbom u onim njegovim kao ugljen crnim očima.

"Kako mogu da volim ikog drugog posle tebe? Kako? Ti si me uništio za sve druge, Vladane. Nema te osobe koja bi mogla da sastavi ono što si ti rasparčao na komade i odneo sa sobom pre toliko godina, nema." kažem, dok se i sama borim sa suzama. Jebeš ovaj život. Slomi te jednom pa dođe da utvrdi gradivo.

"Vladane molim te odma..." i umesto da me pusti da završim prokletu rečenicu, da ga odgurnem od sebe i posvetim se lizanju rana i ubijanju ono malo duše što mi je ostalo, on me nežno privuče bliže sebi i prisloni svoje usne na moje u poljubac od koga se regeneriše svaka ćelija u telu, ma regenerišu se i nervne ćelije, koje su sad malo pripite.

Lepi Bože koliko mi je ovo nedostajalo - je jedina misao koja mi je tad prošla kroz glavu.

Jebe mi se što će sutra celi grad da zna i da priča o nama kao ljubavnicima, jer sam sto posto sigurna da će Srećko da se izlane, ali kao što rekoh jebe mi se. Bitan mi je ovaj trenutak, moje usne na njegovim, zaključane ljubavlju, bolom, tugom i patnjom za sve godine koje sam u čežnji provela. Poljubac pun nežnosti začinjen suzama koja teku kako niz moje tako i niz njegovo lice.

"I ja tebe volim" čula sam kako reči napuštaju moja usta pre nego što sam uspela da ih zaustavim da izađu. Te magične reči su izašle na svetlost dana, čuj dana, a gluvo doba noći, izazivajući osmeh na njegovom od suza mokrom licu, sekund pre nego što se čulo jedno "BUM!" a auto počeo da se zanosi u desno, da se prevrće, čula se i lomljava stakla kao i uporna škripa guma. Poslednje čega se sećam pre nego što je nastala tama, tama bez slike i tona, bile su Vladanove ruke koje me privlače sebi na grudi. Jednim rukom me je čvrsto stegao oko struka, a drugu je položio na moju glavu, štiteći me.

"Molim te Bože, čuvaj je, molim te" čula sam kako mrmlja tiho i brižno u moju kosu, a potom nisam više ni čula ni videla ništa.

Vesti

Crni BMW koji je divljao ulicama grada, u gluvo doba noći, pokupio je taksi u kome su se u tom momentu nalazile dve osobe i taksista. Kako nezvanično saznajemo, dve osobe su poginula, a jedna osoba je teško povređena. N. N. lice koje je izazvalo ovaj događaj je pobeglo sa mesta nesreće i za njim se još uvek traga. Taksista koji je teško povređen je hitno prevezen u najbližu bolnicu, a policija još uvek vrši uviđaj.

Tri dana kasnije

Dva tela, jedna duša, dvoje ljudi, jedna ljubav. Sahranjeni grob do groba, otišli su zajedno na neko bolje mesto gde će njihova ljubav dobiti šansu da se ostvari.
Sanja i Vladan, umrli su jedno drugom u zagrljaju. Jeste, nije im bilo vreme, jeste, trebali su da dobiju šansu da spasu svoju ljubav, ali... Život je imao druge planove, a ko smo mi da mu sudimo.
On je režiser, a mi glumci u ovom filmu, mi igramo kako on svira, a ne obratno.

I tako dok su se dve zaljubljene duše kretale ka svom večnom odredištu, sa rukom u ruci, ljubavlju obavijeni, na zemlji kraj njihovih grobova, rađala se još jedna nova stara ljubav.

Lucia i Marko, nisu bili samo dvoje nesrećnih udovaca koji su ostali bez svojih bračnih drugova. Ne, nisu iako se mnogima činilo da jesu. Oni su bili samo još jedan par, još dvoje mladih u nizu koje je život rastavio, čiju su ljubav slomili drugi, s čijim se životima sudbina poigrala pre mnogo godina i igra se ponovo sad. Razlika između njihove neostvarene ljubavi i ljubavi Sanje i Vladana, bila je ta što su njih dvoje imali nešto što se izrodilo iz nje, nešto što je krunisalo tu ljubav, kad brak već nije.

Da, imali su dete

----------------------------

@Kristina-de-Vega

https://aztruyen.top/tac-gia/Kristina-de-Vega