Fiona 

Mislim da sam u ovom trenutku ja jedina osoba na ovom jebenom svetu kojoj ova gužva u saobraćaju trenutno predstavlja jedno veliko olakšanje. Barem neću biti sa Nikolasom puna tri dana, već samo dva, i možda još malo. 

Naime, Nikolas je moj bivši momak, kao i, po mojoj majci, savršen suprug. Naše porodice su prijatelji, otprilike od kada znam za sebe, pa je i normalno da često roštiljaju vikendom. Ali ovaj put su se naše majke dosetile nečega sjajnog, pod znacima navoda. 

 Smislile su da je super da obavežu celu porodicu, uključujući i Nikolasa i mene i njegovog i mog starijeg brata, da dođemo. Naravno, svi smo već odavno shvatili zašto to nije dobra ideja. Jednostavno Nik i ja smo raskinuli pre skoro šest meseci, a ja ne ostajem prijatelj sa bivšim partnerima. Mislim da je to nešto što smeta budućim vezama. Ne mogu ja tako da budem prijatelj sa nekim ko možda, vrlo verovatno, i dalje gaji neko osećanje prema meni ili još gore, zamišlja nas dvoje zajedno, u krevetu. I sad, dok u ovoj gužvi preispitujem svoju odluku, razmišljam da se vratim kući i rizikujem da me majka eliminiše sa liste za Božićne, Novogodišnje, rođendanske i bilo kakve poklone do kraja svog života. 

 - Ali stvarno mi se dopadaju one čizme što je htela da mi kupi. 

I tako ja, u korist novih čizama, nastavim ka vikendici na periferiji grada. Šta ću, obožavam obuću. 

Rajder 

Nakon što mi je moja majka rekla da će ona biti ovde, morao sam doći. Dobio sam slobodan vikend na poslu i brže bolje potrčao ka vikendici, samo da bih stigao pre nje. Od kad smo bili deca, imamo dogovor – ko stigne poslednji, kupuje sladoled. 

Možda moja razmišljanja u vezi sa njom nisu ispravna i pravedna prema mom bratu, ali niko me ne može sprečiti da maštam, zar ne? Oni su bili zajedno, ne dugo, ali bili su i ja bih trebao, kao brat, da se klonim devojaka koje je moj brat nekada imao, pa makar bilo i na kratko.

Marta i Lukas su stigli, kao i Ben, ali od nje ni traga. Kasnije je javila da je zaglavila u gužvi i da će stići uveče. Mogu da se kladim da ta gužva ima Nikovo ime na sebi. Jednom davno je rekla da sa bivšim momcima ostaje u takvim odnosima da im ni na sahranu ne bi došla. Mogu da zamislim njenu sreću kada joj je Marta rekla sa kime će provesti vikend. Verovatno je skakala od sreće. 

Vreme je za večeru. Iz kuhinje dopire predivan miris pečenog mesa, za koje sam siguran da ona neće ni okusiti. Ne jede meso godinama, ali ga zato moj brat jede za oboje. Oni nikada nisu išli jedno uz drugo i sada imaju i dokaz. 

 * * * 

Uz Anitin poziv za večeru, stigla je i ona. Pramenovi savršene, kao gar kose, visili su iz skoro raspadnute punđe. Na sebi je imala običnu majicu i trenerke, naravno za najmanje dva broja veće, jer ne dopušta ikome da vidi njenu savršenu figuru. Cele večeri sam je posmatrao. Za stolom, sedeli smo jedno naspram drugog, dok smo kasnije, u boravku, sedeli na potpuno drugim delovima sobe. Oba puta sam imao savršen pogled na te veštičije zelene oči. Te večeri, ona me je zavela. Zavela me je, bez imalo truda, više nego neke koje su dale sve od sebe. To je ona. 

Ona ne zavodi provokativnom odećom, prljavim jezikom ili nekim posebnim gestom, ona zavodi pogledom, nevinim osmehom i češkanjem nosa. Ona je previše nevina da bi te mogla zavesti, ali opet tako divna da odmah padaš na nju. Takva je ona, Fiona. Moja Fiona, koja nikada nije, niti će biti moja.

Fiona
 

Od kada sam došla, neki čudan osećaj me proganja, kao da me neko gleda. Čak i sad, sama u sobi, tako se osećam. Ali ne osećam se neprijatno, već nekako naprotiv. 

 Sa Nikom i njegovim bratom Rajderom, osim pozdrava nisam pričala više. Nikolas me je gledao sa dozom krivice, i treba. Nakon što me je prevario, to je najmanje što može da uradi. Da, prevario me je, ali za to niko od naše porodice ne zna. 

 Naši roditelji iz razloga što mi je žao da ga srozam u njihovim očima, mom bratu zato što bi ga ubio, a Rajderu zato što bi rekao Benu i ovaj bi ga opet ubio. U dve od tri opcije mu se na kraju smeši smrt, a koliko god da je to što je uradio odvratno, ne želim ga mrtvog. Nije on mene nešto previše povredio emocionalno, jer mi smo pre svega toga bili prijatelji i ja sam pristala na tu vezu samo zbog insistiranja moje majke. Ja se nikada nisam osećala niti voljeno, niti da sam ga ja volela, više nego nekog drugog prijatelja. To je od početka bilo samo prijateljstvo i seks, bez ikakvih emocija koje su jače od prijateljskih. 

 Rajder... pa on je bio moja prva ljubav. Nikada mu nisam priznala svoje emocije, a mislim da mi ih ne bi ni uzvratio, jer što bi? Uvek sam bila samo prosečna devojka, sa naočarima i ovom glupavom garavom kosom. A on, on je bio jedan od najpopularnijih u našoj školi. Bavio se fudbalom, jedan od najboljih koje su imali u timu. Četiri godine stariji od mene. Visok, mišićav, jednom rečju savršen.

Nakon smrti njihovog ujaka, odustao je od pravnih studija i postao vatrogasac. Anitin brat Džim, bio je vatrogasac. Poginuo je pre više od osam godina u požaru koji je pored vikednice u kojoj je nastao, zahvatio i obližnjih par. Mislim da Rajder nikada nije preboleo njegovu smrt. Bio je njegov uzor. Osoba koju je voleo više čak i od rođenih roditelja. Čak je i tužio porodicu zbog koje je, kako kaže, ujak Džim umro. Ne da bi dobio novac, jer toga imaju i na pretek, već zato što je želeo da oni plate, a ljudima poput tih koji su izazvali požar, od ljudskog života više vrednuju jedino novac. Zato se Rajder pobrinuo da im uzme sve, do poslednjeg penija. 

* * * 

- Dobro jutro Garava – trgnem se na dubok muški glas. Postoji jedna osoba na ovom svetu koja me i dalje zove tako. 

 - Dobro juto i tebi, Rajdere. 

 - Jesi li se naspavala? Danas pečemo roštilj, u stvari ti ga ne pečeš – nasmeje se zlobno. Oboje znamo na šta je mislio. Na poreklo mog nadimka. 

 - Ha – ha – ha, baš smešno. 

 - Moraš priznati da jeste, Garava – opet se nasmeje. U bokte, kako neko može da ima tako savršen osmeh. To nije humano. 

 - Imala sam petnaest! Popravila sam se za ovih skoro deset godina ihoho – kako da ne. 

 - Aha, sigurno. Onda hajde da se kladimo, ako uspeš svo meso da ispečeš bez da išta zapališ ja kažem ti kažem svoju najdublju tajnu, a ako zapališ nešto, to se odnosi na tebe – uf. Sa jedne strane želim saznati njegovu najdublju tajnu, a sa druge strane mu ne želim reći da mi se sviđa od obdaništa. 

 - Am... 

 - Šta je bilo Garava? Plašiš se? – a ne, ja se ne plašim ničega. 

 - Ne. Pristajem – pljunem u ruku, te je pružim. 

 - Pa onda izgleda da ću ubrzo čuti tvoju najdublju tajnu – učini isto. 

 - Ne budi previše samouveren – hm. 

* * * 

- Jesam li ja to rekla Rajderu da ne bude previše samouveren? Trebala sam da mu kažem da je u pravu što je samouveren! – napolju je trideset i kusur stepeni, a ja mrzim kad mi je vruće! 

 - Ne odustaj, sestrice! Nemoj mu dopustiti da te pobedi! Mi Skarletovi smo nepobedivi.

Rajder 

Nisam verovao da će Fiona uspeti da ne izgori nešto, ali sam se očigledno debelo zajebao. Nakon puna četiri sata, svo meso bilo je pečeno, a jedina stvar koja je izgorela, bilo je njeno lice. 

 Onako sva crvena, čupava i znojava, izgrlila je i izljubila sve. Pa, sve osim Nika. Na kraju je izvela svoj, dobro poznati, pobednički ples, koji je uvek izgledao veoma čudno jer ona nije umela da pleše, ali niko nikada nije imao srca da joj to kaže. 

- Nađimo se u kraju dvorišta kod one klupice večeras u ponoć, nemoj da kasniš – neprimetno joj šapnem na uho i upijem miris njene kose. I dalje koristi isti šampon sa mirisom penastih bombona. Slatko. 

 - Veruj mi, ne bih to propustila – nasmeje se i prvi put, u ne znam koliko godina, na njoj ugledam onaj zlobni osmeh. 

 - Kako ti kažeš, Garava. 

 Fiona 

Nikada pre nisam bila ponosnija na sebe nego danas. Nisam bila ovako ponosna ni kada sam upisala menadžment. Večeras ću saznati Rajderovu tajnu i ne mogu biti više uzbuđena oko toga. 

Pogledam se još jednom kratko u ogledalo pre nego što krenem. Veliki sivi duks i teksas šorts jer želim da se osećam i izgledam opušteno. Kosa mi je vezana u neurednu punđu, nešto po čemu sam prepoznatljiva. Odlučila sam da stavim naočare umesto sočiva. Rajder mi je uvek govorio da ne trebam štetiti oči sočivima i da mi naočare stoje slatko. Večeras ću ga i poslušati. 

Kako se približavam maloj klupici na kraju dvorišta, tako sve više primećujem odsjaj koji njegovo lice ima na mesečini. Ne vide se neki detalji, ali su izražena vilica i razbarušena kosa lako uočljivi. Ruke su mu u džepovima, a na sebi ima belu majicu i crne bermude. 

 - Volim da gledam u zvezde – reče odjednom. 

 - Šta? – sad sam zbunjena. To je njegova najdublja tajna? 

 - Volim da gledam u zvezde. To je moja tajna – ovaj se sigurno zajebava. 

 - Sereš? To nije tajna?! – četiri sata sam se pekla zbog ovoga?! Sad sam već isfrustrirana. 

 - Šalim se. Ala se brzo pališ – nasmeje se i pokaže savršene zube. Uf.

- Dobro, palim se. Sad reci svoju tajnu – nestrpljiva sam. 

 - Dođi. 

 - Ha?

 - Približi se. 

 - Am... okej. I šta sad? 

 - Možeš li zaćutati na sekund? – svojim ogromnim šakama obgrli moju glavu i prisloni uz svoje čelo. 

 - Šta se ovde de... – baš kada sam krenula da se bunim, nežno je prislonio svoje usne uz moje. 

Polako, ovaj nežan poljubac je prelazio u sve strastveniji. Ja sam mu rukama obgrlila glavu i čupkala male pramenove, a on je grickao moju usnu. Mogu samo da kažem kako sam ovo sanjala ceo svoj život. 

 Rajder 

Nisam očekivao da će mi na poljubac odgovoriti, mada izgleda da sam se opet zajebao. Dva puta u jednom danu, i to zbog iste devojke. Nikada se nisam dvaput zajebao, pogotovo oko iste osobe, devojke. 

- Mutiš mi pamet, Garava. Mutiš mi pamet poslednjih deset godina – kažem zadihano. Ovo je bio jedan dug poljubac. 

 - Ja tebi?! Ti meni mutiš pamet ceo život! - Mhm. Zato si se smuvala sam mojim bratom – ironičan sam. 

 - Što je očigledno bila greška, jedna od najvećih u mom životu. 

 - Zašto? 

 - Aaa, to... Pa, rizikovali smo dugogodišnje prijateljstvo zbog toga – izgleda kao da je nešto drugo krenula da kaže, ali da se na vreme zaustavila. 

 - Aha – nešto mi je prećutala. 

 - Nego... šta smo mi sada? – upita stidljivo. Dobro pitanje. 

 - Videćemo, a sada... kladim se da ne možeš stići pre mene. 

 - Ja se kladim da mogu. Ko zadnji kupuje sladoled – uvek je bila dete. 

 - Izgleda da ga kupuješ... – poljubim je i ona se sva pogubi -... TI! 

 - To je varanje! – čim se osvesti, da se u trk. 

Fiona 

Utorak veče je, a on se još nije javio. Juče smo se, pred polazak, oprostili poljupcima. On je morao na posao, kao i ja. Rekao je da će se javiti čim se vrati sa posla, a prošlo je više od jednog dana i ja ne znam šta da mislim. Možda se on samo zajebavao sa mnom. Glupa ja, ponela sam se ko zaljubljena tinejdžerka. U mom razmišljanju me omete zvono na vratima. Ko bi mogao biti, još u ovo doba noći? 

 - Zdravo, Garava.

-------------------------

Lara Jameshttps://aztruyen.top/tac-gia/jamesl893