Sledeće jutro Aldo je javio Damianu da je Dianin auto spreman i da će ga on dovesti do njegove kuće. Sve prvobitne teškoće koje je pronašao u njemu je otklonio, odradio je detaljan pregled motora, kočnica, ulja i auto je bilo spremno za dalju upotrebu. U stomaku je osjetio blago komešanje pri pomisli da će Diana još malo napustiti njegovu kuću. Sinoćna dešavanja svakako su mu i dalje bila u mislima, lap top je odložio sa strane čim ju je otpratio do Annine sobe. Više nije mogao ni riječi da napiše, samo je prstima prelazio po svojim usnama. I dalje je osjećao njen topli dah na svojim usnama. Bila je čarobna, poput vile iz bajki koje bi majke pričale svojoj dijeci svaku veče pred spavanje. Osjećao je njen požudan pogled na svom tijelu kada ga je ugledala potpunog nagog. A njemu je zaista trebalo mnogo vremena da na vrijeme reaguje. Mada sudeći po njenom pogledu, vidjela je ona i više nego što je očekivao.

Kada mu je rekla za svoju Božićnu želju nadao se da će joj se uskoro i ostvariti. Mada bio bi ljubomoran na svakog muškarca koji bi položio prste na nju. I tako dok je on razmišljao o Diani, jutro je polako počelo da kuca na vrata Firence.

Ginerva je za to vrijeme pripremila veoma obilan doručak. Bilo je tu skuhanih jaja, pršute, šunke, sira, razne vrste tijesta kao i sokova. Zaista je bilo pravo praznično okruženje dok bi pričali i radovali se. Mada nešto je nedostajalo, bilo je to Novogodišnje drvo. Dok je Ginerva bila zauzeta u kuhinji, Anna je objasnila Diani zašto još uvijek nisu ukrasili kuću.

''Prestali smo to da radimo neko vrijeme pogotovo od kada naš otac nije sa nama. Majka se mnogo povukla u sebe, bato radi sve poslove koje mu se ponude, stvarno se ne žali dok obavlja teške fizičke poslove i oduvijek se trudio da nam sve obezbjedi da nam ništa ne fali. Kada dođe umoran sa posla nikada nisam imala srca da mu tražim da kupimo nove ukrase za drvo, ili lampice jer štedimo novac za naše osnovne životne potrebe.'' Viljuškom je nabadala zadnji ostatak šunke.

Diana se saosjećala sa njom. Vrlo dobro je znala kako je to kada nemaš novac za stvari koje želiš. Koliko se samo puta uvjerila u to kada je radila humanitarne akcije i dok je donirala novac za hranu. Dječica bi joj znala uzvratiti ogromnim osmjehom a njoj bi se tada srce stegnulo u grudima. ''Ako želiš mogu ti ja posuditi svoj nakit za drvo?''

''Stvarno bi to uradila za nas?'' Osmjehnuvši se srećno, Anna je upitala.

''Oh, pa naravno. Ti si mi postala prijateljica. A prijatelji to rade jednim drugima. Pomažemo se kada nam je to potrebno. Daj mi samo par dana dok ih pronađem jer je moja kućepaziteljka ostavila sve u potkrovlju.''

''Nećemo mom bati ništa da pričamo. On je veoma ponosan, plašim se da bi odbio tvoj divan poklon za praznike.''

''Ništa se ne brini, biće to tajna između tebe i mene.'' Diana je odlomila malo parče hljeba. ''Već danas ću da razgovaram sa Benettom u vezi molbe za izdavanje knjige. Potrebno je da mi dostaviš tekst romana i onda će se on pozabavit sa tim. Uvjeravam te u Benettovu profesionalnost, tvoj poznanik koji tako žarko želi da ima knjigu u rukama konačno će je imati za vrijeme Božića.''

''Da, samo što ću morati nekako da ukradem sa lap topa od Damiana.'' Šaputala je Anna mada to nije promaklo Diani.

''Želiš da kažeš da tvoj brat piše?!'' Iznenada je povisila glas, mada se stišala kada je ugledala Damiana da im dolazi u susret. Anna ju je očima zamolila da ništa ne govori već je joj objasniti kada ostanu same.

''Aldo, moj poznanik mi je sada javio da je auto spreman, obavio je na njemu sav potreban servis i lično je obećao da će da dovesti do naše kuće.'' Taman je sjeo na stolicu dok je posmatrao izraze lica na Anni i Dianu. Predpostavio je da su o nečemu važnom razgovarali čim su naglo ušutjele.

I kao što je Aldo obećao Dianin BMW se našao ispred kuće Basso. Kao što je kućni odgoj naređivao, Diana se sa svima pozdravila dok se sa Damianom samo rukovala. Kada mu se zahvalila odvezla se nazad do svoje vile. U međuvremenu Anna joj je poslala poruku da će joj u vrlo kratkom vremenu dostaviti Damianovu knjigu čim uspije da uzme njegov lap top bez znanja. Dok je čitala poruku blago se osmjehnula i već je željela još danas da nazove svog daljeg rođaka Benetta.

Kada je napokon stigla do vile, pozdravila je svoju kućepaziteljku dok joj je ljubazno objašnjavala da je noć provela kod svoje najbolje prijateljice Sofie. Kada se našla u svojoj sobi tek tada je nazvala Benetta.

''Dii.'' Benetto ju je oduvijek tako zvao, mada se Diani nikada nije dopadalo da ima nadimke. Jednostavno je željela da je svi oslovljavaju sa njenim punim imenom. Ali kako je Benetto bio iskusan u ovom poslu morala je ipak na njega da se osloni. ''Da nisam vidio tvoje ime na ekranu telefona ne bi povjerovao da si to zaista ti. Koliko je prošlo vremena kada smo se zadnji put čuli?''

''Jako mnogo godina, čini mi se. Kako si Benetto? Nadam se da nisi u nekakvim obavezama. Ako jesi mogu da te nazovem sutra ili prekosutra?''

Benetto je jedva dočekao njen poziv i nije želio da se sve tako brzo završi. ''Da li bi željela da odemo na kafu da se prisjetimo starih dana kada smo drugima ispunjavali njihove snove?''

Diana je imala čudan predosjećaj u stomaku, već je tih dana sumnjala, kada bi radila sa njim da on gaji izvjesna osjećanja prema njoj, mada ona nije bila zainteresovana za njega. Jer ipak je bio njen dalji rođak. A sada ni jedan muškarac se ne bi mogao mjeriti sa Damianom Bassom. Benetto je imao plavu kosu, dok je od Damiana bila crna. Benetto je mrzio da ima bradu na licu, dok je na Damianovom licu tako grešno stajala da je poželjela da je osjeti svuda po svom tijelu. Gospode, nije bio dobar znak kada je počela da njih dvojicu upoređuje.

''Di, jesi li tu? Ne čujem te?''

''Tu sam. Zapravo mogli bi smo da se nađemo ali poslovno. Imam za tebe jedan veoma ozbiljan zadatak i želim da mu se u potpunosti posvetiš.'' Jedva je čekala da vidi Damianovo lice kada za Božić dobije svoju prvu štampanu knjugu. Njegova sestra ga zaista mnogo voli kada mu želi to pruštiti a ona će joj vrlo rado pomoći u tome.

''Znaš da sam spreman sve za tebe da uradim. Kaži mi o čemu je riječ?''

''Potrebne su mi veze u izdavačkim kućama. Naime, željela bi da do Božića prvi tiraž od sto knjiga bude štampan i isporučen na moju adresu. Da li je to moguće?'' Prstima je prošla kroz kosu dok je na zidnom kalendaru brojala dane do Božića.

''Uh, Di. Znaš da je do Božića ostalo veoma malo vremena. Čak i da svjetski najpoznatiji pisci ponude svoja najprodavanija dijela našim izdavačima, sumnjam da bi ih u ovom periodu prihvatili. Vrijeme je dosadnih praznika, ljudi idu na godišnji odmor, i znaš da i ako se neko usudi da počne da radi na pisanom dijelu da to veoma mnogo košta. Pogotvo ako ćeš da ti snosiš sve troškove. Koštalo bi pravo bogastvo.''

''Neka košta koliko košta. Da li mi možeš srediti ili ne?''

''Nađimo se na kafi, mislim da ću uspjeti nešto da sredim.''

Kada su završili poziv, Diana je otišla da pronađe nakit koji više nije koristila u svojoj vili. U sobi koja je bila predviđena za sve i svašta, tako ju je nazvala dok je imala šest godina, jer su njoj bile stvari od igle do lokomotive, uzela je najveću kutiju koju je mogla da pronađe. Potom je stavila lampice, kuglice raznih boja, i naravno veliku žutu zvijezdu.

Nakon dva dana dobila je poziv od Anne da dođe ponovo kod njih u goste. Diana je jedva to dočekala i stavila je kutiju sa novogodišnjim nakitom na zadnje sjedalo. Ginerva je ponovo pripremila Božićne medenjake dok je Damiano pripremio svoju čuvenu toplu čokoladu.

Damiano je bio mnogo srećan kada ju je ugledao na vratima svoje kuće. A kada su počeli da ukrašavaju kuću njihovoj sreći nije bilo kraja. Njegova majka se ponovo smijala kao nekada, a to ga je vratilo u dane kada je otac još uvijek bio živ. Lampice su bile stavljene na prozore i na Božićno drvo, a nakon toga došao je red na zvijezdu.

''Ta čast ove godine pripada Diani.''

U jednom potezu podigao ju je visoko a Diana je ciknula od sreće. Kada je sve bilo na svom mjestu, Anna je uključila lampice u struju. Božićni duh se ponovo osjetio u domu Basso a članovi ove porodice su konačno spoznali trenutke sreće.

Malo dalje od njih stajali su Damiano i Diana. Malo po malo njihovi prsti su se spojili i tako su posmatrali Božićno drvo. Svako od njih je poželio želju a sada nam ostaje samo da vidimo kome će da se ostvari.

❤Hvala na čitanju.🎄