Dobro došli u prvo poglavlje moje knjige mišljenja. Posvećeno je knjizi sa slike a u nastavku možete videti moje utiske, komentare, kritike i pohvale.

Sa vama je - Oblakožderka.

COVER

Iako sam rekla da retko kada zagledam i razmišljam o coverima, ovaj put pravim izuzetak, iz više razloga.
Prvo i najpraktičnije, ovo je prvo (donekle javno) mišljenje te želim da bude kompletno i što preciznije da biste imali pravi uvid u to šta dobijate ako zatražite mišljenje za vašu knjigu.
Drugo, cover je čita metafora, ako mene pitamo. Krenimo od naziva priče, "Život uz glazbu". Zar izlazeće sunce nije čist sinonim života, a klavir nekrunisani kralj instrumenata? (Violina na aparatima)
Naziv dela tako dobro uklopljen sa bojama originalne fotografije, igra imenima koja čine sinonim, izolovani pijanista sam u društvu sunca... O da, ovaj cover mi se sviđa.

OPIS PRIČE

Meni lično - škrt, otišla bih korak dalje i rekla neorganizovan. Tema priče je obuhvaćena, neporecivo, ALI... Ali. Iskreno teško da vidim sebe kako kupujem knjigu sa ovakvim sižeom na poleđini. O radnji priče zaključuje se više iz citata slavnih imena, a to ne volim. Tražim nešto puno jednostavnije ali preciznije. Shvati ovo kao najdobronamerniju i nikako zlobnu kritiku! ❤

GRAMATIKA

Sedi, 5!
Jedino što može da vam ne prija tokom čitanja jesu pojedine reči koje se isključive koriste u hrvatskom jeziku, tačnije njihovo razumevanje. Ipak, sumnjam da bi neznatne razlike u svega dvadesetak reči bile dovoljne da vas odbiju od čitanja. Gramatikom kao gramatikom sam oduševljena, mislim da nisam uspela da nađem ni slovnu grešku (moja priča nikad)!

TEMA

Idemo, polako.
Priča, ukratko, prati put do ostvarenja sna uprkos svim adolescentskim nedaćama koje svi mi prolazimo. Za ovu platformu jako originalna. U moru teen fikcija sa akcentom na romansu nalazimo fikciju o ŽIVOTU. Smelo, lepo i efektno!

LIK

Iskreno ovde nisam uspela da se posebno vežem za nekog lika ili poistovetim s njim. Zašto? Toliko je radnje (izuzetno dinamične) koja na neki način odvraća pažnju od samog lika. Na primer, svesna sam da Džordž pravi neku pizdariju ali akcenat mi je na tome da vidim kakvu to, ne na njegovom karakteru, nameri ili na onome što ga je podstaklo da napravi istu. Isto važi za svaki lik, neko je previše opsednut muzikom, decom, ljubavlju... što je ujedno i spojnica svih likova. Svaki od njih baziran je na jednom segmentu za koji, uslovno rečeno, živi. Nazvala bih to vulgarnom, čak perverznom opsesijom (Ne gnjavite, ovi pridevi i te kako mogu imati više nego pozitivno značenje u odnosu na ono na šta vi prvo pomislite.) Ponavljam, radnja, zbivanja i misli su ovde dominantni u odnosu na psihološki profil likova.

VOKABULAR

Toliko razvijen da guši! Ne šalim se, majke mi, čist perfekcionizam. Mnogi bi se postideli pred rečenicama ovog mladog pisca. Doslovno skidam kapu, spuštam se u naklon i ljubim noge. Onda tu opet imamo ALI!
Takav stil i fond reči je teško kontrolisati. Stoga priča ima pasuse od sigurno 500 ili više reči koje čine samo opise! Opisi su izuzetno potcenjeni na wattpadu, u knjigama uopšte. Pogrešno! Potrebni su i oni su ono što zapravo daje lepotu delu! Osim ako... ih nema previše. Setila sam se Ane Karenjine i dvocifrenog broja stranica punih opisa, sinonima, metafora, poređenja, filozofije i "biti ili ne biti?" gluposti o... košenju trave... ... ... ...
Još jedna sitna zamerka je dužina poglavlja, većina ovde odustaje nakon što vidi deo duži od neke pesmice J.J.Zmaja. Pozdravljam težnju da ovaj talentovani momak postane pisac ali predlažem sledeće:
Na wattpadu bi doslovno mogao da prepoloviš poglavlje, od jednog da dobiješ dva (dve polovine dela ti često nisu povezane, nezavisne su jedna od druge, primera radi prijemni za muzički konzervatorijum a potom porodična idila).
Kada dođeš do štampanog izdanja knjige, onda je red na dugačka poglavlja. 😊

❤PISAC❤

Ova stavka tehnički ne postoji na mom spisku stvari koje gledam u priči ali...
Imala sam sreću da se upoznam i razgovaram sa ovim mladim piscem. Pre svega, obratimo pažnju na to da je izuzetno kulturan i vaspitan mladi džentlmen. Mladi pisci su, što se mene tiče, uvek moji dragi prijatelji i jedno veliko osveženje i oduševljenje. Druženje nam traje nekih desetak dana i u svakom mementu on je moj sagovornik u razgovoru o bilo kojoj temi! Jako je lepo komunicirati sa tako svestranim i informisanim ličnostima. Stoga, ako vas njegova priča možda ne zainteresuje (a sumnjam da će tako biti) njegova ličnost i dostupnost svakako hoće!

Napominjem da je ova stavka nastala iz potrebe da iznesem mišljenje i o osobi koja stoji iz ove priče. Sumnjam da će se ponavljati.

OPŠTI UTISAK O DELU

Za kraj, moj kompletni dojam.
Priča je neretko ogledalo pisca. Takođe nastala iz nezemaljske opsesije i ljubavi prema muzici i, čini mi se, celom životu. Tokom cele priče vlada tako umirujuća i vedra atmosfera. Imam utisak kao da mi pisac naglas priča neku na brzinu izmišljenu priču za laku noć. Volim realne teme, volim realne romane i kvalitetne osobe.
Hoću li nastaviti sa čitanjem? Da, svakako!

Toliko od mene u ovom prvom mišljenju u ovih skromnih 800+ reči.
Još jednom hvala mom dragom ThePianist123 što se prijavio i zatražio mišljenje, te na poverenju koje mi je tim putem ukazao.

Do nekog narednog čitanja,
Nadam se da se uskoro družimo i u novom poglavlju "Neću kući".
Hasta la vista!