Dobro veče.
Postala sam kao Milka Canić sa ustaljenom frazom "Oblakožderka ovde".
Pređimo na stvar. Mislim da je ovo mišljenje do sada najbitnije i najbogatije savetima.

COVER

Do sada - najlošiji.
Nema veze sa radnjom priče osim u slaboj metafori oblaka kao simbola spavanja, sna. Ništa na njemu me ne privlači niti mi daje bilo kakvu asocijaciju na radnju priče. Slova, odnosno naslov skoro i ne vidim (ne, nemam dioptriju). O knjizi se ne sudi po koricama ili, ako ćemo bukvalno, po coveru ali... knjigu ovakvih korica nikada ne bih čitala niti joj poklonila pažnju u knjižari. Dakle, cover mora da leti! Watt je pun profila koji prave covere po narudžbi, nadam se da znaš to.

OPIS

Naslućuje radnju, to je dobro. Ono što nije dobro - kakvu radnju naslućuje? Kliše.
Minijaturna filozofija u poslednjim rečenicama, pitanje da li dvoje mladih idu ka najlepšem snu ili noćnoj mori je mala nada da će se priča određenim kvalitetom izdići iznad klasičnog šablona "drugačije" ili "good" devojke i bad boy-a.

GRAMATIKA

Pola-pola.
Imamo problem sa pisanjem enklitičkog oblika glagola "hteti".
Hteti ---> U prezentu prvog lica jednine glasi HOĆU.
Enklitički oblik je skraćeni oblik.
-ću, -ćeš, -će, -ćemo, -ćete, -će.
"Ćemo" je jedino ispravno, nikad "će mo".
Potom, negacija glagola.
Rečca "ne" je uvek odvojena od glagola osim u četiri izolovana slučaja. Isto pravilo važi za sve glagolske oblike. Primer iz priče.
Glagolski pridev sadašnji - radeći. Upotrebljen u negaciji - ne radeći.
Dakle, "neradeći" je nepravilan oblik.
Na par mesta imaš i slovne greške.

TEMA

Nije kliše.
Tema je par nadovezanih klišea.
Prvo, protogonista sa teškom prošlošću ili trenutnom situacijom, u ovom slučaju roditelj alkoholičar. Zbog toga (obično glavni) protogonista postaje hladna osoba koju malo šta dotiče, izuzetno osetljiva i psihički oštećena osoba ili, u ovoj priči, lažno srećna osoba.
Potom, slučajni sudar. Ozbiljno?
Može biti slatko, simpatično u nekim ekstremno neočekivanim i lepim trenucima, uz mnoštvo detalja i opisa reakcije svakog lika.
Novi učenik u odeljenju.
Totalno neočekivano i "realno".
Baš slučajno dolazi novi učenik, svuda se šuška da je zgodan, on ulazi i zaista se dopada svima osim - glavnom liku. Jedino ga ona vidi pravim očima.
Bad boy - good girl.
On je tek došao ali je nju odabrao od svih. Arogantan je, zna sve o njoj, suptilno joj nagoveštava da mu se dopada ali ga poznanstvo od par sati ne sprečava da bude navalentan.
Silovanje, bad boy postaje heroj.
Baš glavnu junakinju, baš neki matorac u verovatno "tinejdž" klubu. I baš je njen "neprijatelj" kog ne može očima da vidi spašava. Potom i on sam preuzima ulogu napasnika dok je (protiv njene volje) nosi gde ne želi, u položaju u kom ne želi da bude a pritom je još i dodiruje. Naravno, prvi napadač se nikad ne prijavljuje policiji a njoj ni dlaka sa glave ne fali.
Poljubac, ljubomora.
Ljubila bi se s njim ali zaboravlja da se "ne vole" pa onda može i drug. Koga briga, pijani su i sve je smešno. Ne!
Nikako! Ponavljam, nikako! Nikako ne želim da te uvredim ili obezvredim tvoj rad. Ali činjenica je da je ovakvih priča previše i malo koja je zaista zabavna i drži pažnju. Sve ove elemente, naravno, možeš iskoristiti ali uz mnogo jači stil i temu koja je bazirana na mnogo ozbiljnijim događajima. Možda ciljaš na klasično tinejdžersko štivo ali većina deli moje mišljenje o ovakvim temama.

LIK

Tea, glavni junak.
Heroj porodice, najviše trpi očevo nasilje. Pritom to nikad ne pokazuje, uvek se pravi da je iole u redu, svoj bol deli sa par drugarica. Hm...
Nikad nisu pokušale da prijave to nasilje i pomognu njoj i njenoj porodici?
Tea je zapravo osoba sa poremećajem ličnosti tj. emocionalnom nestabilnošću.
Tokom priče se donekle naglašava njen stameni karakter a u nekom narednom trenutku deluje potpuno neočekivano i bez sklada sa glavnim karakternim crtama.
Pomalo me nervira činjenica što je, uslovno rečeno, okružena prijateljima. Previše ih je iako su (za sada) svi pozitivni likovi. Ni u stvarnom životu nije uobičajeno više od 2, retko 3 najbolja prijatelja. Da, priča ne treba da se bazira na jednom glavnom junaku i jednom njegovom prijatelju. Ali dubina i gradacija prijateljskih odnosa mora da postoji. Na primer, tu i tu osobu zna iz viđenja, tu i tu poznaje sa nekog treninga, bile su par puta na piću, razgovarale o najuobičajenijim temama... Pohvaljujem što u jednom poglavlju postoji taj trenutak, govori devojka koja nije najbolji prijatelj glavne junakinje ali je ona smatra okej osobom. To je već mali korak napred.

VOKABULAR

Jako klasičan, ništa spektakularno. Ne mogu ga nazvati nerazvijenim. Dobar za pisanje laganih štiva isključivo teen žanrova. Nešto što bi se, na primer, nosilo kao razonoda na plaži ili tokom vožnje autobusom. Skreće misli u smislu da zaokuplja malo pažnje ali nema osnov po kom bi nas nateralo da se zamislimo.

OPŠTI UTISAK

Mrzim kada dam bilo kakvo loše mišljenje a još više mrzim da i najmanji potencijal propadne. Ne volim kada me smatraju uvek namrgođenim perfekcionistom i strogom osobom kada tačno iznesem ono što me sprečava da uživam u nekom delu. Ovo mi je do sada najdetaljnije mišljenje, ne samo da bih ti "natrljala na nos" neki svoj ideal pisanja već da ovim doprem do što više ljudi koji će pročitati i primeniti neki od ovih saveta. Znam da si mlada i na početku pisanja, želim ti svu sreću u nastavku i da svakako istraješ i nastaviš s onim što voliš da pišeš. Ne bih volela da se naljutiš na mene ili se uvrediš. ❤

Možda poslednje mišljenje za danas, pisano za Visnjakolar06
Danas sam odlučila da budem iole produktivnija nego inače. Napominjem opet, ne dozvoljavam sebi da olako pišem mišljenje iza kog neću 100% stati i za koje neću u svakom trenutku imati isti argument.
Hvala vam na pažnji i družimo se opet uskoro.