Dobro došli u novo mišljenje.
Pre par dana sam, što se mene tiče, izbacila najsavršeniji deo priče. Nećemo se svađati, Darko i Dea su mnogo bolji od Jovane i Bojana ✌.
Vratimo se sad na mišljenje.

COVER

M, da... odgovara priči ali... da li je morala anime slika? Generalno ne volim animee ali ova zamerka je s objektivne strane. Ostavlja neki utisak nedovoljnog truda i neke detinjastosti. Mnogo ozbiljnije bi izgledalo sa pravim slikama (realnim). Izuzeci su priče direktno posvećene nekom anime serijalu, sopstvemom animeu ili anime-fanfikciji. Razumem da prave slike nemaju ovoliko očitih detalja ali verujem da bi mi se mnogo više dopala najobičnija slika dečka okrenutog leđima.

OPIS PRIČE

Klasični književni siže koji se najčešće koristi kao opis knjiga. Najkraći prelaz radnje, par ključnih detalja, po želji citat i pitanje na koje čitalac pronalazi odgovor u knjizi. Jako lepo s tim što mi mi deluje malo neuredno zbog viška detalja nevezanih za priču i prevelikog razmaka između pasusa.

GRAMATIKA

Pisaću onim redosledom kojim sam ih uočavala. Na par mesta imaš pogrešan znak interpunkcije. U prvom delu, protogonistkinja postavlja sebi pitanja. Uvek, ali uvek moraš staviti upitnik kao odgovarajući znak. Postoje retki slučajevi složenih rečenica gde je pitanje skriveno ili na početku rečenice. Ja imam problem sa uzvičnicima jer mi deluju jako čudno, daju dijalogu neku notu koja mi se ne sviđa ali to je već odstupanje od teme.
Potom, na jednom mestu su napisala "nikad ne izrečeno".
Prvo, "izrečeno" je pridev, on se uvek spaja s negacijom te je pravilno - neizrečeno.
Ovde imaš duplu (suvišnu) negaciju. Ako je nešto neizrečeno, u redu je. Ako je "nikad izrečeno" u redu je. Značenje sintagme "nikad neizrečeno" je da je "to nešto" uvek imanovano i izrečeno. Tačnije, ima kontra značenje od onoga što si htela da kažeš tom rečenicom.
Upotreba zapete ti na pojedinim mestima kvari smisao rečenice. Recimo:
"Koliko god sam pokušavala da saznam niko nije znao gde je pre živeo ili nisu želeli da mi kažu?" Pokušaj da pročitaš tu rečenicu bez pauze. Teško?
Pravilno je:
"Koliko god sam pokušavala da saznam, niko nije znao gde je pre živeo. Ili nisu želeli da mi kažu?"
Spojila si dve rečenice u jednu zbog čega je nerazumljiva i gramatički nepravilna.
Pisanje sklopa "u redu". Pišeš ga spojeno.
Jedno vreme je postojala teorija da se "u redu" koristi kada se misli na doslovni red.
"Neko stoji u redu". A ako se misli na uzrečicu (što je pogrešno, jer ovo nije urečica već predloško padežna konstrukcija) onda se piše spojeno.
Jedino ispravno je "u redu". Time govorimo da je nešto ispravno, da je pod kontrolom, znak odobravanja.
Na par mesta pišeš pogrešno glagole u negaciji.
"Neželim" je neispravno, piše se "ne želim".

TEMA

Ovo je inače žanr koji retko čitam ali mi je skroz korektan. Volim kada ima dubine u temi, ne samo strogog držanja normalnog protogoniste i opštepoznatog čudovišta (na primer duhova ili vampira). Lepa figura je to što se priča o unutrašnjem čudovištu ili čudovištu koje je prikriveno.

LIK

Lusinda priča svoju priču polu-retrospekcijom. Ne dotiče se cele prošlosti već samo momenta od kog "ponovo živi" ostavljajući veliki znak pitanja čitaocu. Veoma pohvalno i dobro zamišljeno.
Ono što mi se ne sviđa ni kod jednog lika je što toooliko liče na anime likove. Odlika svih anime likova jeste da su apsolutno jednolični i retko kada imaju više različitih osobina. Uvek su strogo vezani za jednu glavnu osobenost. Tako je Leon previše mračan i povučen, Lusinda je apsolutno zarobljena u svom mračnom delu misli s blagom dozom osećanja prema Leonu koja ne razume, Klara je onaj pajac, uvek vesela, detinjasta i nekako miljenik svih likova. Tome dodatno doprinose silne anime slike, stvarno ti kažem da ih ne odobravam i da (meni) zaista kvare utisak i teško mi je da ozbiljno shvatim priču.

VOKABULAR

Po lepoj količini misli, pitanja i delova gde likovi preispituju sami sebe rekla bih da je veoma lepo i stilski korektno. Nemam posbnih zamerki.

OPŠTI UTISAK

Pomalo sam izgubila interesovanje jer očigledno imam/š anime-problem. 😁
Neprestano zamišljam scene priče kao deo anime filma i to me odbija. Ali me isto tako tematika jako privlači i jako sam znatiželjna da saznam šta to muči Lusindu. Ne znam nastavljam li čitanje ali svakako ćeš me primetiti u komentarima.

Po meni, skroz korektno mišljenje, moram da priznam (iako zaista gledam što objektivnije) da je jako uslovljeno ličnim stavom i ukusom. Nadam se da sam ti pomogla. ❤