Šetate... Tom tunelu kao da nema kra-ja. Umorni ste... Polako odustajete. A onda uz pomoć nade i mira, nailazite na svetlost i pravi put. Sunce obasjava vaše lice, a vi ste tako radosni. Sigur-no vam je čudno dok ovo čitate, ali verujte na kraju ovog kratkog dela pronaći ćete se. Jer ono što źelim da kažem jeste da se na svakom putu koji mi izaberemo, uvek nalazi taj jedan tunel, jedan beskraj koji kao da ne možemo proći, jer ga je naš um učinio nemogućim. Koliko smo samo odusta-jali a da nismo ni pokušali. To se naš um poigrava sa nama. Sledeći put kada budete u ovakvoj situaciji, zasta-nite ma gde god se nalazili. Na putu, ili u tunelu. Zastanite i koliko god vas strah obuzima, pomislite na to kako će brzo biti gotovo. I bodrite sebe. Pustite da nada i mir udju u vas i sigurno ćete osetiti da je sve u redu i da su to slike koje sami stvarate. Ništa nije nemoguće, samo treba imati nadu i smirenost u našem unutrašnjem te-lu. Tada svi strahovi nestaju. Zauvek...