Ja : i-idemo sa tvojim prijateljima na jezero. Tražili su mi da ih odvedem jer ne znaju gdje je...
Prošla sam pored njega i krenula u ormaru da tražim jaknu.
H : sigurna si da je sigurno izaći sada?
Ja : zašto? Brineš se možda?
Krenula sam da vadim sve iz ormara pošto je traženje bili čega ovdje bilo kao tražiti iglu u plastu sijena...
H : brinem se. Plus...moram da ostanem sam ovdje.
Ja : Sara je tu...
Pogledala sam ga mrtva ozbiljna, a onda nastavila da slažem stvari nazad u ormar.

H : ne sviđa mi se baš. Sumnjiva mi je...
Ja : veliki Hoseok se boji!
Šutio je, a onda se naslonio na štaku i pogledao kroz prozor.
H : ali hej! Yoongi hyung će biti sa tobom on će te braniti, zar ne? Ipak je on materijal za dečka i sve to. Zna da zaštiti devojku, zar ne?
Ja : Hoseok ozbiljno-
H : ne, ne. Pa zar nisam upravu?
Pogledala sam ga, a onda sklonila sve stvari i ustala.
Ja : šta ti je?
H : ništa. Samo idi i čuvaj se...
Krenuo je izaći, ali sam ja stavila ruku na njegov stomak i zaustavila ga. Vratio je pogled na mene. Nasmješila sam se što ga je ostavilo malo zbunjenog...

Ja : jesi ti ljubomoran?
H : šta? Zašto bih bio ljubomoran na hyunga? On mi je kao brat samo-
Ja : samo šta?
H : ništa. Ljepo se provedite.
Izašao je iz sobe sa štakom pored sebe. Spustila sam ruku pored tela i izdahnula frustrirano. Šta je sad njemu? Ponašao se kao djete. I sve to što je rekao za Yoongija...zvučalo je tako lažno. Samo tri dana su ovde a već imam milion problema. Znala sam da je ovo loša ideja...

Y : meni nije bitno...pomoći ću ti, hajde!
Stala sam, a on mi je pomogao da obučem kaput, s obzirom da su mi se ruke jedva pomjerale.
Jm : ajde, ajde. Nemojte da ste toliko slatki!
T : eh da si video šta sam ja vidio Jiminie!
Jm : šta si ti vidio?!
T : oni s-
Ja : TAE!!!
Krenula sam ga udarati, a on je stavio ruke na glavu i samo se smijao.
Zašto? Zato što nisam mogla da ga dohvatim. Udarala sam ga po leđima.
Jk :šta su?
T : ništa, Yoongi hyung joj je samo...pomogao sa hranom. To sam video. On je baš džentlmen...
Jk : to je rijetkost, hyung skoro nikad ne pomaže nikome!
Jm : čuda se dešavaju Jungkookie..
Ja : kad smo već kod čuda...stigli smo. Dobrodošli na Kristalno jezero. Prirodno čudo...
Sve oko nas je bilo zabijeno u kristalni led. Sve se presijavalo, svaki list na drvetu, svaka grana. Svaki put kada dođem ovdje osjećam se kao da nisam na zemlji...
Prišli smo jezeru u kome smo mogli da se ogledamo i jasno vidimo jedno drugo.
Jk : vrijedelo je doći ovdje...
Y : Bel..hoćeš li da se prošetaš samnom okolo?
Pogledala sam ga onda ne sigurno klimnula glavom. Odvojili smo se od ostale trojice. Mogla sam da osjetim kako se kikoću i cvrkuću o nama, li me nije bilo briga. Fiksirala sam svoj pogled na njegovoj plavoj kosi i šiškama koje vire ispod kape, i kako tako slatko padaju preko njegovog čela. A onda pratila liniju njegovog profila. Nos, usne, brada, jawline, vrat. Sve na njemu je tako simetrično i njegova blijeda koža je tako lijepa...
Y : moraš li toliko da me gledaš?
Ja : i-izvini, nisam htela...ovaj...
Y : Bella.
Ja : molim?
Vratika sam pogled na njega, a onda me je on pogledao. Njegove oči su tako duboke i izgleda kao da razmišlja svake sekunde.

---

Ja : da, bila mi je najbolja prijateljica...
Y : misliš li da je onda tu da bi se tebi osvetila? Ili možda nekome drugom?
Ja : ne vjerujem. Nikada nije pokušava da me ubije ili naudi...
Y : nikada ti nije naudila?
Ja : zapravo...jeste. Jednom. Skoro. Bila je dosta bijesna i...povrijedila me je...
Y : stvarno?! Zašto mi nisi rekla za to? To je bilo ono veče kada sam te ja našao?
Ja : d-
Krenula sam da izgovorim dalje rečenicu kada sam pogledala u jezero i vidjela crvene fleke na ledu. Nešto je kapnula na moj obraz a ja sam prstom obrisala. Krv...
Y : Bella...
Pogledala sam ga a on je gledao u drvo zinad nas. Na grani se nalazila vreća sa koje je kapljala krv. Imala je oblik...čovjeka. Šta je ovo?! Šta se dešava?! Zašto?!

Počela sam da vrištim od traume koju sam doživela, ali mi je Yoongi stavio njegovu ruku oko usta. Pokazao mi je prstom da ćutim, a onda krenuo da osluškuje oko sebe. I ja sam uradila isto. Gledala sam preko puta nas, na drugu stranu jezera, shvaćajući da kristali nisu više tamo. A onda su se muški glasovi čuli...
Xx1 : ne pomjerajte se!
Xx2 : ruke u vis!
Okrenuli smo se i vidjeli troje policajaca, kako drže uperene pištolje ka nama...
Ja : NISMO MI!!!
Malte ne sam vrisnula, ali me je Yoongi prekinuo i krenuo da priča smireno, kao da se ništa ne dešava, a ja sam ta koju prati policija već 10 godina...
Y : našli smo tijelo zavezano gore.
Xx1 : vaši prijatelji su tamo. Jo, odvedi ih!
Jedan od njih je klimnuo glavom i pokazao nam da ga pratimo. Krenuli smo za njim i došli do još tri kombja iz koga su tek izlazili policajci i hitna pomoć. Skandal je nastao samo zato što smo mi otišli da vidimo jezero...
Ubrzo su nas vratili nazas u hotel dok sam ja idalje bila istrauminirana od prizora koji sam vidjela. Vidjela sam ljudsko tijelo u vreći. Ko zna koliko dugo je tamo ali krv je kapljala tako da deluje smeže. Šta mu se desilo? Ili joj?

Sjedeli smo u dnevnoj sobi i pili toplu čokoladu i grijali se ispred kamina. Svi ćutimo već pola sata i samo se muha čuje u sobi. I Hoseok je bio sa nama koji nije imao pojma šta se desilo. Samo je blenuo u nas, širom otvorenih očiju i držao šolju u ruci
H : šta se desilo?

_____________________________________

Evo nastavka...nadam se da vam se sviđa, jer sad postaje napetije...

P.S. Kada Mind dođe do 150 pregleda i 100 votea i kada Sorry 2 dođe do 1,5 k i 350 votea, počet ću novu priču, zato čitajte i preporučuj te...

Poy💕