Izgledao je kao da je nešto zarobljeno unutar njega. Ali tko zna koliko duša koje je Abi ubila je unutra...
Čuli ste me. Ubijala je goste samo da ih ja ne bi upoznala bolje. Ali nikada nije mogla da ubije mene. Pokušavala je, govoreći mi riječi poput "osveta" ili "umri". Ali svaki put kada pokuša da me porijedi odjednom nestane. Osijećala sam se tako bespomoćno. Osijećala sam se kao da me štiti od nečega. Ili nekoga...
Osjetila sam kako mi neko diše za vratom. Nisam imala snage da se okrenem i samo pustila jedan izdah.
Ja : zašto radiš ovo Abi? Zašto samo ne priđeš na drugu stranu?
A : ne dok ne završim svoj posao. Ne mogu da priđem ako mi duša nije čista
Ja : tvoje duše više nema Ab!
A : m-molim?
Ja : mrtva si Abi!! Netko te ubio!!
A : ne govori to!!!!
Prodrala se a onda me uhvatila za vrat. Osetila sam kako mi steže ruke a onda nešto oštro na mojoj koži na leđima...
A : on
Pauzirala je i napravila jednu ogrebotinu na mojim leđima. Ugrizla sam se za usnu pokušavajući da zadržim vrisak u sebi.
A : će
Još jedva ogrebotina.
A : se
Još ogrebotina. Nisam mogla više...
A : VRATITI!
Vrisnula sam kada je napravila konačnu ogrebotinu. A onda je nestala. Ustala sam i krenula da trčim ka vratima. Otvorila sam ih a onda udarila u nekoga. Podigla sam pogled i vidjela dva braon oka i plavu kosu. Yoongi...

Y : šta se desilo? Jesi li dobro?
Samo sam mu se približila i zabila u njegovo toplo telo. Nisam znala da su se vratili. Takođe nisam znala šta to uopće radim. Ali Yoongi je obavio njegove ruke oko mene i privukao me još bliže...
Y : u-uredu je
Osijećala sam kako mi se srce smiruje ali da me leđa idalje peku. Šta je ona to rekla? Tko će se vratiti? Bojim se...
...
Sjedila sam u svojoj sobi dok je Yoongi bio pored mene. Iskreno, bila sam u šoku zbog dvije stvari. Toga što je Abi rekla. A takođe i zbog toga što mi Yoongi pomaže da se smirim. Izgleda da mi stvarno veruje...

Y : smiješ li da mi kažeš šta se desilo?
Ja : ušla sam u sobu samo...da očistim predmete unutra. I o-ona se pojavila. Rekla mi je da..."će se on vratiti"
Y : ne znaš na koga je mislila?
Ja : n-ne, ali mislim da ima veze sa njenim ubojicom...
Y : jel te možda povrijedila?
Ja : n-nije. Uredi sam...
Nisam bila uredu. Mogla sam da osjetim kako mi leđa gore od bola. Zašto bi mi uradila to? Zar me toliko mrzi? Zar me moja najbolja prijateljica mrzi?...
...
Te noći nisam mogla spavati. Nisam oka sklopila plašeći se na će me proganjati i u snovima. Znala sam da će biti ovako. Svaki put kad nam dođu novi gosti ona se pojavi i teroriše cijelu vilu dok ne istjera preplašene goste van. I tako u krug. Ne mogu to da podnesem više. Zbog nje se bojim ljudi, zbog nje ne smijem da izađem iz kuće. Zbog nje sam ovakva...

YOONGI P.O.V

Nalazio sam se u mraćnoj kući gdje je svjetlo bilo ugašeno. Oko mene su bili sve stari predmeti puni prašine. Podigao sam pogled kada sam čuo korake na gornjem katu. Krenuo sam da se penjem uz stepenice i naišao na osobu u bijeloj haljini i sa skoro zelenom kosom. Imala je boju peperminta...
Xx : za sve si ti kriv
Ja : 'k-ko si ti?
Xx : ti si me ubio. Ti si kriv za sve! Kriv si što je ona sad ovdje. Što je zarobljena ovdje. Što se boji spostvene sjenke. Za sve si ti kriv...Yoongi
Ja : šta sam uradio?
Ništa mi nije bilo jasno. Ni tko je to ispred mene. Nije htjela da se okrene k meni. Znao sam samo da je bila mokra kao da je iz kade izašla upravo sada...
Xx : osvetiću ti se Yoongi. On će se vratiti i osvetit će ti se...
Otvorio sam oči i skočio iz kreveta. Bio sam obliven znojem i za sekund nisam ni znao gdje se nalazim. Druga noć ovdje a već je sve krenulo kako ne treba. Znao sam da je ovo bila loša ideja...
Pogledao sam u svoje ruke koje su se tresle kao nenormalne.
Ja : ma daj Yoongi, to je samo san.
Uhvatio sam se za ruke kako bih prestao da se tresem i pogledao po sobi. Bila je prazna i napolju je vijao snijeg. Jedino je mjesec obasjavao sobu...
Xx : Yoongi hyung!
Okrenuo sam se i vidio Jimina na vratima.
Ja : zašto ti ne spavaš?
---
Hmm šta se sad dešava sa Yoongijem?
Ja : zašto ti ne spavaš?
Jm : morao san do kupatila koje je na donjem katu ali dole se čuju neki zvukovi...
Ja : pa?
Jm : ...i nestalo je struje...
Ja : okej. Pa?!
Jm : bojim se hyung
Ja : Jimin imaš 19 godina!! Zašto bi se bojao?!
Jm : možeš li da kreneš sa mnom?
Ja : važi, ionako ja moram u wc takođe...
Krenuli smo niz dugački hodnik i došli do stepenica. Zastao sam kada sam osjetio kako mi se slike pojavljuju pred očima. Padao sam niz stepenice osećajući miris krvi oko sebe. Zatim je devojačko vrištanje prestalo a ja sam zatvorio oči...
Jm : hyung!!
Jimin me je probudio iz mojih misli, ili vizije, ili čega već.
Ja : d-da, idemo...
Sišli smo niz stepenice i došli u dnevnu sobu gde se takđe nalazio toalet. Jimin je ušao prvi dok sam ja stajao naslonjen na zid do vrata. Gledao sam oko sebe praktično se pribojavajući da nema nekiga oko nas. Jimin je čuo nešto ovdje u dnevnoj sobi. M-možda je to...ma ne. Duhovi ne postoje. Bella je samo malo luda. Ali...šta je onda bio onaj moj san? I ova vizija? Nemam blage veze šta se dešava...
Jm : hyung jesi li dobro?
Jimin je izašao iz toaleta a onda sam ja ušao za njim bez ijedne riječi. Obavio sam sve što sam trebao i okrenuo se prema lavabou. Pogledao sam u ogledalo kako bih vidjeo samo...slova ispisana krvlju. Odmakao sam se od ogledala bez ikakvog razmišljanja. Nisam čak ni ugasio česmu...
Na ogledalu je pisalo "Umri" i "Osveta" i "Vraća se" i "Pripremi se"... "-Abi"...
Ko je Abi?
Bez razmišljanja sam izašao iz kupatila kada je ogledalo počelo da se trese. Jimin nije bio tamo pa sam ja krenuo brzim hodom ka drugom spratu. Nisam se usudio da se okrenem da pogledam iza sebe. Samo sam došao do Jiminove sobe i vidjeo da mirni slava. Stoka...nije me sačekao. Uplašio se...
Vratio sam se u svoju sobu i legao pokušavajući da nateram sebe da sklopim oči još bar sat vremena, pošto je bilo oko 6 ujutru, a sunce ovde izlazi kasnije. Valjda sam na kraju i zaspao...