I ko je više taj "On" koji se vraća?
Policajac je sve vrijeme stajao pored mene i ćaskao sa mnom dok nisam došla do neke stanice.
Xx : usput! Ja sam Oskar.
Oskar. On je Amerikanac? Ali imao je kose oči i taj Azijski naglasak dok je pričao engleski? Vjerovatno je nešto između.
Ja : ja sam Bella!!!
O : znam!
Viknuo je prije nego što su se vrata zatvorila. Nasmješila sam se i krenula uz put i kroz šumu, nazad kući. Uveliko je bilo popodne tako da je ovde na planini već bio sumrak, jer noć ranije dolazi. Ali idalje mi se motala ona starica po mislima...
...
Nakon nekog vremena hoda i smrzavanja konačno sam se vratila u hotel. Kada sam ušla i dnevnu sobu zatekla sam Fantastičku petorku na sofama. Svi se okrenuli ka meni.

Y : konačno...
Jk : znaš li koliko smo se brinuli?!
Ja : vi momci se brinete za mene?
Jk : naravno!
Jm : ti si žensko Bella...
Jk : upravo tako!
Ja : znam se brinuti za sebe. Radim tu već 5 godina i ide mi dobro. Ali hvala vam
T : bitno je samo da si došla kući zdrava i prava
Ja : hvala ti Tae
Stavila sam kecelju i ušla u kuhinju i počela da im spremam večeru. U isto vrijeme sam sebi pravila čaj, kada sam pogledala na mali radni stol za pravljenje obroka pored šporeta. Na njemu se nalazila kupovna Korejska hrana, ovog pita neke rolnice sa sirom i povrćem. Izgledale su jako ukusno i mirisale su jako dobro iskreno. Yoongi naravno...
Nasmejala sam se i uzela viljušku, a zatim probala jednu rolnicu uz povrće i ostale priloge. Divno je...

Y : svidja ti se?
Okrenula sam se ka vratima a onda na brzinu progutala i naslonila viljušku na činiju.
Ja : okej je
Nastavika sam da im pravim večeru dok mi se on polako približavao.

Stavio mi je ruku na nož a onda stavio njegovu preko. Pokazao mi je taj njegov lakši način rizanja. I zapravo jeste stvarno lakše. Ali "lijepe ruke" me je idalje dodiralo u najdublje korjene mog srca. Nasmijala sam se i nakon toga nastavila sa lakoćom, uz njegovu pomoć, nastavili smo da pravimo večeru. Mogla sam da se kladim da je primetio moj veliki osmeh na licu kada god bi mi se obratio. Tako sam očigledna...

PIŠČEV P.O.V

Dok su dva golupčića uživala praveći večeru, nisu znali da ih neko posmatra.
Znate li za stavke slomljenog srca? Prva je žaljenje, zatim bol, a onda ljubomora. Ljubomora dovodi do mnogih različitih stavki koje se kasnije proširuju u nešto mnogo gore. Može dovesti do mnogo većih problema nego sada. Dok osećamo bjes kako kipi u nama, dok gledamo drugu osobu pored one koju volimo. Dok posmatramo osmehe na njihovom licu i poželimo da smo mi razlog tog osmeha. I dok se sve to dešava, u nama se budi onaj jedan čudan osećaj koji mnogo ljudi ne može objasniti. Ni zašto postoji, ni da li ju je Bog stvorio ili su je ljudi izmislili. Ali postoji, i često se budi u nama u situacijama kada ne znamo da li smo bjesni ili tužni. To je ljubav...ne objašnjiva tajnovita stvar. I ume da zaboli...

BELLA P.O.V

Nakon spremanja večere Yoongi mi je pomogao da postavim večeru. Svi su sjeli za sto, osim Sare koja nije bila kući. Ja sam jela hranu koju mi je Yoongi kupio, dok su svi oni trtljali o nekim stvarima vezanim za njihove karijere. Primetila sam da je Hoseok jako tih danas i da maletene ni ne priča. Također sam primjetila da ima zavoj oko zgloba i ruke. Šta nije uredu? I odakle mu taj zavoj?
...
Nakon večere svi su otišli u sobe a ja sam Hoseok pomogla da se popne uz stepenice. Ušli smo u njegovu sobu i polako ga spustila da sjedne na krevet.

Ja : treba ti pomoć sa zavojem?
H : ne!
Ja : stvarno? Nećeš me pitati da ostanem ovaj put?
H : ne, možeš da ideš...
Ja : Hoseok, šta ti je ovo?
Sjela sam pored nega i uhvatila ga nježno za ruku oko koje je imao zavoj.

H : ništa. Ne diraj me!
Izmakao mi je ruku iz moje šake a onda izbjegao moj pogled okrenuvši se ka prozoru...

Ja : što si nervozan toliko?
H : nisam. Rekao sam ti da ideš!
Ja : zašto? Neću da idem. Jednom kada ja ne želim da odem ti me tjeraš. Šta nije uredu sa tobom? Do pre dva dana je sve bilo okej i sad-
H : hoćeš da znaš šta mi je!?
Ja : da, hoću!
Uhvatio me je za ruku i privukao me njegovom licu, toliko da sam osećala vrh njegovog nosa na mom.

PIŠČEV P.O.V

Bili su samo na nekoliko cemtimetara jedno od drugog. Ni jednom ni drugom nije bilo jasno šta to rade, niti zašto. Pogovoto ne Belli. Ona je ta koja je bika zbunjena Hoseokovim pokretima i pogledima. Svaki put je vraćao pogled na njene meke i nežne usnice. Želeo ih je tako jako uz svoje, ali nešto ga je teralo da ne uradi to. Da ne upropasti ono što je već upropašteno. Možda to još više pogorša stvari
H : b-boli me...
Srce. Bolelo ga je srce. Ali to isto srce nije imalo hrabrosti da prizna da je u bolu.
H : noga
B : m-molim?
H : boli me noga. I to baš...
B : rekao si mi da ti ne treba pomoć
H : lagao sam. Pomozi mi!

BELLA P.O.V

Nasmješila sam se kad sam čula da posustaje. Nisam smjela sada da ga pitam za ruku, kako ne bi upropastila ovo malo posustajanja što sam dobila. Klekla sam ispred njega i krenula da skidam stari zavoj ispirajući duboku ranu. Zatim sam stavila novi zavoj i za 10 minjta sve je bilo gotovo. Uspravila sam se i pogledala ga. Mogla sam da vidim kako grize donju usnu i gleda u pod ne sigurno. Zašto je uvek tako ne siguran u sve oko njega? To me tako zbunjuje?
Ja : Hoseok, jer sve uredu?

_________________________________

Evo jedan nastavak, nakon dugo vremena znam!
Nemam neki pose ban razlog za ovu priču, što nisam pisala. Iskreno, po cijele dane sam vani.
Sry ako ima grešaka u autu sam pisala.

Budite malo aktivniji...nabacite komentara i votea...da znam hoću li ju dalje pisat...

Poy❤