Jimin's POV
Taehyung me je lagano prodrmao. Aleks je i dalje spavala. Ustao sam polako sa kreveta i izašao sa njim iz sobe.

Aleks' POV
Okrenula sam se i shvatila da Jimin nije tu, mozda je to bio samo san. Vrtela sam se po krevetu, odjednom sam pred vratima čula glasove.
Taehyung: Dakle koliko puta moram da ti kažem tvoja je, ali o ovome nikome ni reči.
Vrata su bila blago otvorena te sam ih videla.
Obojica su bili nasmejani. Jimin je bio presrećan.
Zar oni misle da sam ja stvar? Izletela sam napolje i proletela pored njih.
Jimin: Aleks stani gde ćeš!?
Uzela sam ključeve od auta i uletela u auto.
Brzo sam vozila, iza mog auta bila su još tri, verovatno su krenuli da me prate.
Na put je iz sokaka naglo izleteo automobil, udario u moj i sletela sam sa puta.

Jimin's POV
Izgubila je kontrolu i udarila u drvo. Drvo je palo preko auta.
Odmah sam izleteo čim je Jungkook zaustavio kola.
Počeo sam da plačem. Momci su došli i izvukli smo je, i dalje je disala.
Odmah smo odjurili u obližnju bolnicu. Ne smem da je izgubim.
Time skip~
Sedeli smo pet sati i čekali doktora, morali su odmah da je operišu.
Konačno posle jos pola sata izašao je.
Doktor: Više nije kritično.
Svi smo odahnuli. Samo mi je bilo bitno da je živa.
Doktor: Ali može da izgubi pamćenje,zato nemojte da se zacudite ako vas ne prepozna.
Ako me ne prepozna? Ne, sigurno će me se setiti sve će biti kako treba.
Doktor: Takođe može doći do gubljenja vida nismo sigurni, još se nije probudila iz kome.
Samo želim da ozdravi, nije bitno da li je slepa ili bilo šta, želim da zauvek budemo zajedno.
Uradicu sve da budemo zajedno doveka, makar morao da žrtvujem nekog.
Za nju bih ubio hladnokrvno samo kada bi mi rekla, sve zvezde bih joj sa neba skinuo.
Samo želim da bude pored mene.