Jungkook's POV
Probudio sam se i video da D i dalje spava. Ustao sam i sišao. Kuća je bila prazna.
Otišao sam u sobu dečaka i video Taea.
Jk: Pa gde su svi?
Okrenuo se ka meni a u rukama je držao Mingija koji je tek zaspao.
Tae: Pa Vik se porodila, pa su u bolnici, kažu mi kao i očekivano rodila je dva sina. - spustio je Mingija u krevetac. Vas nismo budili jer smo predpostavili da ste zauzeti. - namignuo mi je i seo na fotelju.
Seo sam na fotelju pored.
Jk: Znaš kako dala mi je mesec dana ako preživim, udace se za mene.
Tae me je pogledao i nasmejao se.
Tae: To znači da ne smeš jesti u kući, niti spavati, niti...
Jk: Zašto ne bih iznajmio neki stan na mesec dana? - pogledali smo se.
Tae: Vidiš to je jedna od malobrojnih pametnih stvari koje sam čuo od tebe. - nasmejao se.
Jk: Da, da hvala ti. - ustao sam.
Tae: Samo trebalo bi da dođeš za koji dan Jinovi dečaci slave drugi rođendan.
Jk: Znam, naravno da dolazim. A sad odoh da iznajmim neki stan. Možeš sam sa njima? - pokazao sam na dečake.
Tae: Ma naravno, za šta me ti smatraš. - pokazao mi je rukom da izađem i ja sam ga poslušao i lagano zatvorio vrata.
Ušao sam u svoju sobu i spakovao se.
Otišao sam da proverim D pre nego što odem ali je nije bilo. Ušao sam u sobu, kako sam hteo da se okrenem ka vratima oborila me je.
D: Nisam očekivala da će biti tako lako. - nasmejala se.
Dobro otkud njoj nož, odgurnuo sam je od sebe i iskočio kroz prozor. Majstor sam u tome pa mi ništa nije bilo.
Ušao sam u auto i otišao. Nema šanse da se vraćam po odeću unutra, kupiću drugu.