(...)

"See ya suckers!"- Zaderala sam se dok sam igrala nekakvu igru na playstationu sa Mattom i Jacksonom.

"Hej nisi fer! To je bila prevara!"- Jackson se okomio na mene.

"Srećo, suoči se sa činjenicom da me nikad nećeš pobijediti. Što je tu je."- Umišljeno sam govorila dok se Matt cerio.

"Kobilo jedna."- Jackson je zakolutao očima i bacio se u fotelju jedući ostatke pizze.

"Pismoooo!"-Jake se zaderao. Srce mi je stalo. P-pismo? Jeli moguće da mi je Javadd poslao pismo? Nakon više od pola godine javio se?

"Kakvo pismo?"- Matt se zaderao.

"Od mame i tate."- Jake je uzvratio deranjem. I ta-dam. Sva nada je pala u vodu istog trena.

"Što kažu?"-

"Da budemo dobri i da pokušamo ne završiti u zatvoru ovaj mjesec jer nemaju novca."- Jake je mrmljao.

"Kako misle da ne završimo u zatvoru? Danas mi je utrka... ako me uhvate..."

"Ako te uhvate noćit ćeš u zatvoru."- Matt mu je namignuo.

"E da, Cam te tražio."-Jackson se obratio nikom posebno.

"Koga?"

"Tebe."

"Mene?"- Cam je tražio mene?

"Dap."

Zbunjenost se očitavala na mom licu. Cam? Tražio mene? Mora da je bio nadrogiran. Ja i on nismo baš u tako prisnim odnosima od početka srednje škole... a u ostalom tko mu je kriv što se ponašao kao budala i odjebao me radi popularnosti. Uz sve to bila sam zaljubljena u njega preko ušiju, kad me ostavio bila sam dosta povrijeđena... ako niste shvatili moj život se sastoji samo od plakanju za budalama koje boli kurac za meni.

"Što je trebao?"

"Ne znam, samo je rekao da ga nazoveš."

Ma kako da ne. Evo se trčim.

"Idem u sobu.."- promrmljala sam i požurila do svoje male jebene prostorije i bacila se na klimavi krevet. I onda mi je on ponovo pao na pamet. Javadd. Je li moguće da sam ovoliko opsjednuta njime? Da netko zna koliko razmišljam o njemu strpao bi me u ludnicu ili poslao na odvikavanje. Prokleto mi fali. Fale mi trenutci kada nije htio ići duboko u more jer ne zna plivati, kada je istetovirao tetovažu na prsima i smiješio se dok mu je igla šarala po tijelu, kada mi je govorio da sam ja jedna i jedina njegova i da me nikada neće ostaviti. A napravio je upravo to. Otišao je. I zaboravio me. Ja sam vjerovatno bila samo jedna u nizu koja ga je mnogo voljela, a on je lagao. Trebam nešto da mi skrene misli s njega. Nešto ili nekoga.

Baš u tom trenutku začula sam škripanje vrata i iza njih ugledala dečka malo duže svijetlo smeđe kose stavljene iza uha i prekrasnih očiju u koje sam dugo bila zaljubljena.

"Hey M."- nasmiješio se.

"Cam, što ćeš ti ovdje?"- upitala sam zbunjeno. Nije me posjetio već preko 4 godine, a u to vrijeme smo progovorili jedva par riječi u prisutnosti drugih ljudi.

"Želim ti se ispričati M."- ušao je u sobu i zatvorio vrata gledajući me svojim prekrasnim očima.

"Bio sam šupak..."

"Šupčina."- nadodala sam.

"Kako god.. samo te ne želim više gledati iz daleka M. mnogo mi fališ i znam da sam bio budala.."

"Misliš znaš da jesi budala..."- ponovo sam ga prekinula.

"Molim te oprosti mi.. možda ne možemo biti najbolji kao nekad, ali meni je dovoljno znati da si mi oprostila."

"Zašto bih ti oprostila? Zašto mi se ispričavaš? Misliš da je mene briga?"- digla sam se s kreveta i ljutito ga gledala.

Šutio je i gledao u pod. Ne može me pogledati u oči nakon svega. Normalno da ne može. Ponižavao me i radio budalu od mene, da nije bilo Javadda tko zna što bi bilo sa mnom.

"Jednostvano nisam mogao podnjeti činjenicu da ti je dobro bez mene Ellie! Oprosti, ali nisam!"- zaderao se.

"E pa jebiga Cam! Sam si to tražio!"

"Ali ..."

"Očekuješ da ti oprostim nakon što si me odbacio kao krpu od sebe? I poslje me maltretirao. Cam to prijatelji ne rade."

"Da ali zato je on bio tu s tobom."- ogorčeno me pogledao.

"Bio je. I da nije bilo njega vjerovatno bih bila mrtva."

"Oh, a gdje je gospodin-heroj sada? Otišao je Michelle! To ga ne čini ništa boljim od mene!"- derao se.

"Kako se usuđuješ? Ne uspoređuj ga sa sobom!"-

"Michelle, otišao je. Neće se vratiti, ali ja sam tu i vratio sam se. "- došao je do mene i čvrsto me zagrlio dok sam se odupirala. Ne želim ga.. ne želim nikoga.

"Nema ga Ellie. Shvati."- nije me ispuštao iz zagrljaja. Na kraju sam ipak popustila i čvrsto obmotala ruke oko njegovog torza dok su se moje suze slijevale niz lice i završavale negdje na Camovoj majici.

"Znam."- projecala sam. K vragu kako sam slaba. Osjećam se užasno, kao neka plačljivica. Ali u redu je... sada napokon izgledam izvana onako kakva sam već pola godine iznutra. Slomljena.