Mislim da sam čitanje ove priče i pisanjem mišljenja počinjala jedno hiljadu puta i nikako da završim. Ali, šta god, evo ga. Mišljenje je za anabelacostello. I da, pisala sam preko računara, a on se u poslednje vreme čudno ponaša. Zanemarite ako ima čudnih grešaka.

• Cᴏᴠᴇʀ •

Cover je lep. Uredan, lepo centriran, odgovara priči. Doduše, slova su pomalo nečitljiva jer su kitnjasta, bela na svetloj podlozi i plus trostruka. (Nisam slepa.) Ali sve svemu, cover mi se dopada. 

• Oᴘɪs •

Prvi pasus opisa je dobar. Ali, šta se dogodilo sa drugim delom? Apsolutno je nejasno napisan. Kada sam tih par rečenica prvi put pročitala ništa ali baš ništa mi nije bilo jasno. Nisu usklađeni rodovi prideva i imenica, ni vremena pri pripovedanju. Kada bi se ove greške ispravile, opis bi bio mnogo puta bolji. Iskreno, nije me privukao.

• Tᴇᴍᴀ •

Tema je zanimljiva, originalna i do sada nisam videla nijednu priču na ovu temu. Vladarka koja spletom okolnosti postaje robinja. Kontrast između društvenih statusa, razlika u život robova i njihovih gospodara, borba i ljubomora oko titula. Sviđa mi se, bravo za ideju.

• Gʀᴀᴍᴀᴛɪᴋᴀ •

Zašto, ali zašto se svaka rečenica završava sa tri tačke? 

Tri tačke označavaju nedostatak nečega ili pauzu. Takođe, mogu da se koriste i pri izražavanju osećanja likova - nesigurnost, zbunjenost ili nelagodnost. U tvojoj priči tri tačke samo daju čitaocu utisak da nisi znala kako da završiš rečenicu pa si eto samo stavila tri tačke da bi mogla da pišeš dalje. 

Zatim, građenje rečenice. Rečenice su predugačke i toliko konfuzno i zbrkano napisane da mozak boli nakon čitanja. Pokušaj da skratiš rečenice i da ih napišeš jasnije. Vremena u opšte nisu dobro složena i čas piše glagol u prezentu, čas u perfektu. Dijalozi su takođe nejasni i bukvalno mi je trebalo po minut-dva da skapiram ko šta govori. Povrh svega, nigde, ali baš nigde ne postoje navodnici pri upravnom govoru. Plus je navođen lik ispred rečenice koju izgovara što se ne koristi u epici.

- Evo jedne rečenice iz priče:

"Amelia, ali ti si grofica, ne bih trebala biti rob, nego bih drugi trebali služili tebe, ajde reci kako si uspela spasiti ogrlicu?..."

Pre svega, šta ovde rade tri tačke? Stavila si upitnik i on je sasvim dovoljan.
Dalje, zašto je sve zgurano u jednu rečenicu? Što nisi napisala:
"Amelia, ali ti si grofica, ne bi trebala biti rob, nego bi drugi trebali služili tebe. Kako si uspela spasiti ogrlicu?"

Dalje, gomila izostavljenih ili nepotrebnih slova, pa čak i reči. Em što to odbija čitaoca, em što ga zbunjuje.

Primetila sam i da na nekim mestima koristiš pogrešno glagol biti. U prvom licu jednine glasi "bih", a u trećem "bi".

- Na primer, uzmimo prethodnu rečenicu:

"Amelia, ali ti si grofica, ne bih trebala biti rob, nego bih drugi trebali služili tebe."

"Amelia, ali ti si grofica, ne bi trebala biti rob, nego bi drugi trebali služili tebe."

Takođe, koristiš skraćenice. U samom opisu pojavljuje se tj. Neka hvala.

Ponovo ponavljam da su sve kritike dobronamerne.

• Fᴏɴᴅ ʀᴇᴄ̌ɪ (ᴠᴏᴋᴀʙᴜʟᴀʀ) •

Vokabular je dobar. Trebala bi da poradiš na opisima, ali sve u svemu je dobro.

Postoje nelogičnosti u samom tekstu koje itekako idu na živce. Neću navoditi sve sada.

Pre svega, priča se dešava u 19. veku. Kako je nekoga tada mogla razneti atomska koja još uvek nije bila napravljena? Prva atomska bomba napravljena je u Drugom svetskom ratu, a to je mnogo mnogo kasnije.

Često ponavljaš reči bespotrebno i to nekako kvari utisak pri čitanju.

• Pʀᴏʟᴏɢ •

Radnja prologa se odvija su sadašnjosti, a radnja priče u prošlosti. Amelia priča svoju priču ćerki na dan venčanja. Zapitamo se šta se to tako strašno dogodilo Amelii na dan njenog prvog venčanja. Takođe, postavlja se i pitanje ko je Ameliin suprug, odnosno Janein otac. Prolog vrši svoju ulogu i zainteresuje čitaoca da čita dalje. 

Postoji nekoliko grešaka u prologu, ali dopada mi se.

𝓚𝓪𝓽𝓪𝓻𝓲𝓷𝓪