Nik

Gde god da odem, sa kim god da sam, ona je tu. Ne ostavlja me ni minut, ili je fizički tu, ili je u mislima tu ili napravi neku glupost i podseti me da je tu. Bio sam sa Kris u kafiću, ona je nešto pričala o nekoj ženi, nemam pojma, a ja sam mislio o Klari.

Zanima me, da li me se seća? Šta joj se to desilo? Zašto je postala takva? Da li je stvarno moguće da je nešto učinila svojoj majici da bi bila popularnija? Ali ovo poslednje u glavi prekrižim, jer ni jedna normalna osoba ne bi to uradila.

A ja smatram da je ona iole normalna i ako je umetnica. Setim se njenog pogleda, setim se trenutka kada nam se pogledi sustrenu i oko nas ne bude ništa, samo mi. To me je napalilo.

- Kako bi Klara izgledala u ovome? - pomislih gledajući u Kris koja se obukla veoma izazovno i provokantno.

U glavi mi se stvori slika i još više se napalim.  Ali odmah se dozovem sebi i skrenem misli sa Klare.

- Hoćemo li do hotela? - pitam Kris i zavodnički se osmehnem, a ona pođe za mnom kao opčinjena.

Naravno pošli smo ka mojoj sobi, ali sprat gde su "moje" sobe, se čistio. Sva vrata su bila otvorena, da se zna da se čiste, osim jedne. Na jednoj je stajao znak da se čisti, ali sam pomislio da je gotova i da je čistačica zaboravila da ga skine.

Uveo sam Kris unutra. Imao sam neki čudan osećaj. Kao da je neko bio ovde, ali nisam mnogo obraćao pažnju. Kris mi je sela u krilo, ljubio sam je skidajući joj majicu, a zatim sam spustio glavu među njene grudi i ljubio ih zatim sam joj skinuo brus i obrađivao joj nabrekle bradavice dok je ona ispuštala uzdahe zadovoljstva. Na jednom smo čuli vrata i staračke glasove kada su se pojavili neki deda i neka baba.

- Na pogrešnom ste mestu. - napaljen, iznerviran pokušavam da budem ljubazan dok skidam Kris sa sebe, dok ona uplašeno prekrva grudi majicom.

- Ne, sine, mi smo ovde odseli. - kaže deda zbunjeno.

- Ali samo na kratko dok ne nađemo drugi apratman. - doda baba brzo.

- Ko vam je dopustio ovde da odsednete? - pitam zbunjeno i iznervirano.

- Devojka za pultom. Klara. Vrlo dobro dete. Nismo imali sobu i onda je predložila da odsednemo ovde dok ne nađemo neki drugi apartman.

Uvek ona mora da napravi neki problem. Gotovo. Ne mogu više. Ubiću je.

- Moraćemo ovo da rešimo. Ovo su posebne sobe. Vi ne biste smeli da budete ovde. - pokušavam da zvučim ljubazno.

U tom dolazi Klara. Smeje se, a onda joj osmeh spadne kad me vidi namrštenog.

Sad ću da je otpustim. Dosta mi je nje i njenih gluposti više. Ko je bre ona ovde? Toliko toga daje sebi za pravo. Ne zanima me koliko me pali, ovo je prevršilo svaku meru.

Izlazim iz sobe i odlazim u svoju kancelariju, a Kris me prati u stopu. Šta sad ona hoće? Žensko kad se zalepi, to se zalepi kao krpelj i ne da ti da dišeš bez nje.

Izneviran sam i nemam snage da se svađam sa njom, a ona je dovoljno pametna da ćuti kao zalivena. Gledam na kompujetru plaćanja i vidim da su baba i deda platili istu cenu kao i za njihove prethodne, već bukirane sobe.

Pa ona nije normalna!

Plaćali su duplo manje nego što bi trebalo.

U jednom trenutku je Klara došla i morao sam da isteram Kris iz kancelarije. A Klara je stajala tako uspravno i samouvereno, sa toliko arogancije u sebi, da misli da je to što je uradila ispravna stvar. Odjednom sam se jako iznervirao na njene pogane reči upućene meni i onda sam je još poganije poklopio.

A nije trebalo.

Udarila mi je takvu šamarčinu da mi se glava okrenula. Gledao sam unezvereno.

Nakon što je ona izašla, ušla je Maja rekavši mi da se izvinjava, ali da ćutim ako ne znam celu priču. Bila je u pravu. Otkud znam ja šta se dešava u njenoj porodici. I ne treba da me zanima. Ne znam zašto sam u opšte i istraživao o njoj. Ne znam ni zašto sam razmišljao o njoj. Ko je bre ona? Nakon toga je ušao Luka.

- Brat si mi, al si takva mentolčina da je ne mogu da verujem. - iznervirano uperuje prstom u mene.

- Ne mešaj se u posla koja ne razumeš! - dreknem.

- Hoću! Jer šta god da je, kako se tako ophodiš prema njoj?! Prema svima si okej, ali zašto na nju imaš neki pik?

- Otkud ti u opšte znaš ko je ona? I zašto te ona nešto mnogo interesuje?

- A šta tebe to briga?!

- Briga me, jer ako se nešto dešava između vas dvoje, vraćaš se za Čikago ovog trena. - molim Boga da mi da strpljenja da ga ne izudaram.

- Ja nisam ti! Ne povaljujem svaku koju vidim!

- Izlazi napolje! - dreknem i udarim rukom o sto,  nakon čega je izašao zalupivši vratima.

Sedam za sto i zagledam se u jednu tačku. Protresem glavom i skapiram da je ona kriva. Izbacila me iz takta i još je prekršila pravila hotela. Osim toga, upozorio sam je na otkaz. Trebalo je više da razmišlja.

Odlazim do Kris da se rasteretim. A ona naravno, u kancelariji. Ufff... Najviše volim kad je u takvom izdanju, kad je oborim na sto u toj njenoj menažerskoj odeći. Naravno čim me je videla, poljubila me kratko i zaključala kancelariju. Kroz seks sa njom sam pokušao da se otarasim stresa, ali nije mi baš uspelo.

- Šta se dešava Nik? Izbacio si me prvo iz tvoje kancelarije, a onda si se stvorio kod mene. Ne kapiram te.

- Otpustio sam Klaru. - izdahnem.

- I trebalo je, veruj mi, samo bi ti napravila još problema. Kakva je to drznica! Kako je nije sramota da uradi tako nešto? Užasna mi je.

Ćuteći sam se obukao, pozdravio se sa njom i izašao iz njene kancelarije i otišao u hotel. Noć je i moja soba je naravno očišćena. Ostalo je još samo da iznesu đubre. Taman da pobacam neke stvari koje mi ne trebaju dok ne dođe čistačica da pokupi.

Vadim neke prazne dezedoranse i šapone što stoje u ormaru od prošle godine i otvorim kantu da bacim, kad vidim neku crvenu krpicu. Uzmem je i shvatim da su to nečije tange i setim se Klare koja je to našla negde i pretvarala se da briše nešto. Bila je tako smešna, a još je i pocrvenela.

Nije bilo toliko vidljivo, ali sam joj bio dovoljno blizu da vidim malo crvenila na obrazima i da osetim njen dah. Uhhh...

Bože. Moram da je izbacim iz misli.

I naravno kao i svaki muškarac, izbacujem je alkoholom. Negde kad sam već dosta popio, odlučio sam da odem do nje. Ne znam zašto, ali sam shvatio da koliko je ona kriva, toliko sam i ja. Nemam prava da se derem na nju i vređam je. Trebalo je samo da joj dam papir sa otkazom da potpiše i to je to.

Saznao sam lako gde živi, jer radi kod mene i samo tako sam otišao. Želim da joj se izvinim. Želim da budemo u dobrim odnosima. Pozvonio sam joj na vrata i kada je otvorila, moje disanje je prestalo. Njena pidžama koja otkriva vitke, duge noge i majica u kojoj se ocrtavaju njene bradavice.

Joooj nemoj to da mi radiš! - pomislim, pa nekako progutam knedlu i pogledam je u oči.

Posle mog izlaganja u nekom trenutku kad smo se pozdravlajli, opet se desio onaj trenutak. Kada samo nju vidim, dok se oko mene sve utiša i nestane. Trgnem se i odem, a potom se vratim hotel. Popijem još koju čašu viskija i legnem da spavam.