Nik

- Mislio si da neću saznati da si varao majku sa  Tanjom Džonson?! Mislio si da neću saznati kakvo si ti govno od čoveka?! - pokušavam da ga ne ubijem.

Naterao sam ga da iz Čikaga, dođe u Njujork da mi objasni neke stvari, a kako sam bio nestrpljiv rekao sam agentu da malo kopa po tatinom životu. Već pola sata me moli da ga saslušam, ali ne mogu. Besan sam i pokušavam da se smirim.

- Stani sine. Saslušaj me. - očajno me moli otac.

- Varao si Milenu sa tom kurvom! Kako da te slušam?!

Tad je usledio šamar.

- Nemoj nikada, ali nikada više tu ženu da nazoveš kurvom. - upire u mene prstom, pretećim glasom, a ja u šoku.

Udario me. Lik me je udario. Nikada u svim životu, do sad, nisam doživeo da me otac udari.

- Sedi i saslušaj me. - naredi mi prekorno.

Šokiran, sedam u na dvosed, velike dnevne sobe u svom hotelu u svojoj sobi. Užasno sam ljut i želim ja njega da isprebijam, ali otac je otac. A ja nikada neću dići ruku na nekoga u mojoj porodici.

- Objašnjavaj dok ne ustanem, odem odavde i ne progovorim nikad više sa tobom. - iznervirano procedim.

- Znaš onda kad sam te vodio u pozorište ovde u Njujorku dok si još bio mali?
Ne progovaram ni reč.

- Tada sam prvi put upoznao Tanju. Ja sam glumio, dok je ona pevala. Imala je anđeoski glas. Svaka njena izgovorena reč, bila je kao pesma. Kada sam je video na bini u kraljevsko plavoj haljini, osetio sam nešto, što pre nikada nisam. To je osećaj, koji ne može da se opiše. Prosto znaš da si našao srodnu dušu.

Mrštim se, ali ne govorim ništa. Šta priča ovaj čovek? Kakva srodna duša kad je imao ženu?

- Ona je kao, što već znaš, imala ćerku, Klaru. Ja sam imao tebe. Ali dok je ona meni ispričala istinu, ja sam lagao. A to sam radio da bih je zadržao kod sebe. Ona je bila pametna i razborita žena. Nežna, ali jaka. Anđeo koji nije dozvolio sebi da padne. Bio sam zadivljen. Ja sam sa tvojom majkom hteo da se razvedem. Pravili smo se da smo srećni, da nam je lepo, da se volimo, ali nije tako bilo. Pokušavali smo da dobijemo dete, ali nam nije uspevalo. Sve to nas je ubilo. I ja sam zato slagao Tanju. Zato što ona ništa ne bi htela i uradila sa oženjenim muškarcem, a ja sam već imao u planu da se razvedem od tvoje majke.

Zastao je, hvatajući se za glavu.

- Posle jedno dva meseca od moje i Tanjie veze, vratio sam se kući i predložio sam Mileni razvod. Ona nije htela ni da čuje. Počela je da histeriše. Jedva se smirila. Posle toga sačekao sam još dva meseca i opet sam isto predložio. Objasnio sam da nam ne ide. Da ne možemo više. Tada je počela opet da histeriše, rekla je da se razbolela, molila me da je ne ostavljam. I proverio sam. Imala je neku bolest, ne sećam se više ni koju. Od tada je prošlo godinu dana. Ja sam se viđao za to vreme sa Tanjom, prosipao svakakve laži i zamazivao joj oči bajkama o našoj budućnosti.
Mala Klara me je zavolela kao svog oca, a i ja sam nju. Tako je ličila na majku i po izgledu i po karakteru. Ti si nju čak i upoznao, onaj dan u pozorištu. Rekao si mi da je mnogo lepa ali da je previše čudna, da previše mašta. Ali sam znao da bi je zavoleo kao sestru kada bi je upoznao bolje. Hteo sam da sačekam do razvoda, pa da te odvedem kod njih da ih upoznaš.

Setno se nasmešio, a onda nastavio.

- Jednog dana, kada se Milena oporavila, sam presekao. Želeo sam Tanju i samo Tanju. Ni jedna druga žena nije više postojala u mojim očima. Voleo sam je. Doneo sam Mileni papire za razvod, obavezao je da mora da potpiše. Sve sam sredio i advokate i dokumente, želeo sam sa Tanjom da provedem ostatak svog života. A onda mi je Milena rekla da je trudna. Svi moji planovi su propali. Jedno dete i nekako, a i ti si već malo porastao, ali drugo dete koje je raslo u njoj nisam mogao da tako ostavim. Milenu nisam mogao da ostavim u takvim trenucima. Nije mi savest dala. I onda nisam imao izbora nego da pustim Tanju.

- Da li majka zna? - uspeo sam samo da pitam.

- Zna. Od kad sam joj tražio razvod prvi put. Mada, mislim da je znala od onog trenutka, kada smo se ti i ja vratili iz Njujorka. Jer sam ja sa Tanjom i posle nje bio srećniji i ispunjeniji. Promenio sam se. Više sam se smejao, više sam posvećivao pažnju malim stvarima, i posvećivao sam više pažnje tebi. Ti se toga ne sećaš, ali ja se sećam. Pre Tanje sam bio rezervisan i nisu me zanimali detalji. Takođe pozorište nisam voleo. To mi je bila prolazna zabava. Svi popularni glumci su kretali od pozorišta i ja sam samo nastavio taj krug. Tanja mi je pokazala da sreću čine male stvari, ona mi je pokazala lepotu pozorišta, ona je zaslužna za to što sam ostao skroman i zadovoljan.

- Da li si ti ikada voleo majku? - pitam ga, s prezirom.

- Jesam Nik. Voleo sam je ja uvek i još je volim. Ali to, sa moje strane, nije ona platonska ljubav iz knjiga i filmova. Ta ljubav je bila sa Tanjom. Ali moja srodna duša i ja smo bili pravi u pogrešno vreme. - kaže očajno.

- Kako to da ti je Milena oprostila? Kako to da je prešla preko prevare i srpskog ponosa?

- Ne znam. Bila je trudna i imali smo tebe. Mislim da je to bio valjan razlog za oproštaj i ne davanje razvoda.

Nisam siguran u to, al nek mu bude.

- Ne znam šta da ti kažem Tomase. Nikada nisam ni pomislio da ste imali takav problem. Očigledno si ti tako dobro glumio. Svaka ti čast. - aplaudiram iznerviran.

- Oboje smo imali u interesu da vodiš lepo detinjstvo i da smo složna porodica.

- Bolje je da mi se kaže istina nego da mi zamazujete oči. Pogotovo ti.

- Žao mi je.

- Luki ništa neću reći, ali nemoj misliti da ću ti oprostiti posle ove tvoje patetične ljubavne priče. Samo imam samo još par pitanja. Posle želim da se izgubiš iz mog života.

- Sine... Nemoj. - moli očajno.

- Zašto tako očajno želiš to pozorište? - presečem ga pitanjem.

- Zbog sećanja, uspomena, i za pomoć Klari. Mislim da ima samo pozorište i kuću. Nema nikog i ničeg drugog.

Namrštim se. Brine se za tu devojku.

- Zašto si dozvolio da se ponizim i oslovim Klaru kao Tanju? - pređem na sledeće pitanje.

- Ranjiva je na pomen majke. Mislio da sam da bi prodala. - spusti pogled.

- Odvratan si mi! - kakva dvoličnost.

- Sine...

- Ne zovi me sine! Kaješ li se? Kaješ li se što si ostao sa Milenom?! - proderem se.

- Ne. Ne, naravno... - znao sam odmah da je slagao.

- Da ne znam da si glumac, poverovao bih ti. Miči se iz mog života. Neću reći Luki nipta, ali neću ni glumatati kao ti. - odgovorim hladno i izađem.

Imam skoro 30 godina, a tek sam sad saznao ove stvari. Za ne poverovati. Ja sam oduvek bio vezan više za Tomasa, dok je Luka vezan za oboje podjednako. Ne želim bilo šta da mu kažem, jer će nastati haos. Luka je dobijao previše pažnje, previše su ga čuvali i mazili. Sve što je poželeo, to je dobio. Zato u nekim situacijama, nema stav i zavisi od njih. Nije samostalan, a u njegovim godinama je već vreme da se odvoji i započne nešto sam. Pravi mamin i tatin sin.

Ne kažem, i ja sam imao sve što sam poželeo, i mene su mazili i pazili, zajebavao sam se i više nego on, ali kada je došlo vreme da odem na fakultet, ja sam otišao i sam stvorio svoj put. Imao sam vremena za sve. I za učenje i za zajebavanje sa društvom, i to su mi bila najbolja vremena. Sada kada bi se Luki urušila slika savršenih roditelja i porodice, ne želim da zamišljam šta bi bilo.

Male Klare se sećam. Ostala mi je urezena u mozgu. Onako crne kose upletene u dve kikice i crnih očiju koje sijaju kada priča o onome što voli, sa pegicama na nosu i malo na obrazima, tada moje visine, bila je prilično čudna pojava. Ona mi se prva obratila, kada je videla da namršten, skrštenih ruku sedim u onim posebnim stolicama koje imaju u pozorištima. Bila je prelepa devojčica. Ne sećam se o čemu je pričala, ali se sećam da nije usta zaklopila i da se samo smejela i da je to mene iritiralo.

Ajmooo kakva su vam mišljenja o Tomasu i Mileni? Zašto je Milena prešla preko prevare i ponosa?

Vaša Emotivnaaa❤️