Klara

Pre godinu dana

- Mila, znam koliko si popularna i znam da si sada sa isto toliko popularnim i zgodnim Dinom, ali ovo je prevršilo svaku meru. - priča mi smireno dok vozi.

- Ajde ne smaraj. - govorim joj mrtva pijana i iznervirana jer me je odvojila od Dina sa kojim je večeras trebalo da imam erotičnu noć.

- Ovo je ne znam ni ja koji put da te sprečavam da uradiš neku glupost. - prevrnem očima na njenu izjavu.

- Od kad si sa njim, a to je tri meseca ponašaš se kao neka drolja željna pažnje, uvek se svađaš sa mnom. Gde je moja devojčica koja voli svoju majku, kojoj nije bitan novac i neki popularni dečko? Obučena si oskudno i jeftino. Ne prepoznajem te. - sažaljivo kaže.

- A izvinjavam se svetice ti inače nisi bila striptizeta i nisi slučajno dobila mene. Za mene kažeš da sam drolja i da sam jeftina a ti si isto tako bila. Još si bila gora. Ja bar imam dečka i nisam bolovala od side. Ne znam možda si čak i nastavila svoj pređašnji biznis u ova tri meseca. - povisila sam glas na nju i izvređala je.

Gledala me je belo, suznim očima. Bila je povređena.

I tada je usledio udarac i crna slika.

Budim se sa bolom u glavi. Pipam glavu u skontam da sam krvava i da me sve boli. Pogledam u majku. Ne mrda se.

- Mama! Mama! Mama! - vičem. uspaničeno i na kraju je mrdnula prst.

Trebalo mi je nekoliko trenutaka da se priberem i da čujem sirene hitne pomoći. Od tada se sve desilo brzo. Ja sam imala neke lakše povrede, dok je moja majka imala teže. Bila je živa ali se nije budila.

Operisali su je, ali je njeno stanje bilo kritično. Tada sam saznala da je već četiri meseca bolovala od raka dojke, a da se lečila tek mesec dana. U jednom trenutku se probudila.

- Mama.

Nije mogla da priča, jedva me je uhvatila za ruku.

- Mama, nisam tako mislila. Znam kroz šta si sve prošla. Ja sam kriva, mama. Izvini. Nikad se više neće ponoviti. Volim te mama.

- Znam. Volim i ja tebe dušo. - kako je rekla tako su zapištali aparati.

Čekala sam dva sata. Plakala sam, krivila sebe, a onda je izašla doktorka rekaši mi njihovu uobičijenu rečenicu.

- Žao nam je. Uradili smo sve što je u našoj moći.

Tada je sve krenulo nizbrdo.

Sadašnjost

Svaki put kad dođem na groblje dozvolim sebi da se isplačem ali danas ću dozvoliti sebi da da se kompletno slomim jer je danas poseban dan. Dan kada sam ubila majku. Sedim na klupi pored njenog groba i razmišljam koliko sam samo gluposti i uvreda rekla svojoj majici koja je u životu propatila više nego iko i to par trenutaka pred smrt. Taj jedan trenutak u kom sam joj odvukla pažnju svojim uvredama ju je koštao života. Nikad to sebi neću oprostiti.

Moja majka, Tanja, je i srpkinja i amerikanka. Njeni roditelji su amerikanci ali iz njoj nepoznatog razloga su se preselili za Srbiju. Imala je 5 godina kada ju je majka napustila, a otac postao alkoholičar i kockar.

Završila je osnovnu školu i trogodišnju srednju i pokušala je da radi kao frizerka, ali je ubrzo se  njen otac zadužio u striptiz klubu i tako naterao moju majku tamo da se zaposli. Radila je tamo ali je samo plesala.

Tada je primetila da je njen otac počeo da se drogira i ubrzo se zadužio kod nekog dilera i tada je moja majka morala da spava sa dilerom da bi svom ocu spasila život i tada su slučajno napravili mene. Bili su zajedno čitave 2 godine i onda nas je on napustio jer je našao neku mlađu bogatu devojku. U međuvremenu se njen otac predozirao i umro i nakon što ju je muž šutnuo, moja majka i ja nismo imale kuda.

Naime, njena baba a moja prababa je živela u Njujorku i vodila je pozorište. Preselile smo se kod nje i mama se tamo zaposlila i nakon što je moja prababa umrla, ona je nasledila pozorište. Tada sam imala 8 godina. Mama i ja smo zajedno vodile pozorište i tako sam ja od malena razvila ljubav prema toj umetnosti i kulturi i tada sam krenula u školu glume.

Mama i ja smo uvek imale jedna drugu. Uvek smo sve delile. Ona je bila moja najbolja prijateljica i podrška kroz život. Kada sam napunila 13 godina, tada mi je ispričala sve što joj se desilo. Nikada se nije vraćala u Srbiju, sve veze odatle je presekla i ovde ponovo započela život.
Kada sam ja nasledila pozorište i kada sam postala popularna i dalje smo se držale zajedno, ali onda sam upoznala Dina. Popularnog zgodnog lika kojeg svi žele, a on želi mene.

Igrala sam kako on svira. Kretala sam se samo u njegovom društvu, a to me je promenilo. Postala sam drolja. Postala sam osoba željna moći i novca. Toliko sam bila zaslepljena da nisam primetila da se moja majka razbolela i da pati.

Mamina smrt me vratila na fabrička podešavanja. Raskinula sam sa Dinom, zatvorila to poglavlje života i zatvorila sam pozorište, jer je budilo gomilu uspomena. To su bili skandali za Ameriku. Internet stranice, društvene mreže i novine su bile pune mene. Svi su komentarisali, opisivali, pitali su se, lagali i ostale stvari, ali nakon nekog vremena je sve to prestalo i ljudi su skoro i zaboravili na mene.

Iz razmišljanja me trgne neki mlad muški glas.

- Gospođice, jeste li dobro?

- Da, da. - obrišem brzo suze.

Bože već se smračilo napolju.

- Kasno je, čuo sam da neko plače pa sam mislio da ste u nevolji.

- Hvala, ali dobro sam. Žurim moram da idem. Doviđenja. - žurno krenem.

- Doviđenja. - dobaci.

Ovaj dečko nema više od 18/19 godina, ali je sladak i očigledno lepo vaspitan. Vratim se u stan i nije prošlo pet minuta, neko mi zvoni na vrata. Pomislila sam da me je onaj lik sa groblja pratio pa sam uzela staklenu flašu sa stola. Ali pogledam kroz špijunku i otvorim vrata.

- Gospođo El? - njoj sam prodala svoju kuću.

- Klara mila izvini što sam ovako banula.

- Ne ne nikakav problem. Hoćete da uđete?

- Ma ne, hvala. Došla sam da ti dam pismo. Adresirano je na tvoju majku ali na kuću koju sam kupila od tebe. Pa verovatno je za tebe.

- Hvala vam El. - uzimam kovertu.

- Ništa. Doviđenja.

- Doviđenja. - kažem i zatvorim vrata.

Čudeći se šta može da bude, otvaram kovertu i pismo.

Poštovana Gospođo Tanja Džonson,

Pažnju mi je privuklo pozorište "Magija", raspitao sam se i zaključio da je Vaše. Iskreno bih voleo da ga kupim, ako prodajete, jer sam čuo da je zatvoren. Cenu odredite Vi. Ispod vam je privatan broj mog agenta.

S poštovanjem

Gospodin X

Ispod je ispisan broj.

Mene neko zajebava. Očigledno je da laže i da podjebava, jer da se stvarno raspitao znao bi da je Gospođa Tanja Džonson umrla. Kakvi debili sve postoje to nije realno.

E pa pošto se tako igramo, otkucam broj i pošaljem SMS agentu Gospodina X.

Poštovani agente gospodina X,

Prenesite puno pozdrava gospodinu X i recite mu da pozorište nije na prodaju, čak i ako ja smem da odredim cenu.

S poštovanjem

Gospođa Džonson