Nik

- Ozbiljno Nik! - majka mi gura tablet u ruke.

- Šta je sad? - pogledam je.

- Pogledaj! Dobro pogledaj! Kako te nije sramota? Dete! Pozorište Nik! Da li si normalan?! - viče iznervirano.

Pogledam u tablet i imam šta da vidim.

Naslov:

Nik Harper zgodni plejboj sa nizom uspeha ili besramni zavodnik željan se*a

A naslovna slika ove internet stranice je slika mene i likuše od sinoć. Na slici se vidi da ona leži na klaviru na sred pozorišne scene a ja sedim na onoj stolici i dodirujem joj nogu.

A u opisu piše kako sam besraman i kako obeščaćavam Anu (20) i kako sam oskrnavio pozorište, a samim tim i kulturu.

Bože, mislio sam da se likuša zove Vanesa i da ima 25. Al sam bio pijan majku mu.

Dalje piše kako sam ispraznio celo pozorište da bih je "osvojio". Pa se pitaju da li je to znak pažnje ili samo znak bahaćenja. Pa su naveli moje uspehe i još neke žene sa kojima sam bio malo duže u vezi.

Al zaboravili su da napomenu da sam biznis to jest moje hotele proširio na neke Evropske države.

Pih.

- Majko rešiću ovo u dva poziva. U jednom ću ih tužiti, a u drugom ću reći da se to obriše. - kažem osmehnuvši se.

- I dalje mi nije jasno kako te nije sramota!? - uzima papuču.

Sranje!

- Beži tamo! - ostavljam doručak i ustajem da pobegnem ali mi ne dozvoljava i tuče me papučom po leđima.

- Jel sam te tako vaspitala?! A?! Sram da te bude! Derište bezobrazno!

- Od jutra se derete. - silazi mlađi brat mrmljajući.

- Oo dobro jutro! Jesi li se naspavao?! Imaš li ti pojma koliko je sati! Za pola sata ti počinje predavanje! Kako si tako neodgovoran?! - i baca papuču na njega.

- Alo ženo! - u neverici je gleda.

- Vrati mi sad papuču! - naredi majka.

Luka joj vrati papuču, a ona ljutito odmaršira.

- Al nju tuče ovaj klimaks. - konstatuje Luka i seda da doručkuje.

Ja obavim svoja dva poziva i nakon toga ispričam sve Luki. On se ismejao, kad se nije udavio onom hranom, a smejao sam se i ja, a onda smo čuli majku kako gunđa i priča sama sa sobom i kune nas. Svakakve psovke je izrekla, a mi smo popadali od smeha.

Naša majka, Milena je srpkinja. Bila je izvrsna u tenisu i u Čikagu je dobila stipendiju za koledž. Kada je došla ovde upoznala je mog oca,  Tomasa. Venčali su se, napravili mene i onda nakon 10 godina pokušavanja i raznih poseta lekarima uspeli su da naprave malog idiota Luku.

Zbog moje majke, Luka i ja znamo skoro perfektno srpski jezik. Tamo smo išli uvek na odmor. I sada znam odakle joj sve uvrnute stvari koje radi. Evo na primer tuča i gađanje papučom ili kada nas kune i priča sama sa sobom ili kada ujutru ne priča sa mojim ocem jer je sanjala da je prevario.

Alo sanjala!

Sve devojke sa kojima sam tamo bio rade isto to. Čak i muškarci imaju neke uvnute navike. Na primer, moj otac je od njih pokupio da kao spava a tv je upaljen i ja kada bih uzeo da promenim kanal on bi se probudio i viknuo da gleda i ponovo zaspao.

Ali tako je sa njima uvek smešno. Ceo moj život sam se smejao njima, a nešto sam i ja počeo da radim. Nekako nam je uvek tako bilo zanimljivo. Iz razmišljanja me trgne otac.

- Čuo sam šta je bilo. - seda pored mene.

- To je u procesu rešavanja. Ništa se ne brini.

- Sine, moraš da se suzdržiš i budeš pažljiv. Poznat si i svuda te prate i traže.

- Znam tata.

- Očigledno ne znaš. Sekiraš Milenu.

- Ona sekira mene svojim papučama. - sarkastično kažem.

- Nego, hteo sam sa tobom da pričam o nečemu drugom.

- Reci.

- Ova situacija ne ide u prilog, ali želim da kupiš jedno pozorište u Njujorku. Zove se "Magija".

- Pozorište? Zašto?

- Usluga jednoj staroj prijateljici. - odsutno kaže.

- Staroj prijateljici?

- Vidi sine, znaš da sam bio glumac i za to pozorište me vežu sećanja, a ona nije ori parama.

- Zna li majka za ovo? - sumnjičav sam.

- Naravno.

- Koliko da ponudim?

- Koliko god da traži.

- Kako da je kontaktiram? Imaš li njen broj?

- Nemam, ali imam adresu. To je njena stara, ali  mislim da je i dalje tamo. Proslediću ti. Ali nemoj da sazna da ti, Nik Harper, hoćeš da kupiš, jer ti neće prodati.

- Ma sigurno. Nije pri parama, prihvatiće bilo koju cenu.

- Varaš se sine. Samo pogledaj današnje tabloide. A ona previše ceni sve što si ti, što kaže Internet, "oskrnavio".

- Jooj dobro. Ajde prosledi mi tu adresu.

Šta bi ovo čoveče?

- Jel ti stiglo?

- Jeste.

Nešto mi je ovo mnogo čudno i mnogo sumnjivo. Zašto žena ne bi prodala pišljivo pozorište ako nema para? I da je pozorište u najgorem stanju dobila bi milione. Ta nije normalna. A i ja ništa nisam oskrnavio. Bilo je lepo promeniti mesto i ambijent.

Nasmejem se sam sebi.

Pa ništa onda, sutra letim za Njujork.

Kako vam se čini Nik? Njegova porodica? Iskreno sam velo uzbuđena što počinjem sa ovom pričom. Nadam se da ćete uživati.

Vaša Emotivnaaa❣️