Taylor's P.O.V.

Midnight,
You come and pick me up, no
headlights,
Long drive,
Could end in burning flames or
paradise

Fade into view, oh, it's been a while
since I have even heard fro -

" Halo? " javljam se pospanim glasom.

Znam da je već prošlo jedanaest, ali ipak je raspust, normalno je da spavam malo duže nego uobičajeno.

" Halo Taylor. " čujem veseo glas moje najbolje drugarice sa druge strane slušalice.

" Ej šta radiš? " pitam je već razbuđena, jer ipak, to je Marija, u njenom društvu zasigurno ne možeš ostati smoren.

Dovoljna je jedna njena rečenica i odmah se razbudim spremna za jedan dugačak telefonski razgovor ili kako ona to zove trač partija.

Znam, znam, tračarenje ' nije lepo ' , ali hej, mi smo ipak samo tinejdžerke na raspustu. Nije kao da imamo pametnijeg posla.

' A šta je sa Urošem? ' moj unutrašnji glas me podseća.

Duboko uzdišem. Zaista sam zaboravila na njega, ali on je tu, osećam to...

" Taylor, slušaš li me uopšte? " u razmišljanju me prekida Marijino pitanje.

" Da, samo-" počinjem, ali me ona prekida komentarisanjem Anđeline nove frizure.

" Jesi li videla kakva joj je kosa? Mislim kao da joj je gnezdo na glavi, a meni priča da sam plavuša! "

Marija nije osoba koja često govori loše o drugima, ali sa Anđelom je u užasnom odnosu.

Ona stalno priča Mariji nešto u vezi kose, a Mariju to nervira, pa koristi svaki trenutak da na mene istrese celokupno mišljenje o njoj.

Ne mogu da se žalim, verujem da i ja njoj često to radim kada se iznerviram, ali sada moram da joj kažem nešto mnogo važnije.

" Ovaj... Marija " govorim ali me ne sluša.

" Farbala se u zeleno, pa ko još to radi?! "

" Marija, mogu li nešto da kažem? " kažem glasnije ali još uvek nedovoljno.

" Ali da li se ona ikada očešlja?! Ver- " govori bez prestanka, ali ovaj put ja nju prekidam:

" Marija! " vičem.

" Molim?! " kaže iznervirano. Verovatno još dugo nije nameravala da prekine sa pričom.

" Imam nešto važno da ti kažem. " tiho govorim.

" Šta je sad? Ako nije nešto važno stvarno ću da po- "

" Uroš se vratio! " kažem glasno kako bih nadjačala njeno gunđanje.

" Molim? " govori tiše, " Misliš, zaista je tu? Videla si ga? " postavlja mi pitanja u neverici.

" Da. " odgovaram jednostavno.

" Ali kako? Šta ti je rekao? " pitala me je još uvek ne verujući.

Počela sam da joj prepričavam ceo jučerašnji događaj, a ona me je, prvi put nakon dužeg vremena pažljivo slušala.

Kada sam napokon završila Marija je rekla: " Čekaj, kada si ga ugledala nisi ga prepoznala dok nije otišao? "

" Tačno tako! " uzviknula sam, " Znala sam da ga poznajem, ali nikako nisam mogla da se setim odakle. A kada sam se napokon setila, on je jednostavno nestao! "

" Znači, misliš da ćeš ponovo morati da se boriš protiv njega? " pitala je.

" Ne. " odgovorila sam, " Mi ćemo morati dsa se borimo protiv njega. Rekao mi je nešto poput: 'Ovih dana desiće ti se razne loše stvari. Tebi i tvojim prijateljima trebaće mnogo sreće da opstanete. ' Nakon toga sam ga prepoznala, ali već je bilo prekasno. "

" Uroš me plaši... " priznala je Marija.

" Od sada moramo da budemo na oprezu... " dodala sam.

" Tačno tako. Zato danas treba dobro da se zabavimo! " rekla je i iako nisam mogla da je vidim, znala sam da ima ogroman osmeh na licu?

" Molim?! " upitala sam u neverici , " Marija, pre dve sekunde si priznala da se plašiš Uroša, a sada odjednom želiš da se zabaviš! "

" Tačno tako! " veselo odgovori.

" Šta?! " uzviknula sam, " Marija, ništa te ne razumem! "

" Uroš misli da ga se plašimo zar ne? " upitala je, a ja sam promrmljala nešto što je predstavljalo pozitivan odgovor.

" Mi ga se zaista i plašimo, ali ne treba to da pokažemo. Kada nas vidi tako samouverene, zbuniće se i tada ćemo ga mi napasti! " objasnila je.

Sada mi je sve bilo jasno. Moram da priznam da je Marijin plan bio veoma mudro osmišljen.

" U pravu si! " priznala sam, " Pa, gde idemo večeras? " upitala sam je.

" Idemo u šetnju sa Bogdanom i Milanom! " rekla je puna entuzijazma, i pre nego što sam uspela bilo šta da kažem, prekinula vezu.

" Pa, to je bilo veoma pristojno Marija! " promumlala i krenula da se spremam.

Iako nisam znala ni kada idemo, morala sam da budem sredjena.

Zbog njega...

( ... )

" Čoveče Marija, pa ne mogu brže da idem! " uzviknula sam kada sam već izgubila strpljenje da trpim moju najbolju drugaricu koja me na sred ulice bukvalno vuče za nadlakticu kako bismo što pre videli njenog ' dragog '.

Oko pola sata nakon našeg razgovora, došla je do mene kući i bukvalno me izvukla iz stana.

" Tamo će biti i Bogdan, podsećam te! " rekla je i dalje me vukavši, ne smanjujući brzinu hoda.

" Mislim da vidim Milana. " rekla sam zaustavljajući se i gledajući u daljinu, menjajući temu sa Bogdana.

Na spomen imena njenog dečka u očima joj se pojavio neki sjaj.

" Gde? " upitala je sa širokim osmehom.

Prstom sam joj pokazala ka crne figure u daljini.

Puštajući mi ruku, potrčala je ka njima ostavljajući me ( ponovo ) bez ikakvog pozdrava.

' Ljubav zaista promeni ljude ' pomislila sam, i , pošto nisam imala nameru da trčim, nastavila laganim hodom ka svojim prijateljima.

Videla sam Mariju kako se baca Milanu u zagrljaj i on je podiže.

Iskreno sam se nasmejala.

Stvarno se vole.

Ubrzo sam im se pridružila.

' Zaljubljeni par ' nije obraćao pažnju na mene, pa sam se javila Bogdanu.

" Ćao. " rekla sam mu, a on mi je uzvratio osmehom.

Nastala je neprijatna tišina koju je Milan primetio, pa je spustio Mariju.

Skrenula sam pogled ka Milanu, a onda mu rekla: " Gospodine, pazi se, ona je i dalje moja najbolja drugarica, " rekla sam naglašavajući to ' moja ' , " Nećeš mi je oduzeti! " nastavila sam rečenicu.

" Da, ali je i moja devojka. " naglasio je istu reč kao i ja.

" Videćemo čija je. " rekla sam i suzila oči kako bih delovala opasnije.

On je ponovio moj potez.

Gledali smo se par sekundi, a onda prasnuli u smeh.

" Može da bude zajednička. " rekao je.

" U pravu si, delićemo je " složila sam se.

" Ej, nisam vam ja neki predmet. " rekla je Marija praveći lažnu ljutu facu, a zatim je stala izmedju nas i oboje nas uhvatila za nadlakticu.

" Od sada smo savršena trojka! " rekla je veselo.

" A ja? " upitao je Bogdan tužno, ali ipak sam videla malecak osmeh na njegovom licu.

" Mali Bogi se rastužio. " rekla je Marija bebećim glasom, "Dođi ovamo i ti! " rekla je i on nam je prišao.

" Od sada smo savršena četvorka. " ispravila je svoju ' grešku '.

Osmeh mi nije silazio sa lica...

Koliko dugo se nisam ovako provela...

Uživala sa prijateljima bez ikakvih briga...

Bez Uroša...

Previše sam mlada za sve to.

Tek sada sam shvatila da ne mogu ovo da podnesem.

Preteško je za mene da stalno brinem o tome da li će me neko napasti ili ne.

Moram da ga pobedim...

Jednom za svagda.

Vreme je da imam normalan život.

I boriću se za to...

( ... )

" Kako Taylor sporo jede. " rugao mi se Milan.

On je divan drug, ali sam sa njim više u takmičarskim odnosima. Stalno se takmičimo, čak i za najveće gluposti.

" Da li je taj kolač previše vruć za Tay-Tay ? " još uvek me provocira.

" O nisi to rekao! " kažem, " Ovo znači... "

" Takmičenje! " uleteo mi je u rečenicu i u isto vreme smo počeli da jedemo čokoladnu poslasticu  najbrže što smo mogli.
Milan je bio skroz musav, a sigurno sam i ja!

" Shvataš li ti da su ovo naši najbolji prijatelji? " upitala je Marija Bogdana.

On je klimnuo glavom.

" Šta je ovde čudno? " upitala sam i svi smo se nasmejali.

Zavladala je tišina.

Skrenula sam pogled ka prozoru još uvek se smejući.
Gledala sam ljude koji užurbano idu ka autobuskim stanicama dok su se deca grudvala.

Za oko mi je zapao momak crne kose...

Ne, ne može biti...

" Nije li ono Uroš? " čula sam Milanov glas iza sebe.
Pogledala sam oko sebe i shvatila da svo troje mojih prijatelja gledaju isti prizor kao ja.

" Dugo ga nismo videli. " nastavio je, " Hajde da mu se javimo! "

" Već je otišao daleko ... " pravdala sam se.

Milan nije znao ništa o Urošu i tako je trebalo da ostane.

" Da, verovatno žuri negde... " dodao je Bogdan.

" Ali- " započe Milan, pa ga Marija prekide: " Vidi već je otišao. Nema potrebe da ga sada jurimo po gradu, zar ne? " zatrepta.

On zbunjeno klimnu glavom.

Bogdan započe priču o fudbalu i uskoro svi zaboraviše na Uroša...

Osim mene...

Nikako nisam mogla da se opustim.

Znala sam da je vreme da ga pobedimo jednom za svagda.

Više nisam sama, tu je i Marija...

'Marija, hajde sa mnom do toaleta.' iznenada kažem i ustajem od stola.

Ona me zbunjeno gleda.

' Hajde ' govorim kroz zube.

Marija ustaje i ja počnem da je vučem ka drugom kraju kafića.

' To je bio Uroš! ' uzviknula sam.

' Da, pa? ' upita me.

' Marija, nemoj me nervirati znaš vrlo dobro šta to znači! Vreme je za borbu! ' šaputala sam.

' Ali, ' pogledala je ka našem stolu, ' Tako se dobro provodimo. Napokon smo srećne. Ne želim da to upropastim! Pogledaj ih ' rekla je i glavom pokazala ka Bogdanu i Milanu.

Smejali su se, bili su srećni, kao i nas dve.

Želim da ovako bude zauvek.

' Ali Uroš nas nije video. Nije spreman za borbu a i više nisam sama, obe smo tu. Pobedimo ga danas i bićemo slobodne... Zauvek! ' rekla sam joj.

Marija uzdahnu.

' U redu. ' preda se. ' Idemo sada. Ali moramo da obavestimo Bogdana. ' reče.

Ja veselo klimnuh glavom.

Osećam da je kraj. A pobeda je naša.

' Upravo me je zvala mama pa moram da idem. Treba da joj kupim nešto. ' Marija je rekla tužno momcima.

' A ja ću je ispratiti. ' dodala sam.

' Ispratićemo te i mi! ' rekao je Bogdan.

' Ma ne treba. ' Marija odmahnu rukom, ' Lol. ' prošaputa.

' Šta? ' upita Milan zbunjeno. ' Lol? '

' To je nova vrsta pozdrava. Lots of love. Mnogo ljubavi. Sigurno si čuo. ' lagala sam.

Milan zamišljeno klimnu glavom.

' Pa, nas dvojica ćemo onda ostati ovde još malo. Ćao, lol. ' mahnu nam nasmejano.

Ne mogu da verujem da je poverovao u to.

Dok je Marija bila na ivici smeha, ja sam ubrzano išla ka izlazu.

' Ti nisi normalna. ' rekla je moja najbolja drugarica dok smo se udaljavale od kafića. ' Mislim, stvarno? LOL, novi pozdrav? Stvarno ne znam kako je poverovao u to. '

' Pa to je tvoj momak. ' rekla san i prasnula u smeh.

( ... )

Duboko sam uzdahnula.

Već sat vremena tražimo Uroša, ali njega nema.

' Jesi li pogledala tamo? ' bez imalo nade pokazala sam ka kući davno izgoreloj u požaru.

Ona odmahnu glavom.

U meni se pojavi tračak nade.

' Hajde da pogledamo unutra. ' rekla sam i pošla ka starim ruševinama.

' Ima li koga? ' tiho sam pitala kada sam ušla.

Za mnom je utrčala Marija.

Pogledom je prešla po sobi.

Zidovi su bili crni, a na nekim mestima ih uopšte nije ni bilo.

Krov je bio raspadnut.

Laganim koracima prošetale smo po čitavoj kući.

' Ovde nema ničega! ' ljuto je rekla Marija nakon što smo obišle svaki ćošak ove zastrašujuće gradjevine.

' Kako si tako sigurna? ' čuo se muški glas iza nas.

Uroš...

Okrenula sam se i susrela sa njegovim zlobnim osmehom.

' Vidim Taylor da si dovela drugaricu, ' podrugljivo se nasmejao, ' to ti neće biti od pomoći. '

' Videćemo ' rekla sam.

U sledećem trenutku, bez ikakve najave, bacio je vatru na nas.

Obe smo potrčale unazad i pale.

Veliki plamen nam je prilazio.

' Marija, voda! ' viknula sam.

Uradila je nešto s rukama ali se nije pojavio ni tračak vode.

' Gde je ključ? ' viknula je, ' Bez njega nemam moći! '

Pogledala sam po džepovima. Kako sam mogla da ga zaboravim!

' Nemam ga! ' rekla sam nervozno. Vatra nam se približavala.

' Pa onda, ' pogledala je u vatru, ' beži! ' uzviknula je i potrčala kao i ja za njom.

Milan's P.O.V.

" I on kaže njemu, ' e moj Mujo, nisi se setio da pogledaš u svoj frižider! ' " Bogdan se smejao, dok sam ja nabacio lažni osmeh.

Zanima me gde je Marija? Ona i Taylor su bile jako sumnjive.

' Brate, šta ti je? ' pita me Bogan.

' Ništa, samo se pitam gde su ove dve? Bile su veoma čudne pre nego što su otišle. ' rekao sam.

' Ma znaš već. Devojke su po meni uvek čudne. ' vadio se Bogdan.

' Da, ali ne ovoliko čudne. ' odgovorio sam.

' Moramo da ih nadjemo. ' dodao sam i izašao iz kafića.

' Čoveče one su sada sigurno kući i lakiraju nokte. Opusti se. ' govorio je Bogdan dok je išao za mnom.

U tom trenutku začuo se vrisak.

' Šta je bilo ono? ' upitao sam Bogdana.

' Ja ništa nisam čuo. ' odgovorio je ali ja sam već potrčao u pravcu iz kog se čuo taj zvuk.

Taylor's P.O.V.

' Ovo je kraj Taylor. Za obe. ' rekao je zlobno Uroš i bacio još jedan plamen vatre na mene.

Počela sam da trčim i tražim Mariju.

U jednom trenutku smo se razdvojile i sada ne znam gde je.

' Marija! ' uzviknula sam kada sam je ugledala u jednoj velikoj prostoriji.

Zagrlila sam je.

U tom trenutku je ušao Uroš.

' Nisu li to Taylor i Marija? Spremite se, ovo je vaš kraj. ' zlobno se nasmejao i bacio ogromnu količinu vatre na nas.

Počele smo da vrištimo.

Od vatre nas je delilo svega par centimetara.

U tom trenutku, Uroš je nestao, a sa njim i vatra.

Nasmejala sam se.

' Žive smo! ' viknula sam i zagrlila Mariju, ali ona se nije smejala.

Pogledala sam u pravcu u kom je gledala.

O ne.

' Hoće li mi neko reći šta se desilo? ' upitao je.
___________________
( molim vas pročitajte )

Pa, evo napokon nastavka!
Izvinite što ga dugo nije bilo, ali jednostavno nisam imala inspiracije.

Sada je napokon imam, pa se vraćamo redovnim nastavcima!

Imam ideju za sledeći deo tako da ću ga odmah početi da ga pišem i nećete ga dugo čekati <3

Pa, kako vam se svidja ovaj deo?

Šta očekujete dalje?

Ostavite vote&comm,
LYSM ❤️,
Lana 💙