Taylor's P.O.V.

" I, šta misliš za ovo? " upitala me je Marija, gledajući se u ogledalo.
Trenutno se nalazimo u njenoj sobi dok ona isprobava kombinacije za žurku koja je za pet dana...
Od kada ju je Milan pre dve nedelje pozvao da ide s njim, samo o tome priča...
Ne krivim je, verovatno bih se i ja tako ponašala da je meni osoba u koju sam zaljubljena dala znak da joj se svidjam i povela me na neku sjajnu žurku..
Umesto toga, ja isti taj dan idem sama na glupu školsku proslavu !
Nemam ja sreće u ljubavi...
Drago mi je što je Marija ima...
Trenutno nosi rozu haljinu na bretele i baletanke iste boje.
" Pa... Možda previše roze... Osim toga, zar nije žurka napolju? " kažem joj svoje mišljenje.
Još jednom se pogleda u ogledalo i govori očajno: " U pravu si! Ali šta da obučem? Nemam ništa što bi mi odgovaralo! "
" Možeš da pozajmiš nešto od mene? " pokušavam da je smirim.
Odmahuje glavom.
" Volela bih da tu odeću zauvek čuvam i da bude moja, iako mi se tvoja veoma svidja. " govori zamišljeno.
Nadam se da je to istina, a ne izgovor kako ne ni pozajmila nešto od moje grozne garderobe...
Hej, pa nije toliko grozna!
Marija sedi i razmišlja.
Vidi se da je očajna.
Posle dužeg razmišljanja ustaje.
"Onda nam preostaje samo jedna stvar- šoping! " govori uzbudjeno.
Osmeh mi se pojavljuje na licu.
U pravu je.
I ja bih trebala nešto da kupim.
" Gde idemo? " pitam.
" U 'Ušće ' . " govori Marija veselo.

Milan' s P.O.V.

Da li je moguće?!
Ni u jednoj radnji nema odgovarajuće košulje!
Za pet dana je žurka i moram da se svidim Mariji!
Taj dan želim sa joj priznam da mi se svidja, a to sigurno neću uraditi obučen u duks i trenerku.
U čitavom ' Ušću ' nema ni jedne normalne radnje!
Nervozno vraćam isprobanu garderobu na mesto i besno izlazim iz radnje.

Ne gledajući ispred sebe saplićem se o nečije patike i umalo padam.
Nekako uspevam da održim ravnotežu i ljutito kažem: " Vidiš li da žurim?! "

Pogledam osobu o koju sam se sapleo i ugledam... Bogdana?!

Moj najbolji drug iz osnovne.

Nasmejem se kao i on.

" Izvinite gospodine Marković, nisam navikao da vas vidim kako žurite. " govori kroz smeh, a onda mi prilazi i grli me.

" Pa gde si ti brate?! " pita me, " nikada u životu te nisam video da tako žuriš, uvek smo zbog tebe kasnili na časove, sećaš li se? "

Klimam glavom.
" Ma ne pitaj, za pet dana je neka žurka u školi i Ja tamo idem sa nekom devojkom koja mi se svidja i treba da joj kažem nešto a ne mogu da nadjem odgovarajuću košulju! " govorim brzo.

" Stvarno ne znam šta da ti kažem. Da sam ja na tvom mestu pitao bih Mariju za savet ali - " počinje a ja ga prekidam.
" Čekaj, ko je Marija? " pitam ga.
Da li mu je to devojka?
" A Marija, " smeje se, " ona mi je najbolja drugarica! Stvarno je divna, a meni pomaže da osvojim devojku koja mi se svidja. "

Čekaj... Marija... Ide u treću... A Bogdan... Takodje ide u ... Treću gimnaziju.

" A kako izgleda ta Marija? Ima li smedju kosu i braon oči? Preziva se Orlić? " ,pitam ga, " Visoka je otprilike ovoliko " pokazujem sebi do sredine vrata.

Klima glavom.

" Pa ona mi se svidja, to je ta devojka! " govorim glasno, " A kakve muške košulje i parfeme voli? " pitam ga a on me gleda zbunjeno.

( ... )

Bogdan's P.O.V.

Izlazimo iz radnje.
Milan je napokon odabrao teksas košulju koja mu odgovara.
Mislim da će se Marija oduševiti.
Odjednom ugledam Taylor...
Plave oči, svetlo smedja kosa...
Divna je.
Sa njom je i Marija.
Izgleda da su i njih dve bile u šopingu.
I Milan je ugleda.
Počinje da paniči.
Blago rečeno.
" Eno je Marija! Ne može da vidi da sam se spremao za nju! Uzmi ove kese, i zapamti, ti si se spremao za školsku proslavu, a mene je baš briga šta ću da obučem! " govori brzo dok mi trpa kese u ruke.
" Ali tamo je Taylor - " počinjem, a on me prekida govoreći: "Nema ' ali '. A sad skreni pogled, da nas ne vide kako buljimo u njih. "
Duboko uzdišem i uradim ono što mi je rekao.

Taylor's P.O.V.

Napokon smo završile.
Marija je odabrala crne kožne pantalone, crno sivu majicu sa digitalnim ( ako se tako kaže ) brojem 89, i crne, kratke čizme sa štiklom.
Moram da priznam da izgleda odlično.

Sigurno će oboriti Milana sa nogu.

Pogledam Mariju koja gleda negde u daljinu.
Pogledam u tom pravcu i ugledam Bogdana! Šta će on ovde? I zašto je sa Milanom?! U ruci drži neke kese.
Odjednom Marija mi daje svojr kese koje ja zbunjeno uzimam.
" Milan ne sme da zna da se već dva sata nerviram po radnjama da bih se njemu dopala. Ako neko pita tebi je stalo da izgledaš lepo na proslavi i zato smo ovde! " govori brzo i nervozno.
" Ali šta je sa Bogdanom? " pitam je.
" On trenutno nije važan! " odgovori mi brzo.
Nisam htela da se raspravljam, pa sam samo uzdahnula i nastavila da šetam trudeći se da ne gledam u njihovom pravcu.
Nakon nekog vremena shvatim da nas gledaju.
Zajedno sa Marijom okrenem glavu i sretnem se oči u oči sa Bogdanom i njegovim očima boje mora.
Veselo nam mašu i mi im polako pridjemo.

" Hej. " prvi progovara Milan, " Otkud vi ovde? " pita.
Pre nego što išta uspevam da kažem, Marija progovara umesto mene: " Pa, Taylor je htela da se lepo obuče za školsku proslavu, pa smo na kratko svratile ovde. " , govori. Zaista dobro glumi, " A otkud vi ovde? " pita.
" Pa i Bogdan je tražio nešto za tu proslavu. " kaže Milan.
" Stvarno? " , pitam ironično, " A s kim ideš? Možda sa Minom? "
" Ne. " , kaže Bogdan vidno uvredjeno, " A ti, ideš li sa Igorom, ili s kim? Vidim da ste u poslednje vreme dosta zajedno? " pita me.
" Ne idem s njim! " kažem ljutito, " Idem sama. " dodam tiše, a onda ga pitam: ". A ti s kim ideš? " upitam glasnije.
" Sam. " kaže posramljeno.
" Ne razumem zašto se raspravljate. Jednostavno idite zajedno. " doda Marija.
Oboje začudjeno pogledamo ka njoj. Šta to radi?! Sada će on to da odbije i ispašću glupa.
" Ja nemam ništa protiv. " kaže Bogdan, " Zapravo ja bih to voleo , ali ne verujem da bi ona to želela. " pogleda ka meni.
" Nisam to rekla. " kažem uvredjeno, " Ni ja nemam ništa protiv "
" Super, onda idite zajedno! " kaže Marija veselo.
Bogdan se nasmeje ali ja naravno moram nešto da dodam.
" Nije me pitao. " kažem prikrivajući smeh.
Ovo mu je test.

Baš me zanima šta će sada da uradi.

Na trenutak zastane kao da nešto razmišlja, a onda me uzme za ruku, i odvede do bine na kojoj peva neka pevačica.

Uzima joj mikrofon.
Svi gledaju u nas.
" Taylor, da li pristaješ da ideš sa mnom na školsku proslavu povodom kraja prvog polugodišta? "

Daje mi mikrofon.

Svi me gledaju.
Uzimam mikrofon i kažem ' Da ' , trudeći se da sakrijem svu svoju sreću.

Svi aplaudiraju i smeju se, a neki počnu da viču: " Poljubac! Poljubac! " i time nas dovode u neprijatnu situaciju.
Na ' svu sreću ' , tada dolazi obezbedjenje koje nas odvlači sa pozornice i izbacuje iz tržog centra.
Lakše rečeno, od sada nam je na godinu dana zabranjen ulazak u shopping centar ' Ušće ' .

Taylor's P.O.V.
25.12.2015. ( Dan obe žurke )

Sedim u svojoj sobi i strpljivo čekam Mariju da dodje...
Dobro, ne baš strpljivo.
Neprestano lupkam nogom o pod.
Gde li je više?!
Zajedno treba da se spremimo za naše žurke, a u 20h Bogdan i Milan dolaze po nas. Zajedno ćemo krenuti, sve dok se ne rastanemo na jednom skretanju.
Tada svaki par ide svojim putem.
Toliko sam uzbudjena!
Pošto mi je zabranjen ulazak u ' Ušće ', pre neki dan sam sa Marijom bila u ' Stadionu ' i tamo kupila predivnu tamno plavu haljinu, ali nigde nisam mogla da nadjem odgovarajuće cipele, pa sam dala Mariji novac i ona je otišla u ' Ušće ' kako bi mi kupila cipele.
Jedva čekam da ih vidim!
Čula sam kucanje na vratima.
Brzo sam skočila sa kreveta i otvorila ih.
Ispred je stajala Marija sa gomilu kesa u rukama.
Uzela sam neke kese kako bih joj pomogla i ušle smo u moju sobu.
" Pa... Gde su? " upitala sam je misleći na štikle.
" Šta? " pravila se luda.
" Znaš na šta mislim! Pokaži mi cipele! " uzviknula sam.
Marija je napravila tužnu facu.
" Kupila si ih, zar ne? " upitala sam je nesigurno.
Marija je klimnula glavom, a ja sam odahnula.
" Ali... Nisam sigurna da će ti se svideti " rekla je nesigurno i pružila mi kutiju u kojoj su se nalazile.
Polako sam je otvorila i ugledala ih!
Najlepši par cipela ikada!
Bile su od antilopa, sa otvorenim prstima, iste boje kao i haljina!
" Savršene su! " viknula sam i zagrlila je.
" Znam! " rekla je uzbudjeno, " čim zam ih videla znala sam da će ti se svideti! A sada oblači tu haljinu i krenimo sa šminkanjem!

( ... )

Kada smo završile sa spremanjem već je bilo par minuta do osam.
Pogledale smo se u ogledalo.
Marija je nosila crne kožne pantalone, crno sivu majicu sa digitalnim ( ako se tako kaže ) brojem 89, crne, kratke čizme sa štiklom, crnu kapu i mantil boje kajsije koji se uklapao sa kišobranom, a ja sam bila u haljini i štiklama u indigo plavoj boji, zajedno sa teget teksas jaknom i kišobranom.
Tada se čulo zvono.
Još jednom smo se pogledale u ogledalo, rukom namestile kose koje su bile u loknama i krenule ka vratima.
Kada smo ih otvorile, zatekle smo Milana koji je bio u iscepanim farmerkama, teksas košulji, patikama i zimskoj jakni, i Bogdana koji je takodje nosio farmerke i zimsku jaknu, kao i belu košulju i ' timberland ' cipele.

" Vau, predivne ste! " rekao je Milan.
" Slažem se " dodao je Bogdan gledajući nas sa divljenjem. " zaslužujemo li mi da idemo sa ovakvim devojkama na žurke? "

Nasmejale smo se na njihove komplimente i iz šale se poklonile.
Zaključala sam vrata i krenuli smo.

( ... )

Marija's P.O.V.

" Pa, mi ovde skrećemo! " rekao je Milan kada smo stigli kod raskrsnice.
" Važi lepo se provedite! " rekla je Taylor i zagrlila mene, pa Milana.
Bogdan je učinio isto.
Milan i ja smo se okrenuli i pošli u drugom smeru.
" Za koliko stižemo? " upitala sam Milana posle duže šetnje u tišini.
Milan je ćutao par sekundi .
" Pa... Stigli smo! " rekao je i pokazao mi na veliku zgradu ispred nas.
Četrnaesta gimnazija...
Milan je krenuo da udje, ali sam ga zaustavila.
" Šta je bilo? " upitao me je.
" Ništa... " počela sam, " Samo se... Plašim. Milane, ja tamo ne poznajem nikoga! "
Nasmešio mi se.
" Nema potrebe da se plašiš, ja sam tu. " rekao mi je tiho i uhvatio me za ruku.
Osetila sam nekakav čudan osećaj u stomaku.
Pogledala sam u pod.
Njegova ruka koja je čvrsto stegla moju ulivala mi je nekakvu sigurnost i više se nisam plašila.
Ušli smo u zgradu i popeli se stepenicama na vrh škole.
Stali smo ispred vrata.
" Spremna? " upitao me je.
Klimnula sam glavom.
Otvorio je vrata i odmah me je zatekao prizor tinejdžera koji luduju uz glasnu muziku.
Svi su pogledali ka nama.
Odjednom, gomila momaka je skočilo na Milana.
" 'de si brate? " uzviknuli su.
Odvojili su se od njega.
Tek tada su shvatili da pored Milana stojim ja.
Zbunjeno su me pogledali.
" Ko ti je ova mačka? " upitao je jedan.
Milan je stegnuo zube kako ne bi izgubio kontrolu.
Jako mi je stegnuo šaku.
" Zgodna je. " nastavio je.
" Odbij. " rekao je Milan.
" Šta si rekao, nisam te čuo? " upitao ga je kroz smeh.
" Rekao sam odbij! " viknuo je Milan i gurnuo ga iz sve snage tako da je ovaj završio na zemlji.
Osmeh mu je nestao sa lica.
Polako i uplašeno je ustao.
" Brate, nisam znao da si ozbiljan, ako tako želiš tvoja je. " rekao je prestrašeno.
Shvatila sam da je Milan jedan od jačih a i popularnijih ovde.
Bez reči, ponovo me je uzeo za ruku i odveo ka centru sale ostavljajući ostale momke preplašene.
" Želiš li nešto da popiješ? " upitao me je nasmejan, ali sam videla da je još uvek ljut zbog dogadjaja od malopre.
" Može coca-cola . " rekla sam kroz smeh.
Klimnuo je glavom i uskoro se vratio sa pićem koje sam tražila.
Tada nam je prišla jedna visoka plavuša.
Nosila je mini suknju i majicu do stomaka.
Na licu je imala crveni karmin i kilo pudera.
" O Milane, stigao si! " rekla je I zagrlila ga.
Kada se odmakla od njega ugledala je mene.
Odmerila me je od glave do pete ne trudeći se da prikrije gadjenje.
Verovatno nisam dovoljno lepa i zgodna po njenim standardima.
" A ko si ti? " upitala je zlobno.
" Ja sam Marija, Milanova drugarica. " rekla sam trudeći se da budem mirna.
" Drugarica? " upitala je sa podsmehom, " Dobro, ja sam Una, njegova veoma dobra drugarica. Milane dodji da igramo! " rekla je i uhvatila ga za ruku.
Pre nego što je išta rekao, privukla ga je sebi i odvukla na plesni podijum.
Ostala sam sama.
Gledala sam po prostoriji u nadi da poznajem makar nekoga, ali nisam videla nikog poznatog.
U tom trenutku su mi prišle dve brinete isto obučene i našminkane kao Una.
Zlobno su se smejale.
" Hej, ti si ovde došla sa Milanom? " upitala me je jedna, a ja sam blago klimnula glavom.
" Pa samo smo htele da ti kažemo da je on u vezi sa Unom već godinu dana da se ne nadaš za džabe da može da bude nečega izmedju vas dvoje. " rekla je druga.
Izignorisala sam ih jer sam znala da lažu.
" Ako nam ne veruješ, pogledaj sama! " rekle su, a ja sam nezainteresovano pogledala u Milanovom pravcu.
Videla sam zapanjujuć prizor.
Una mu se približavala i ja sam znala da će da ga poljubi.
Nisam želela to da gledam.
Suze su mi se nakupljale u očima.
Krenula sam ka vratima kako bih otišla sa ovog groznog mesta.
Dok prolazim pored Une i Milana, slučajno se saplićem i oni me ugledaju.
" Gde ideš? " upitao me je Milan.
" Kući. " besno sam odgovorila i istrčala iz prostorije.
Suze mi se polako spuštaju niz obraze ali ih brišem.
Zašto mi se ovo dešava?
Mislila sam da je on onaj pravi...
Čujem korake iza sebe.
Okrećem se i ugledam njega.
Ubrzavam korak.
Šta će on ovde?!
Zašto me prati?
Viče moje ime ali se ne obazirem.
Odjednom, hvata me za nadlakticu, i okreće sebi.
Gleda me zbunjeno, a ja njega besno.
Niko ne progovara.
" Zašto nisi sa Unom? " napokon odlučim da ga pitam.
" Ne razumem zašto bih bio? Ti si mi mnogo važnija nego ona. " govori i na trenutak u njegovim očima vidim da ne laže, ali bes u mojoj glavi preovladava.
" Ja sam ti važnija od devojke? " pitam ga sa ironičnim osmehom.
" Šta to pričaš? Odakle ti to? Nikada ne bih bio sa njom. " kaže.
" Nije važno odakle mi! Važno je da si plesao s njom i da sam te je ona poljubila! " rekla sam ljuto.
" Ali nije me poljubila! " uzviknuo je, " Htela je, ali joj ja to nisam dozvolio! Zato što mi se ne svidja ona! " naglasio je poslednju reč.
" Nego ko? " pitala sam ga malo tiše sa trunkom nade.
" Ti. " šapnuo je.
I tada se desilo...
Stavio mi je ruke oko struka, približio mi se i prislonio svoje usne na moje
Osećala sam da letim...
Napokon je moj... I nikada ga neću pustiti...
______________________
( pročitajte plz :P )
Hej pipls
Ne verujem da sam ovako brzo napisala nastavak i to od 2528 reči!
Yup, definitivno mnogo brzo pišem ove ljubavne nastavke ali tome je došao kraj...
Vraćamo se misteriji već u sledećem delu.
Nije li vam čudno što su mi delovi ovako dugački?
Meni jeste, pre bih jedva napisala 1000 reči...
Ali nmvz
Pa, konačno su se Milan i Marija poljubili...
Tako su slatki zajedno <3
U ovaj deo sam probala da ubacim malo humora pa mi recite šta mislite?
Jesam li uspela?
Pa nemam više šta da dodam.
Danas se ceo dan mučim sa baterijom i internetom inače bih deo objavila i ranije.
To je to,
Ostavite vote&comm,
Ly ❤️