Marija's P.O.V.

Nakon tuširanja izašla sam iz kupatila i ušla u svoju sobu.

Stala sam pred orman i izvadila farmerke, majicu na duge rukave i duks.
Već je decembar i hladno je.

Od umora sam legla na krevet i zatvorila oči.
Uživala sam u tišini i polako zaspala.

( ... )

Iz sna me budi vibriranje telefona.
Taylor mi je poslala poruku.
Otvorila sam je i pročitala:
" Dodji kod mene. Moramo hitno da razgovaramo. "

Ova poruka me je uplašila. Kako to misli: ' moramo hitno da razgovaramo. ' ?
Da nije saznala da pomažem Bogdanu kako bi njih dvoje bili zajedno? Ne verujem. A i šta je tu loše, on mi je najbolji drug i naravno da mu pomažem.
' A ona ti je najbolja drugarica. ' govori moj unutrašnji glas.

Nervozno odmahujem glavom znajući da je moj unutrašnji glas u pravu.
Pokušavam da ne razmišljam o tome.
Neću donositi preuranjene zaključke.

Dok mi se po glavi motaju razna pitanja polako ustajem iz kreveta.

Krećem ka kupatilu kako bih se očešljala i prekinula da se ponašam kao pesimista.

Uzimam češalj i naslanjam se na mokru kadu ali se više ne brinem zbog toga.
Jednostavno jednim mojim pokretom ruke iznad mokre noge voda nestaje.
To mi je već postalo uobičajeno.
U ovih nedelju dana naučila sam da kontrolišem svoje moći.

Tada sam se zaledila.

Ja Taylor nisam ništa rekla o svojim moćima.

Odlučila sam.
Vreme je.
Sve ću joj reći.
Danas.

Taylor's P.O.V.

Nervozno šetam u krug već petnaest minuta.
Marije nema pola sata.
Ne znam da li sam srećna ili ljuta zbog toga.

Prilazim prozoru i gledam ka njenoj sobi ali ne vidim je.

Ko zna, možda nije kući?
Zato ne može da dodje.

" Oh Taylor, jadna si, tešiš sama sebe! " govorim nervozno.

Zašto u stvari toliko želim da dodje?
Šta bih joj rekla?
Nije tako jednostavno priznati najboljoj drugarici da si krio od nje većinu stvari u poslednjih mesec dana!
Sela sam na krevet i uhvatila se za glavu.
Zašto sam je u stvari lagala?
Razmišljala sam i nervirala se dugo.
A onda sam se setila!

Sve je počelo 15. Novembra...
Dana nakon što sam se onesvestila u slepoj ulici.
Kada sam odlučila da njoj i Bogdanu ne ispričam šta se desilo.

Oh kako sam mogla biti tako glupa?
Nikada sebi neću oprostiti zbog toga što sam lagala Mariju i Bogdana...

Dok sam se nervirala neko je zazvonio na ulazna vrata.
Pritrčala sam vratima i udahnula par puta.
Nabacila sam lažni osmeh i otvorila ih.

Ispred vrata stajala je Marija sa osmehom.

" Mogu li da udjem? " pitala je.
" Udji, slobodno ! " rekla sam joj i pomerila se kako bi mogla da udje.

Zajedno smo otišle do moje sobe i sele na krevet.

Niko nije progovarao.
Bila je to veoma neprijatna tišina.

Pošto nisam progovarala, Marija je rešila da započne razgovor: " Pa... Rekla si da moramo hitno da razgovaramo. Šta je u pitanju? " upitala je.
Nisam znala šta da joj odgovorim.
Ćutala sam dok me je ona gledala sa iščekivanjem.

Marija's P.O.V.

Taylor ne odgovara.
Pokušavam da je pogledam u oči, ali izbegava moj pogled.
Ne razumem zašto?
Zar nije ljuta na mene zato što joj nisam rekla sa moći?
Ništa ne razumem.
" Taylor, znam da si ljuta ali reci makar nešto! " govorim očajno.
Gleda me začudjeno: " Ali, ja nisam ljuta na tebe. " govori.

Pravi se luda.
Sada me već nervira!
To nije u redu od nje!

" Slušaj, znam da nije u redu što sam krila od tebe moje moći ali ne moraš da se praviš da ne znaš! " govorim namršteno.
Gleda me začudjeno.
Čekaj malo! Ona... Stvarno nije znala?
" Ti imaš mo-oći? " nesigurno me pita.
Klimnem glavom.
Još uvek je u šoku.
Odjednom, na licu joj se pojavljuje ogroman osmeh.
Počinje da se smeje, i skače na mene kako bi me zagrlila, ali obe padamo s kreveta.
Još uvek sam začudjena.
" Čekaj, zašto si srećna? " pitam je začudjeno.
" Nisam jedina! " govori još uvek se smejući.
" Kako to mis- " počinjem i onda shvatam.
I ona ima moći.
" I ti imaš- " započinjem pitanje a ona klima glavom.
Sada se i meni osmeh pojavljuje na licu!
" Pa koja će prva da počne? " pitam je shvativši da imamo dosta toga da objasnimo jedna drugoj.
" Pošto si ti meni već odavno rekla nešto o tvojim moćima ( 10. Deo ) , mislim da bih ja trebala da počnem " govori Taylor a ja klimam glavom.
Uzdahnu duboko i poče, a ja shvatam da je ta priča dugačka i da ću dugo morati da je slušam.

( ... )

Nakon što je završila upitala sam je sa nevericom : " Čekaj, ti si srela Uroševog dedu i on ti je rekao da se nismo slučajno upoznale kao i da ništa nije slučajno , Uroš ti je rekao da poseduješ moći, od misteriozne babe si dobila ključ pomoću kojih je Urošev deda nestao, Uroš ti je rekao da mu je za povratak moći taj ključ potreban a nakon toga te je zarobio vatrom ali si mu ti nekako oduzela moći i spalila ga? ".
Taylor je klimnula glavom a ja nisam mogla da verujem.
Zašto ne možemo da budemo normalni petnaestogodišnjaci?
Shvativši da veoma dugo ćutimo rešila sam da joj ispričam svoju priču.
" Verovatno te zanima odakle meni moći. " , počela sam a ona me je pogledala dajući mi do znanja da želi da nastavim, " Pa, kao što sam tebi i Bogdanu već rekla, sve je počelo onog dana kada mi kosa nakon pranja nije bila mokra.
Bila sam zabrinuta, ali ništa nisam rekla roditeljima.
Narednog dana desilo mi se nešto još čudnije, iako sam već zaboravila na prethodni dan i onaj čudan dogadjaj.
Ležala sam na krevetu, a na radnom stolu mi je bila voda.
Pomislila da bi bilo super kada bih imala moći i mogla nekako da privučem čašu sebi bez ustajanja iz tople postelje.
Iz šale sam ispružila ruku u pravcu čaše i ono što sam poželela zaista se desilo!
Čaša mi se našla u ruci!
Isprobavala sam još par stvari i shvatila da mogu da oblikujem vodu, privučem je sebi ili nekoga da poprskam jednim zamahom ruke.
Jednostavno, voda je radila šta god poželim!
Mogla sam i da je izvijem u oblik ogromne, debele gliste ( ne pitajte me kako poredim XD ) i da zarobim nekoga!
Tih dana nismo bile mnogo zajedno, kao da smo se razdvojile, uopšte se nismo ni čule pa ni tebi kao ni bilo kome iz porodice nisam ispričala za moje moći!
Vremenom sam naučila da ih kontrolišem kao naprimer kada želim da budem mokra, a kada ne, kao i kada zamahom ruke želim da pokrenem vodu, a kada sam taj zamah ruke slučajno napravila i kada ne želim da se voda pokrene.
Shvatila sam da to nije toliko teško. "

Taylor me je gledala sa nevericom.
Znam da je to čudno, ali neka makar kaže nešto!

" Čekaj, ti sa vodom možeš da učiniš šta god poželiš? " upitala me je nakon dužeg ćutanja.
Krenula sam ka kupatilu, a zatim sam se okrenula ka Taylor i rekla joj: " Dodji, pokazaću ti! "

Pomalo uplašeno je krenula za mnom iako se trudila da taj strah sakrije.

Ne krivim je zbog toga.
Da sam na njenom mestu verovatno bih se takodje plašila žive vode.
Ušle smo u kupatilo i pustile vodu.
Krenula sam prstom sa desne strane da pipnem vodu, ali se ona pomerila ulevo .
Zatim sam prstom pokazala ka sebi i voda mi je prišla.
Onda sam napravila vihor u lavabou koji je pokupio pastu i četkicu za zube.

Taylor je sve to gledala razgoračenih očiju.
Nakon par minuta progovorila je: " Ovo je... Neverovatno! "
Nasmejala sam se.
Drago mi je da nije ljuta kao što sam mislila da će biti.
" Jeste, ali žao mi je što ti ovo nisam ranije rekla, " započela sam, " ne bih volela da nastavimo da krijemo stvari jedna od druge. " .
" Naravno da nećemo! ", odgovorila je Taylor, " Najbolje smo drugarice i medju nama više nema tajni! " rekla je veselo.
To je Taylor koju volim!
" Dogovoreno! " odgovorila sam i zagrlila je.
U poslednje vreme smo se dosta udaljile i žao mi je zbog toga.
Drago mi je da se sada sve vratilo na normalno!

Pogledala sam ka Taylor koja se takodje smejala.

Mislim da je i njoj drago što smo se ponovo zbližile kao nekada...

Odjednom, osmeh joj je nestao sa lica.

Pogledala sam začudjeno ka njoj i upitala je: " Šta je bilo? Nešto se desilo?"
Odmahnula je glavom.
Nakon par minuta rekla je: " Ja zapravo ne znam koje su moje moći. "
Tek tada sam shvatila!
Bila je u pravu!
Da li je njena moć možda upravljanje vatrom?
Ne, kako je onda prebila onog lopova?

Taylor je sela i razmišljala.
Nakon dugog razmišljanja progovorila je: " Ja imam moći samo kada me... Neko napadne. "
Odjednom mi je sinulo.
" Dodji ponovo u kupatilo, " rekla sam, " Mislim da znam koja je tvoja moć. "
Začudjeno je krenula za mnom ali videla sam da se nije plašila.
To mi je dalo znak da mi veruje i bilo mi je drago zbog toga.
Kada smo ušle ponovo sam pustila vodu.
Pokazala sam prstom ka Taylor i voda ju je zarobila.
" A sada, uzmi ključ i pokušaj da preokreneš vodu ka meni. " rekla sam joj sigurno.
" Ali- " počela je a ja sam je prekinula: " Nema ali, ništa mi se neće desiti, ne brini! "
Nesigurno me je pogledala, a zatim uzela ključ iz džepa i uperila ga ka meni.
Pojavila se neka bela svetlost i odjednom voda me je zarobila!
Pokušala sam da se oslobodim, ali nisam mogla!
Taylor je udarala ključ i zamahivala ali ništa nije pomagalo!
" Zamahni ključem unazad! " viknula sam dok mi je voda ulazila u grlo.
Uplašeno je to uradila i voda je nestala.
Zakašljala sam se dok sam napokon dolazila do vazduha.
Taylor me je zabrinuto gledala i lagano udarala po ledjima kako bih iskašljala svu vodu.
Kada sam napokon ponovo normalno disala zajedno sam sela na krevet sa još uvek zabrinutom Taylor.
" Pa, za jedno sam sigurna, sa ovim ključem se ne treba zezati " rekla sam kroz smeh kako bih zasmejala Taylor.
Blago mi se osmehnula.
" U pravu si. Ne verujem da ću ovo više koristiti. " rekla je pokazujući prstom ka ključu.
" Mislim da grešiš. Samo sa njim možeš da koristiš svoje moći! " rekla sam i slegnula ramenima.
Taylor me je čudno pogledala: " A koje su moje moći? " pitalala je.
" Ti preuzimaš moć protivnika! " rekla sam joj a ona me je pogledala i osmeh joj se pojavio na licu.
Krenula je nešto da kaže ali mi je u tom trenutku ponovo zavibrirao telefon.
Pogledala sam i videla poruku od... Milana?!
Nasmejala sam se i brzo je otvorila je. Pisalo je:
" Za 15 min biću ispred tvoje zgrade. Moram da te vidim. "

Prvo sam pomislila na nešto loše ali sam brzo izbacila negativne misli iz glave.
Ponovo sam se nasmejala i pokazala Taylor telefon.
I ona se nasmejala i rekla: " Moramo da te sredimo! "

Milan's P.O.V.

Šetam ulicama i Beograda.
Za oko petnaest minuta treba da se nadjem sa Marijom i veoma sam nervozan...
Ona je tako divna, i po izgledu i kao osoba...
Sigurno nikada ne bi bila sa mnom...
Uvek sam nervozan kada sam s njom, a pogotovo danas...
Kako da je pitam to pitanje...
Sigurno ju je neko iz njene škole već pitao...
Toliko bih voleo da sam umesto četrnaeste gimnazije izabrao treću...
Stalno bih bio s njom i sve bi bilo mnogo lakše.

Ubrzo sam stigao do njene zgrade i nestrpljivo je čekao...

Odjednom čula se škripa vrata.
Pogledao sam u tom pravcu i ugledao nju...

Devojku koja mi se svidja, koju volim najviše na svetu i za koju bi sve dao, samo da bude sa mnom...

" Hej Marija! " pozdravio sam je.
Osmehnula mi se i rekla tiho: " Ćao. ".
" Pa... Želiš li da malo prošetamo? " upitao sam je nervozno mucajući i iskreno se nadam da nije to primetila.
Klimnula je glavom.
Prišli smo blizu jedno drugom i krenuli ka napred...

Svo vreme sam je gledao.
Bila je prelepa...
Iako je nosila zimsku jaknu primetio sam da joj je hladno...
Usta su joj pomodrila...
" Hladno ti je? " upitao sam je a ona je klimnula glavom.
Polako sam je uhvatio za ruku.
Pogledala me je začudjeno, i blago se nasmešila, a zatim brzo pogledala ka dole...
Pocrvenela je, a ja sam znao da nisam bio ništa manje crven od nje...

( ... )

Nakon duže šetnje parkom seli smo na klupu...
Oboje smo ćutali...
Udahnuo sam vazduh spreman da je pitam to pitanje...
Polako sam joj prilazio dok nismo bili veoma blizu...
Pogledala me je...
Čim sam ugledao njene divne braon oči još jednom sam udahnuo i počeo: " Marija, 25. Decembra je žurka u mojoj gimnaziji. Želiš li da ideš sa mnom na nju? "
Odahnuo sam.
Uspeo sam!

Čudno me je pogledala.
Svo vreme pažljivo sam je gledao u oči.

Sa njenih usana skliznula je reč kojoj sam se nadao: " Da "