Sedeli su u kafiću na splitskoj Rivi, pili kafu i gledali se. "Tvoja majka joj je dala tolike pare, ne znam, nikako mi se to ne uklapa.", progunđao je.

Dragana je slegnula ramenima. "Moja mama nije baš idealna, ali nikad nije bila stipsa. Mada, pola miliona..."

"I to zbog tako nežnih osećaja."

Dragana se nasmejala na ironiju u njegovom glasom. "Ne bi verovao, ali moja majka je veoma nežno prema onima koje voli."

"Nešto ne verujem da je nju volela."

"Nije, ali ona je morala Vuka da ostavi, kako bi ga spasila i poslala ga daleko od sebe. Ja sam bila u njenom stomaku, kad je izvela bekstvo tate i strica."

Zatreptao je par puta. "Trudna je..."

"Mhm. Kako god, mislim da joj je zbog toga pomogla. Trebao si pitati Vuka, verovatno zna šta se desilo..."

Slegnuo je ramenima. "Verovatno, ali o tome ćemo kasnije. Jesi li popila kafu? Siguran sam da bi volela da obiđemo ovaj grad."

Oduševljeno je klimnula glavom. "Naravno, jebote! Diži se!"

Nasmejao se, pozvao konobara i platio, a onda je uhvatio za ruku i poveo je. I, odakle hoćeš da krenemo?"

Slegnula je ramenima. "Znam o ovom gradu isto koliko i ti, Njegoše. Misliš da bi nam neko rekao šta da obiđemo?"

"Hajde da probamo.", promumlao je, pa prišao prvoj tezgi. "Dobar dan."

"Dobar dan, gospodine, izvolite?"

"Mi smo ovde u prolazu, ne znamo ništa o ovom gradu, ali mojoj devojci se svideo i želeli bi da ga obiđemo. Odakle da krenemo?"

Čovek mu se široko osmehnuo. "Nećete pogrešiti, di god da odete, ali obavezno obiđite Dioklecijanovu palaču, Marmotovu ulicu, to vam je glavna ulica u Splitu, kip Grugura Ninskog, ali ako tamo budete išli, taknite ga za prste i zamislite želju, garantovano će biti ispunjena. Mm, da, mi imamo i najmanju ulicu na svitu, siguran sam da će Vam se svideti, park Đardin i, za zaljubljene mlade parove, popnite se na brdo Marjan, odatle puca najlipši pogled na Split."

"Nema šanse da sve to obiđemo u jednom danu.", Dragana je snuždeno rekla.

Čovek se nasmejao. "Split i nije grad koji se obilazi za jedan dan, gospođice. Di god da pođete, nešto će Vam se svideti."

Dragana mu se osmehnula. "Šteta samo što nemamo više vremena. Hvala Vam, puno. I, idemo li?"

Njegoš je klimnuo glavom. "Hvala, gospodine.", promrmljao je, pa uhvatio Draganu i poveo je dalje. "Idemo prvo u tu palatu?"

Slegnula je ramenima. "Meni zvuči dobro. Idemo.", nasmejano je rekla. Malo je falilo da se onesvesti kad su došli ispred palate. Imala je osećaj kao da ih je neko prebacio u Rimsko doba. "Zajebavaš me, eno i rimskih legionara.", uzbuđeno je zacičala, kad je ugledala dva muškarca obučena kao rimski legionari.

Njegoš se zacerekao. "Ne bih da ti rušim snove, ali oni su samo glumci, znaš to?"

Munula ga je laktom u rebra. "Ne kvari mi doživljaj, naravno da znam.", progunđala je, pa ga povukla bliže ulazu. Raširila je oči kad je ugledala veličinu vrata ulaza. Na levoj i desnoj strani vrata nalaze se po dve niše i jedna centralna iznad luka u kojima su se nalazili kipovi tretrarha: Dioklecijana, Maksimilijana, Galerija i Konstancija Klora. Iznad njih se nalazilo sedam slepih arkada, koje su, verovatno stajale na sada već nestalim stubovima, koji su ležali na menzolama. "Predivno je, zaista predivno. Misliš li da će nas pustiti unutra?"

Njegoš se nasmejao. "Da vidimo?"

"Mhm, ako ništa, možemo i da ih potplatimo da nas puste."

Prevrnuo je očima. "Otvoreno je za turiste, to pod broj jedan. Drugo, zaista se vidi da imaš Domakove gene, ako ne može ovako, može van zakona, ali mora da bude kako vi želite.", rekao je smejući se.

Prasnula je u smeh. "Naravno da mora. Hajde, požuri.", uzbušeno je rekla i povukla ga ka ulazu. Zapanjeno je zastala kad su ušli unutra. Zaista nije mogla da veruje da je nešto toliko staro i dalje toliko očuvano, primamljivo i lepo.

"Želiš li da se slikamo?"

"Zajedno?"

Prevrnuo je očima, a onda prišao prvom turisti na kog je naišao. "Dobar dan, možete li da nas slikate?", upitao je i pokazeo telefon.

Čovek se nasmejao. "Naravno.", promrmljao je.

Njegoš se nasmejao, a onda privio Draganu uz sebe. "Hvala Vam.", promrmljao je nakon što ih je čovek slikao, uzeo svoj telefon nazad, pa pogledao sliku. "Savršeni.", promrmljao je i pokazao joj.

Nasmejala se. "Moramo biti savršeni, kad smo oboje lepi.", arogantno je rekla i povukla ga dalje. Do okraja obilaska Dioklecijanove palate su napravili stotine slika. "Misliš li da je ovo taj klip?", upitala je kad su došli do kipa u Dioklecijanovoj palati.

"Mhm. Nećeš valjda stvarno da zamišljaš želju?"

Nacerila mu se i klimnula glavom. "I neću samo ja, zajedno ćemo."

"Da zamišljam želju i dodirujem palac kipu?", zabezeknuto je upitao.

Prasnula je u smeh. Mora da mu je delovala poput neke ludače. "Zašto da ne, Njegoše? Na kraju, ne mogu ništa da izgubim, ako probam. Hoćeš li?"

Prevrnuo je očima. "Hoću, hoću.", nasmejano je rekao.

Prišla je kipu, zažmurila i zamislila želju, a onda gotovo pobožno se sagla i pipnula nožni palac na kipu. Okrenula se i pogledala u Njegoša, koji je umirao od smeha njenoj ozbiljnosti. Prostrelila ga je pogledom. "Nemoj da mi se smeješ, nego poželi želju. I uozbilji se, treba da budeš ozbiljan, ako želiš da ti je stvarno i ispuni."

Duboko je udahnuo, na silu se uozbiljio, a onda poput nje zažmurio, zamislio želju, otvorio oči, pa i sam se sagnuo i dodirnuo palac. "Zadovoljna?"

Nacerila mu se, pa mu uskočila u naručje, pa ga slatko poljubila. "Veoma."

Nasmejao se, uzvratio joj poljubac, a onda je spustio dole, uzeo je za ruku i povukao je dalje. "Šta si zamislila?", radoznalo je upitao.

Nasmejala se. "Ako ti kažem, neće se ispuniti.", rekla je cerekajući se.

Bledo ju je pogledao. "Nije valjda da zaista veruješ u to?"

Slegnula je ramenima. "Vuk me je još kao malu ubedio da želje, koje zamisliš dok duvaš rođendanske svećice, ne smeš nikome da kažeš, ili ti se neće nikad ostvariti. Svaka mi se ostvarila.", rekla je i nacerila mu se.

Smejao se kao lud. "Nikako ne mogu da zamislim Vuka koji duva svećice i veruje da mu se želje neće ostvariti, ako ih nekome kaže."

Munula ga je u rebra. "I moj brat je bio dete. Znači, ne smeš nikome da ih kažeš, ali moraš da ih zapišeš negde i čekaš da ti se ostvare."

"I ti si ih pisala?"

"Naravno, sve su se ostvarile."

Bledo ju je pogledao. "I ne čini ti se da je Vuk tu imao svoje prste?"

Munula ga je u rebra i on je jauknuo. "Ne, moj brat nikad ne kopa po mojim stvarima.", samouvereno je rekla, iako se nije tako osećala. Sad joj je ubacio crv sumnje i jedva je čekala da se nađe sa Vukom i pita ga.

Uzdahnuo je i odmahnuo je glavom. "Neka ti bude. Gde sad želiš da idemo?"

Slegnula je ramenima. "Nemam pojma, oćemo li u tu uličicu?"

"Važi.", promumlao je i pogurao je dalje. Ona je očarano gledala Split, a on nju. Uživao je u njenom smehu, kao i u njenom komentarisanju svega i svačega. "Pušti me proć. Čudan naziv ulice.", progunđao je.

Nasmejala se. "Nije ni najmanje. Pogledaj koliko je uzana, ne mogu dvoje da prođu.", nasmejano je rekla i pokazala u toliko uzanu ulicu, da je sumnajala da će Njegoš uspeti da prođe. "Šta misliš da se ipak vratimo nazad?"

Namrštio se. "Zašto?"

"Nisam baš sigurna da ćeš ti uspeti da prođeš tuda, a ne bih da ostaneš zaglavljen.", rekla je grcajući od smeha.

Jako ju je klepio po zadnjici i ona je vrisnula, pa se okrenula i ratoborno ga pogledala. "Kreći se.", zacerekao se i pogurao je ka prolazu.

"Nemoj da bude da ti nisam predložila, kad ostaneš ovde zaglavljen.", podbadala ga je, dok je išla ispred njega. Okrenula se, pogledala ga, a onda mu poslala poljubac.

Stigao ju je, obuhvatio joj struk rukom i pogledao je. "Želim taj poljubac.", promrmljao je.

Osmehnula mu se, obavila mu ruku oko vrata i željno ga poljubila. "Zadovoljan?"

Odmahnuo je glavom. "Prekratko.", promrmljao je.

"Možda je Vama, gospodine prekratko, ali nama se ne čeka više.", momak iza njega je zabrundao.

Dragana je privirila i pogledala iza Njegoševih leđa. "Oprostite.", promucala je, kad je ugledala red iza njega, pa požurila napred.

Njegoš je požurio za njom, cerekajući se. "Neko nam se postideo."

"Budalo, nisi normalan."

Prasnuo je u smeh i u tom trenutku su izašli iz uličice. Uhvatio ju je, privukao je sebi, pa je strastveno poljubio. "Još uvek mi je malo."

Zacerekala se. "I sačekaćeš dok ja ne vidim sve što nam je onaj čovek rekao. Ovaj grad je fascinantan. Definitivno je Hrvatska sledeća zemlja na mojoj listi za odmor, ako su i ostali gradovi upola lepi poput ovog, biće pravo uživanje obići čitavu ovu obalu."

"Misliš, zajedno ćemo je obići?", pomalo ljutito je upitao. Kad bi bio sasvim iskren, priznao bi i njoj i sebi da ga je povredilo to što je pravila planove samo za sebe i nije u njih uključila njega.

Uzdahnula je i pogledala ga. "Samo ako mi obećaš da ćeš učestvovati u svim mojim avanturma."

Nasmejao se i povukao je uz sebe. "Obećavam."

Da li je potrebno reći da ju je i glavna splitska ulica oduševila, kao i sve ostalo? Nije znala skoro ništa o ovom gradu, prvi put se nalazila u njemu, ali sve što je videla ju je oduševljavalo, a znala je da nije videla ni pola. Osećala je da ovaj grad krije još mnogo veličanstvenih mesta, koja su samo čekala da budu otkrivena. Park Đardin ju je takođe oduševio. "Ja definitivno nisam videla lepši primorski grad od ovog.", oduševljeno je rekla kad su najzad oko deset sati ušli u automobil.

Njegoš se nasmejao. "Slažem se, vrckava, ali seti se da nismo sve još videli, sad idemo na brdo Marjan, pa ćemo krenuti nazad."

Zabrinuto ga je pogledala. "Jesi li siguran da ćeš moći da voziš ponovo celu noć nazad?"

slegnuo je ramenima. "Ne bi mi bio prvi put. I sama znaš da nekad i nisam u mogućnosti da prenoćim u gradu u kom odem kako bih završio što moram."

"Znam, ali moji idu obično avionom."

Nasmejao se. "Više volim automobil, daje mi veću slobodu, Dragana. Kad idem avionom, uvek se prebrzo vratim u Beograd.", progunđao je.

Prevrnula je očima. "Uvek je lakše preseći stvari i otići, nego tako."

"I hoću, sad hoću.", tiho je rekao.

Pogledala ga je i uzdahnula. Znala je da sad hoće, kako bi bio uz nju. Pokušala je da se oseti krivom, ali nije mogla. Videla je čak i da mali Janko pati u celoj toj situaciji i smatrala je da je i za njega najbolje da njegov otac sve to preseče i sa njim započne neki novi život. "Vau!", ciknula je kad je ugledala pogled na Split okupan noćnim osvetljenjem, dok je pun mesec bio visoko na horizontu i davao čudan odsjaj moru. Bila je sigurna, iako je videla mnoga lepa mesta, da nikada nije videla ništa fascinantnije od ovoga. Ili je to možda bilo zato što je Njegoš sedeo kraj nje i držao je za ruku. Pogledala ga je i videla da je očarano gleda. "Gledaj u grad."

Nasmejao se, otkačio joj pojas, odvezao se, pa je povukao u krila. Uvukao je šaku u njenu kosu, privukao je uz sebe, pa je željno poljubio. Obgrlila ga je rukama oko vrata, pa mu isto tako željno uzvratila. Zavukao je ruke ispod njene majice i počeo da je nežno mazi po grudima, a onda se pridigla, opkoračila ga i počela da se trlja o njega. Odvojio ju je malo od sebe, izvadio ud iz šorca, skinula je svoj šorc i gaćice i brzo se nabila na njega. Cvileli su i stenjali jedno drugom na usnama, dok su se bezumno ljubili, a ona se sve jače nabijala na njega. U jednom trenutku je kriknula i svršila. Duboko se nabio u nju, pa i sam doživeo vrhunac. Nije mogla da dođe do vazduha, dok mu je ležala na grudima, a on je mazio po leđima i sam se boreći za vazduh. "Volim te."

Ispravila se i zapanjeno ga pogledala. "Šta si rekao?"

"Volim te, Dragana.", tiho je ponovio, dok ju je gledao u oči.

Spustila je čelo na njegovo, pogledala ga u oči i zagrizla usnicu. "Volim i ja tebe, Njegoše.", prošaputala je i nežno ga je poljubila.

Tog trenutka su oboje shvatili da, uprkos svemu, šta god da se bude desilo u budućnosti, neće odustati jedno od drugog.

Hvala za pomoć Black_Lady33 🥰🥰🥰