"Teto, mogu li i Janko i njegov tata sa nama, molim te?", Lena je zacvilela.

Dragana je uzdahnula. "Ne znamo da li oni imaju neki svoj plan, Leno."

"Nemamo, tata je rekao da možemo šta oćemo. Hoću da idemo sa njima, tata."

Njegoš je slegnuo ramenima i pogledao Draganu u oči. "Ne smetamo?"

Prevrnula je očima. Naravno da joj nisu smetali, samo se na trenutak zapitala da li je sve to ispravno. Uzdahnula je. "Ne, naravno da ne smetate."

"Super!", Lena je ciknula, pa uhvatila Janka za ruku i spremno ga povukla za sobom.

"Pobogu, Leno, stani! Pusti Janka da da tati njegovom ruku, a ti daj meni, bar dok ne stignemo u "Ušće".", progunđala je.

Lena je klimnula glavom i uradila kako je rekla, dok ju je Ivan već poslušno držao za ruku. "Mislim da Lena ima tvoj temperament.", promrmljao je, dok su šetali ka tržnom centru.

Nasmejala se. "I ja mislim.", nasmejano je rekla.

Uskoro su bili u tržnom centru, pa su pustili decu ispred sebe, dok su ih njih dvoje držali na oku i šetali jedno kraj drugog. "Janko se baš dobro uklopio sa njima."

Dragana se nasmejala. "Mislim da možda i ima nade za sve nas, ako sinovi krenu očevim stopama. Pogledaj kako Ivan i Janko ozbiljno razgovaraju."

Prevrnuo je očima. "Voleo bih da on ne krene tim putem."

"Znam i mama je isto želela za Vuka, ali on je želeo da bude kao ona."

Njegoš se nasmejao. "Većina želi da bude kao Magdalena Domak. I većini to ne uspeva, zato su Domakovi i Iličići sami."

"Hteo si da kažeš najbolji?"

Nasmejao se. "Ti jesi, za druge ne znam."

Prasnula je u smeh. "Diplomatski odgovor."

"Teto, hoću da mi kupiš onu lutku, molim te...", Lena je dotrčala do njih i zadrmusala je.

Dragana se nasmejala, podigla je u naručje, pa je ponela ka prodavnici. "Koju želiš, ovu?"

Lena je zaklimala glavom. "Baš tu.", veselo je rekla.

Klimnula je glavom, uzela lutku, pa joj dala, a onda pogledala u Ivana. "Šta ti želiš, Ivane?", nežno je upitala.

Pogledao ju je. "Ima jedan mnogo dobar komplet "Lego" kocki, ali mama i tata kažu da imam već previše i neće da mi kupe."

Dragana je prevrnula očima. "Nikad nije previše onog što voliš. Pokaži mi koji je to komplet, tetka će da ti kupi."

"Mislim da ni malo neće biti oduševljeni sa tim, Dragana.", Njegoš je progunđao.

Slegnula je ramenima. "Njihov problem.", promrmljala je, a onda pogledala u Janka. "Šta ti voliš?", nežno je upitala.

"I ja volim "Lego" kocke, ali ih imam sve, tata mi je pre neki dan kupio najnoviji komplet.", ponosno je rekao.

Dragana se nasmejala. "Sigurno si dobar dečak i zaslužio si. Izaberi i ti nešto, da ti bude uspomena na današnji dan, važi?"

"Dragana..."

"Ne mešaj se, Njegoše. Hajde, idi, šta god da ti se svidi, slobodno."

Janko je klimnuo glavom, pa krenuo u razgledanje. "Ne moraš..."

Pogledala ga je. "Znam, ali želim."

Uskoro se Janko vratio sa fudbalskom loptom. "Izabrao sam, volim da igram fudbal."

Dragana se nasmejala. "Jel treniraš fudbal?"

Tužno je odmahnuo glavom. "Mama ne može da me vodi, jer je bolesna, a tata je zauzet. Bake i deke ne žele još i tu obavezu."

Dragana je prostrelila pogledom Njegoša, a onda se osmehnula Janku. "Sigurna sam da će se to uskoro promeniti. Gde bi voleo da treniraš?"

"U "Crvenoj Zvezdi"."

Klimnula je. "Zaista si prepametan za dete od četiri godine.", promrmljala je.

Dragana je platila sve, a onda ih je Njegoš odveo na ručak. "Možemo li mu tamo, molim te, teto?", Lena je upitala i pokazala na deo za decu.

Dragana je uzdahnula. "U redu, ali kad završite, hoću da vidim prazne tanjire, ili idete kući, važi?"

Oboje su klimnuli glavama i nih troje su otišli, a Njegoš je pogledao u Draganu. "Ćutiš sve vreme, koji ti je?", zarežao je.

"Nemaš vremena da ga dva sata dnevno odvedeš na trening? U redu, razumem da mu je majka bolesna, da je babama i dedama dosadilo, jer je relano on njihova obaveza, ali ti nemaš vremena?"

Uzdahnuo je. Konobar je došao, na brzinu su naručili ručak za sebe i decu, a onda je pogledao, kad je ovaj otišao. "Jebi ga, ja..."

"Nema izgovora. Znam da ti nije lako, ali on nije kriv za to, Njegoše."

"Dobro, videću ovih dana da ga ubacim."

Prevrnula je očima, uzela telefon i okrenula nekog. "Molim?"

"Šta radi moj najbolji bata na svetu?", umiljato je zaprela, iako je mogla da se kladi da je prevrnuo očima čim je čuo.

"Radim, ali pretpostavljam da mojoj sestri nešto neodložno treba, ako je zaključiti po njenom umiljatom tonu."

"Imamo li nekoga u "Zvezdi"?"

"Mhm, zašto?"

"Janko, Njegošev sin bi voleo da trenira tamo, pa..."

Vuk se nasmejao. "Dobro, reci mu da sutra odvede dete tamo, ja ću ti u poruci poslati u koliko sati. Kako te slušaju Ivan i Lena?"

"Predivni su, kao i uvek, sad ćemo da ručamo, pa da vidimo ima li neki crtani u bioskopu."

"Dobro.", promrmljao je. "I nemoj previše da im popuštaš."

"Dobro, dobro, neću. Hvala ti, bato."

Nasmejao se. "Nema na čemu. Idem, Magdalena me zove."

Dragana se zacerekala. Magdalena ih je obično zvala kad bi trebali da joj podnesu neki raport. "Srećno, bato.", promrmljala je i spustila slušalicu. "Poslaće mi u poruci kad da ga odvedeš sutra. Mi tajkuni, svugde nas ima.", bacila mu je njegove reči nazad.

Nasmejao se. "Izvini, želeo sam da budem ubedljiv.", promrmljao je.

Prevrnula je očima. "Zašto baš agent "Interpola"? Mislim, mogao si da mi kažeš i da si kuvar."

Nasmejao se. "I bila bi i dalje zainteresovana?"

Prevrnula je očima. "Nije mi se svidelo tvoje zanimanje, ni najmanje, ako ćemo iskreno, pa sam i dalje bila zainteresovana."

Nasmejao se. "Nije ti se svidelo?"

Odmahnula je glavom. "Ja možda nisam u poslu, ali ja mogu da razumem i tebe, moje roditelje, brata... Zamisli jednog agenta kako upoznaje Vuka, ili još gore Magdalenu i Danila."

Njegoš je prasnuo u smeh. Morao je da prizna da je situacija bila i više nego komična. "Ne zna se ko bi više bio oduševljen.", rekao je cerekajući se.

Dragana se i sama nasmejala. "O tome ti pričam. Doduše, ni sada nije mnogo bolja situacija.", promrmljala je.

Uzdahnuo je i ozbiljno je pogledao. "Nije, ali ja neću dozvoliti da te bilo ko povredi, na bilo koji način, Dragana."

Prevrnula je očima. "Meni svakako ne treba ničija odbrana, Njegoše, znam i sama da se branim. Niti sam plašljiva, ali..."

"Naše porodice su u sukobu i bilo ko od naših može da potpiri taj sukob."

Klimnula je glavom. "Tačno. Moji neće, Vuk to neće dozvoliti, ali Lesterovi..."

Frknuo je. "Valjda se ja tu pitam.", skoro uvređeno je rekao.

Izvila je obrvu. "Imaš kontrolu i nad drugim delom, onim koji su ostali odani tvom stricu? Znam da je pokojan, ali znam i da sigurno mnogi žele da ga osvete."

Uzdahnuo je. "Neću dozvoliti da iko od Domakovih nastrada, Dragana."

"Ne samo od Domakovih, ni od Lesterovića. I sam si svestan da jedan pogrešan korak i ode sve u pizdu materinu.", progunđala je.

Klimnuo je. "Jesam, ali do sada sam uspeo da ih držim na uzici. Druga stvar..."

"Drugačije će biti kad saznaju da si u vezi sa jednom Domakovom. U stvari, ovo najviše može tebe da dovede u opasnost. Smatraće da si ih izdao, Njegoše i..."

Bledo ju je pogledao. "Nisam ih izdao, Dragana, samo..."

"Samo te savršeno boli kurac za osvetom o kojoj oni godinama sanjaju. Jesam li u pravu?"

Napravio je grimasu. "Od toga nemamo ništa, ni mi niti bilo ko, Dragana."

Uzdahnula je. "Znam, ali da li i oni znaju, Njegoše?"

Spustio je ruku na njenu i jako je stisnuo. "Sve ću srediti, obećavam."

Uzvratila mu je stisak. "Samo mi obećaj da ćeš u svemu tome uspeti i sebe da sačuvaš."

Nasmešio joj se. "Obećavam, vrckava."

Uzvratila mu je osmeh. "Vodi računa kako mi se obraćaš, deca su blizu."

Prevrnuo je očima. "I dovoljno daleko da nas ne čuju."

Frustirano je uzdahnula. "Jel moguće da uvek i za sve imaš odgovor?"

Zasmejao se. "Priznaj da ti se to i sviđa kod mene?"

Nasmejano je odmahnula glavom. "Bahati kreten."

"Zašto stalno gledaš u tetu i tvog tatu?", Lena je radoznalo upitala Janka.

Slegnuo je ramenima. "Voleo bih da je moja mama kao vaša teta."

Lena ga je pogledala. "I ja bih volela. Mama je tako stroga.", mučenički je rekla.

"Moja mama me nikad nigde ne vodi, niti se igra sa mnom.", tiho je rekao.

Ivan je krišom pokazao Leni da ćuti, a onda pomazio Janka po glavi. Iako je bio i sam mali, shvatao je da sa Jankovom mamom nešto nije u redu. "Deco, idemo li u bioskop?", Dragana je nasmejano upitala.

Svo troje su veselo zaklimali glavama i poskakali sa stolica. Uskoro je na bioskopskom platnu počeo crtani i Njegoš je duboko uzdahnuo. Nije imao pojma šta će raditi narednih sat i nešto, koliko je crtani trajao. Pogledao je u Draganu, misleći da sa njom nađe neko rešenje, ali je primetio da netremice gleda u platno, očigledno i sama oduševljena crtanim. Prevrnuo je očima, pa i sam počeo da ga gleda. Šta je drugo mogao da uradi? Na kraju je sam sebe uhvatio kako strepi da li će klinci na platnu uspeti u svojoj nameri, ili ne. "Vau, kakav crtani. Jel se i tebi svideo, tata?", Janko je oduševljeno upitao kad su se našli van bioskopske sale.

Nasmejao se i klimnuo glavom. "Jeste, sine.", nežno je rekao, pa pogledao u sat. "Mislim da moramo da krenemo kući, sine, još malo i moram da idem da nešto završim."

Janko ga je tužno pogledao, ali je poslušno klimnuo glavom. "Važi, tata."

"Imam i jedno iznenađenje za tebe, ali ćeš ranije saznati šta, samo ako skineš taj tužni izraz sa lica, ili ćeš čekati do sutra.", Njegoš je nežno rekao. Znao je koliko je njegov sin radoznao i da će to odmah upaliti. 

Mali se nasmejao i pogledao ga. "Koje?"

Čučnuo je kraj njega i pogledao ga. "Dragana mi je malopre očitala lekciju, sutra te vodim na prvi trening u "Zvezdi.""

Maleni je raširio okice, zapanjeno ga pogledao, a onda mu se bacio u zagrljaj. "Hvala ti, tata.", veselo je zacičao.

Njegoš se nasmejao i uzvratio mu jak zagrljaj. "Nema na čemu, sine.", tiho je rekao.

Janko je pogledao u Draganu, pa pustio oca i prišao joj. "Hvala ti. Mogu li da te poljubim?"

Osmehnula se, kleknula kraj njega, pa ga povukla u zagrljaj i poljubila ga u teme. "Nemoj da mi se zahvaljuješ, već na svakom treningu daj maksimalno što možeš. Očekujem da jednog dana budeš pravi fudbaler. Važi?"

Zaklimao je glavicom. "Obećavam.", tiho je rekao, a onda je poljubio u obraz. "Sad možemo da krenemo, tata."

Klimnuo je glavom, uzeo ga za ručicu i pogledao u Draganu. "Javi se."

"Važi.", promrmljala je i oni su otišli. Pogledala je u Lenu i Ivana. "Gde moji mačići žele da idemo dalje?"

"Idemo samo da šetamo, teto, može?"

Klimnula je glavom, oboje ih uhvatila za ruke, dok su oni nosili svako svoju kesu i polako su krenuli dalje. "Zašto se Jankova mama ne igra sa njim?", Lena je najednom upitala.

Dragana je spustila pogled na nju. "Kako ti to znaš?"

"On nam je rekao."

Uzdahnula je. "Njegova mama je bolesna, Leno."

"Umreće?", zabrinuto je upitala.

Dragana se osmehnula i odmahnula glavom. "Neće umreti. Samo je trenutno bolesna, Leno."

Njegoš je pogledao u Janka u retrovizor, pa se osmehnuo kad je video njegov osmeh od uva do uva. "Da liu ti je bilo lepo danas, sine?"

"Mnogo, tata. Voleo bih da se opet šetam sa Lenom i Ivanom."

"Pitaćemo onda Draganu da ih opet dovede, ali to mora da bude naša mala tajna, Janko.", ozbiljno je rekao.

Dete se namrštilo. "Zašto?"

Uzdahnuo je. Kako sad da objasni detetu zbog čega. "Zato što bi to tvojoj mami moglo da smeta, sine. Dragana..."

"Zašto mama nije kao Dragana?"

"Mami nije dobro, Dragani jeste. Svidela ti se Dragana?"

Zaklimao je glavicom. "Jeste, mnogo se smeje i nagovorila te je da me odvedeš na fudbal."

Njegoš se nasmejao. "Dobro. Znači, dogovorili smo se?"

"Jesmo, tata, nikome neću reći.", promrmljao je.

Uskoro su ušli u kuću i Njegoš je imao poriv da pobegne iz tog mračnog stana, kao i da povede Janka sa sobom. "Mogla si barem da podigneš roletne, kako bi ušlo malo svežeg vazduha.", progunđao je.

"Zašto me nisi zvao da idem sa vama?"

"U zadnje četiri godine kad god da sam te pozvao, nisi htela, Natalija. Nisam raspoložen za svađu, ako danas ponovo nisi u stanju da ga čuvaš, odvešću ga kod moje majke."

"Opet odlaziš?"

Klimnuop je. "Moram da radim. Šta si odlučila?"

"Pitaj njega, on kao i ti jedva dočeka da ode iz ove kuće i ostavi me."

Njegoš ju je ljutito pogledao. "On je samo dete, koje ne zaslužuje da živi ovakvim životom, Natalija. Sine, želiš li da te odvedem kod bake i deke?"

Pogledao je u majku, a onda i Njegoša u oči. "Hoću kod bake.", prošaputao je.

"U redu, hajde onda da krenemo, imam posla.", nežno je rekao, uzeo Janka za ručicu, pa pogledao u Nataliju. "Razmisli šta njemu radiš ovakvim ponašanjem, Natalija. Potrebna ti je pomoć."

"Nisam luda!", zakrečala je.

Slegnuo je ramenima. "U redu, kako želiš. Idemo, sine.", nežno je rekao i poveo dete van stana. U ovom trenutku je definitivno odlučio da će Janka povesti sa sobom, kad dođe vreme da sve razreši. On je želeo da njegov sin ima osmeh, kao što ga ima svaki put kad izađu iz ovog stana.