Uskoro su se nalazili na nekoj planini. Ratko je parkirao automobil, izašao van, pa otvorio vrata i povukao je. "Znam i sama da hodam.", zasiktala je i istrgla ruku iz njegove.

Ponovo je uhvatio za ruku, jako je stegao, a onda je grubo povukao za sobom. "Ne pravi probleme, za svoje dobro.", zarežao je.

Prevrnula je očima. Bes u njoj je rastao, iako je znala da mora da se fokusira na to kako da se izvuče iz svega ovoga, nije mogla da odoli a da ne zamisli kako ga šutira u jaja i skraćuje ih za ista. Uzdahnula je. Oduvek su je svi, od trenera do roditelja, učili da uvek mora da bude strpljiva i da čeka svoj trenutak. Sad je došlo vreme da vidi koliko je u stvari od svega toga zaista i naučila. Išla je žustrim korakom za njim i gledala sve oko sebe, kako bi našla neke orijentire, na koje bi mogla da se osloni, ako uspe da pobegne od kretena i psovala sama sebi sve živo. Ne zato što nije poslušala Njegoša i svoje, nego zato što nije ponela pištolj sa sobom, kad je već ignorisala sva njihova upozorenja. Uskoro su došli ispred jedne vikendice. Pretpostavila je da negde u blizini, na suprotnoj strani, ima i komšiluka, tako da se sigurno neće vraćati istim  putem. Otključao je vrata, pa je gurnuo unutra. Uspela je da održi ravnotežu i ne padne, a onda prišla stolici, sela, pa prekrstila ruke i pogledala ga u oči. Nije želela da pomisli da ju je strah, niti da sklanja pogled sa njegovog. Želela je da mu da do znanja da je ona naslednica svoje majke i da se džabe trudi. "I, sad ćemo da ćaskamo?", mirno je upitala.

Bledo ju je pogledao. "Da ćaskamo?"

Slegnula je ramenima. "Šta drugo da radimo u ovoj zabiti. I ja imam toliko pitanja za tebe."

Ratko je treptao i gledao je. Bio je zbunjen. "Za mene?"

Prevrnula je očima. "Koliko vidim, nema nikoga osim nas ovde. Za tebe, naravno, kad sam osuđena da te gledam.", progunđala je-

Krenuo je nešto da kaže, a onda zaćutao, pa izvadio telefon iz džepa i okrenuo broj. "Molim?", začula je glas svoje majke.

"Mislim da je nešto tvoje kod mene.", Ratko je mirno rekao.

Magdalena se nadmeno nasmejala. "Ne još dugo. Uskoro ćeš na sastanak sa Nečastivim, kod brata i sina.", zlobno je rekla.

"Tvoja ćerka je u mojim rukama, pazi šta govoriš.", zasiktao je.

"Uradi šta misliš da treba. Vidimo se.", progunđala je i spustila slušalicu. 

Ratko ju je pogledao, a onda seo preko puta nje, pa podigao nogu na stolicu kraj sebe i pogledao u Draganu. Nije ni trepnula zbog majčinih reči i tačno je pomislila da mala nije normalna. Svaka druga bi počela da vrišti, plače i histeriše, ali ona je samo mirno sedela i dalje ga gledajući sa zanimanjem. "Mislim da mami i nisi od tolikog značaja.", zajedljivo je rekao.

Nacerila mu se. "Ja mislim da ne bih volela da se nađem u tvojoj koži kad nas bude našla. Nije baš milostiva.", progunđala je.

"Ma zar ne?"

Još šire se nacerila. "Mhm, nema milosti, veruj mi na reč. I? Mogu li da počnem da postavljam svoja pitanja?"

"Pitanja? Zašto misliš da bih ti odgovorio i na jedno pitanje?"

Slegnula je ramenima. "Zašto ne bi? Ionako nećeš preživeti ovo, možda bi mogao da olakšaš dušu. Nešto kao kad odeš kod sveštenika na poslednju ispovest.", rekla je i nacerila se.

Frknuo je. "Zašto misliš da bih želeo da olakašavam dušu?"

Slegnula je ramenima. "Mislim da neko poput tebe ima mnogo toga da olakša i da nisi baš tako miran, kako se predstavljaš. Uplašen si."

Izvadio je paklicu cigareta i zapalio jednu. "Čega? Svako kad tad umre."

"Slažem se, ali tebi će Magdalena da sudi, teško da će to biti brzo i lako. I plašiš se i smrti. Ne znaš da li ćeš nestati zauvek, ili ćeš završiti u Paklu na večnim mukama. Pretpostavljam da ne veruješ ni u šta, pa mislim da te najviše plaši činjenica da te uskoro jednostavno neće biti."

Morao je da se nasmeje njenom filozofiranju. "Ne plašim se, da sam verovao u te gluposti i da sam se plašio smrti, verovatno se nikad ne bih bavio poslom kojim se bavim, a još manje bih danas doveo tebe ovde, ali... Baš me zanimaju ta tvoja pitanja."

Dragana se nacerila u sebi. Pokušaće da ga zamaje, kako bi mu skrenula pažnju i uspela da mu pobegne. Pročistila je grlo i ozbiljno ga pogledala. "Zašto Njegošu nisi rekao za Janka?", upitala je, misleći na njegovog pokojnog sina. 

Ratko ju je razgoročeno pogledao. Mogao je da se pomiri sa tim da će ga Domakovi ubiti, ali nikako nije mogao da se pomiri sa tim da će njegov unuk ostati bez očinske figure i Njegoševe zaštite. "Kako ti znaš za to?", zarežao je.

Slegnula je ramenima. "Magdalena uvek i sve zna. Pa je tako saznala i za ovo.", mirno je odgovorila. Dragana je skroz zaboravila da je njen telefon i dalje uključen i na vezi za Njegošem.

"Da li mu je rekla?" Klimnula je glavom. "Prokleta bila!", dreknuo je.

"Dugo si i krio i lagao.", mirno je odgovrila. "Imam još jedno pitanje. Zašto toliko više voliš mrtvog sina od živog, kad si u stanju da mu ovo radiš, Ratko? Ja sam ona koju on voli, a ti želiš da mi naudiš."

"To nema nikakve veze sa njim, već sa tvojim prokletim roditeljima, koji su ubili mog sina i uskratili mom unuku da raste pored svog oca."

Dragana je zatreptala. Nije bila sigurna da li je dobro razumela, ali crv sumnje joj je proradio istog sekunda. Nagla se ka njemu i pogledala ga u oči. "Podmetnuo si Njegošu Janka...", promucala je.

"Morao sam to da uradim, zahvaljujući tvojim roditeljima! Nisam mogao da dozvolim da nema oca, kao što njegov otac nije imao! Njegoš je imao sve, ali ne i moj drugi sin! Morao sam svom unuku da obezbedim sigurnost, a to je najbolje bilo uz Njegoša."

Dragana je počela da odmahuje glavom. "Jebote! Kako si mogao? Da li si ikada pomislio kako će se Njegoš osećati kad sazna?", zapanjeno je upitala. Njen mozak nije mogao da obradi toliku količinu zla prema sopstvenom detetu. Njeni roditelji su nju i Vuka štitili od svega, od čega su mogli. Magdalena je, iako je Vuk odavno bio odrastao i jedan od glavnih u poslu, još uvek imala ljude koji su ga čuvali, kao i Draganu. "Nemoguće da si to uradio sopstvenom sinu.", uspela je nekako da progovori. 

Pogledao ju je. "Pa zar mu to Magdalena upravo nije rekla. Mogla bi ti da mi kažeš kako je reagovao."

Zatreptala je, pa odmahnula glavom. "Ne, Magdalena mu je rekla za tvog sina, Janka. Tvog sina, kao i sina prostitutke, ili kako bi kod nas u narodu rekli kurvinog sina.", otrovno je rekla. Imala je želju da ga povredi, mogla je da ga udavi sopstvenim rukama i ne bi osetila ništa. Verovatno bi osetila više kajanja ukoliko bi zgazila buba-švabu. 

Istog trenutka je izvadio pištolj i uperio ga u nju. "Vodi računa kako govoriš o mom pokojnom sinu, inače ću te ubiti."

Dragana je prevrnula očima, ustala, pa, mu se približila. "Izvoli, pucaj! Ne plašim te se, pucaj!", zarežala je. Nasmejala se, kad ni posle par trenutaka nije povukao oroz. "Nemaš muda, zar ne? Zato nisi do sada osvetio svog sina. Mislio si da će ti biti lakše da ubiješ mene, sigurniji si, nego da kreneš na Magdalenu direktno, zar ne?"

Zatresao je pištoljem ka njoj. "Ne izazivaj me!"

Dragana je primetila da je u rastrojstvu, kao i to da on ne zna uopšte šta bi uradio sa njom. Na trenutak je razmislila, a onda duboko udahnula, pripremajući se, a onda skočila na njega, kako bi mu otela pištolj. Iznenađeno se zateturao, a onda su počeli da se rvu i otimaju oko pištolja. Bila je izuzetno jaka i sposobna, ali je on bio muškarac i, ma koliko bio stariji od nje i u manjoj formi, bio je jači. U jednom trenutku mu se učinilo da ju je savladao i da je uspeo da je obuzda, kad je ponovo napala i u trenutku se začuo samo pucanj pištolja.

Njegoš je sedeo u automobilu i zapanjeno slušao šta govori njegov otac. Njegov sin u stvari nije njegov, njegova žena i otac su pokušali da mu podmetnu tuđe dete, kako bi ga gajio. Njegov otac, onaj kojeg je poštovao, voleo i cenio ceo svoj život, onaj kojem se divio i zbog kojeg je krenuo ovim putem. Želeo je da mu se dodvori, želeo je da on bude ponosan na njega. Bio je pogubljen. U jednom trenutku je izgubio i oca i sina, kojeg je gajio i voleo od trenutka kad se rodio. On ga je i prvi uzeo u naručje i zavoleo ga istog trenutka više nego išta. Danilo i Magdalena su se pogledali. Slegnula je ramenima. Na ovo zaista nije imala šta da kaže. Nije to očekivala, čak ni od Lesterovića. Razumela je da su bili pacovi prema suprotnim klanovima, ali prema sopstvenoj krvi? Nije mogla da razume. Parkirali su auto kraj Ratkovog i izašli van, kad su začuli pucanj. Pogledali su se između sebe. "Danilo, samo pravo.", Krile je rekao i njih troje su potrčali kao bez duše. Uskoro su došli ispred vikendice, svo troje su izvadili svoje pištolje, a onda krenuli ka vikendici. U trenutku im se učinilo da unutra nema nikoga, a onda je Magdalena ugledala Draganu kako skupljena leži u lokvi krvi. Pritrčala joj je, kleknula kraj nje, a onda je dotakla. "Gago!"

Uspela je nekako da otvori oči i pogleda u majku. "Boli me, mama.", jedva je rekla.

Danilo i Njegoš su im pritrčali, a onda je Danilo kleknuo kraj nje, pa je polako okrenuo na leđa. Zajaukala je od bola. "Smiri se i ne napreži se. Ukoro ćeš biti u bolnici i bićeš dobro, ćero. Ne brini, tata i mama će se pobrinuti za to.", nežno je rekao, a onda je podigao u naručje i poneo je polako van. Njegoš se trgao, pa pogledao u Magdalenu i video da i dalje stoji i gleda u krv na podu, dok je stiskala zube i pesnice. "Požurite!"

Magdalena se trgla i, kao da je tek u tom trenutku postala svesna svega, potrčala za svojim mužem i kćerkom. "Sešću ja sa njom pozadi.", Njegoš je rekao kad su stigli do auta, otvorio vrata, pa se smestio, a onda je prihvatio u naručje. Pogledala ga je u oči i pokušala da mu se nasmeši. Pomazio ju je po kosi, pa joj uzvratio osmeh, iako je želeo da urla od bola koji je osećao. "Ne napreži se, moraš da čuvaš snagu, vrckava moja.", nežno je rekao, kad je pokušala da mu nešto kaže.

Slabašno je odmahnula glavom. "Samo želim da ti kažem da te volim.", promucala je.

Njegoš je stegao zube i, poput Magdalene, pokušao da prisilno zaustavi suze. "I ja tebe volim, vrckava. Sad ćuti i čuvaj snagu, uskoro smo u bolnici.", tiho je prošaputao.

Danilo je pogledao u Magdalenu. Odsutno je gledala u jednu tačku, kao da uopšte nije prisutna. Spustio je ruku na njenu i jako je stegao. "Uskoro smoo tamo, obećavam, biće dobro.", tiho je rekao kad ga je pogledala očima punim suza. "I, pusti ih, jedina. Neka poteku."

Samo je jače stegla vilicu i tvrdoglavo odmahnula glavom. Uskoro su se našli ispred hitne pomoći "Urgentnog centra", gde su ih već čekali lekari i bolničari, koje je Krile obavestio da im stiže mlada ranjena devojka. Danilo je brzo izašao, otvorio vrata, a onda pomogao Njegošu da da je polako iznese iz automobila. Magdalena je već stajala kraj nosila, kad su spustili polu-svesnu Draganu na njih. "Seti se da si moja ćerka i bori se.", promrmljala je.

Dragana je klimnula Glavom. "Volim te, mama.", uspela je da promuca pre nego što su je odvezli dalje.

Doktor je stao ispred njih troje. "Ne znam u kakvom je stanju dok je ne otvorim, ali bih rekao da je izgubila dosta krvi. Daću sve od sebe da je spasim."

Danilo je povukao Magdalenu u zagrljaj i klimnuo glavom. "Učinite sve što treba."

"Ne brinite.", promrmljao je i otišao svojim putem.

Danilo je obmotao ruke oko Magdalene i sakrio je u svojem jakom zagrljaju i tek u tom trenutku su suze potekle niz njeno lice. Tek u tom trenutku je dopustila da sve njene kočnice popuste i bar pokuša da pusti sav bol iz sebe.

Njegoš je seo na pod, uhvatio se za glavu i zagledao se u jednu tačku. Kako nastaviti dalje bez nje, ako ona sada umre? Kako nakon nje živeti, kad je ona jedino što mu je ostalo u životu? Bol koja je strujala kroz njega je bila toliko jaka, da je na trenutke pomišljao da će izgubiti razum. Duboko je uzdahnuo, a onda pogledao u nebo. Samo je za jedno molio, a to je da mu ne oduzima Draganu, jer bez nje nije ni mogao ni znao dalje.