Narednih mesec dana su obilazili Srbiju, Njegoš ju je vodio na sva moguća mesta, trudio se da uvidi koliko je to lepa zemlja, kako bi bar razmislila o tome da jednog dana žive u Srbiji. Dragana i Janko su vrlo brzo našli zajednički jezik i od stidljivog i, donekle, uplašenog dečaka Janko je postao vrlo živahan i veseo dečak. I uživao je da prati Draganu u njenim gluposti, a i njoj nije bilo mrsko da se spusti na njegov nivo. Kad se najzad kompletno oporavila, došlo je vreme da sednu i otvoreno porazgovaraju o tome šta i kako dalje. Sedela je na kauču, u njegovom zagrljaju, dok su gledali u usnuli grad sa terase, a mali Janko spavao u susednoj sobi. "Kako ti se sviđa ovde?"

Uzdahnula je. "Znaš da sam uz tebe i Janka zavolela Srbiju, ali..."

"Nedovoljno da živiš ovde?"

Progutala je. "Da.", prošaputala je.

Klimnuo je glavom. On je već znao da će tako i biti. "Onda nam bar neće propasti one tri karte što sam rezervisao za prekosutra za Moskvu."

Raširila je oči i pogledala ga. "Idemo u Moskvu?", uzbuđeno je upitala.

"Idemo u Moskvu. U stvari, živećemo onako kako si zamislila, jedino ćemo dolaziti ovde kako bih ja završio poslove i obišao kevu."

Pogledala ga je. "Zašto i nju ne bismo poveli sa nama, Njegoše?"

Zasmejao se. "Možda zato što je ceo život provela u Beogradu i ne želi da ga napusti?"

Pocrvenela je. "U pravu si, pomalo sebično razmišljam. Mislim, kome Moskva ne može da se svidi? Videćeš da će se i tebi svideti."

Smejao se kao blesav. "Ja sam siguran da će mi se svideti bilo gde, gde ćeš biti ti, vrckava moja.", promrmljao je, pa spustio usne na njene i zahtevno je poljubio. Lagano ga je odgurnula od sebe, a onda ustala, pogledala ka vratima, pa im prišla i zatvorila ih. "Možemo i ovde, ali moramo biti veoma brzi, da se Janko ne probudi.", promrmljala je, pa mu sela u krila i spustila usne na njegove. Strastveno joj je uzuvratio, a onda joj skinuo gornji deo, pa je pomilovao po grudima i pogledao je. Podigao je sa sebe, a zatim je doveo do ograde, okrenuo je leđima i podigao joj suknjicu. Pokidao joj je gaćice, pa spustio šaku na njenu guzu i počeo nežno da je mazi i spušta je dole ka njenoj ribici. Izvila je guzu više ka njemu, osmehnuo se, pa spustio prste na njenu ribici i zavukao ih polako unutra. Izvlačio je i uvlačio prste u nju, tiho je stenjala i izlazila mu u susret. Nabio je prste jače u nju, palcem protrljao kliktoris i ona je tog trenutka svršila. Uzeo je penis u ruku, dva puta ga navukao, a onda se zabio u nju. Spustio je ruke na njene kukove, jako ih stegao i počeo jako i grubo da se nabija u nju. Stenjala je, izlazila mu u susret i vrtela kukovima, dok ga je gledala preko ramena. Spustio se na nju, a onda spustio usne na njene i počeo da je ljubi. Uskoro su zajedno svršavali, prigušivajući poljupcima stenjanje. Polako se izvukao iz nje, okrenula se ja njemu, zagrlila ga i potražila njegove usne. Volela je seks između njih, ali još više je volela poljupce i njegove jake ruke na njenom telu.

"Tata..."

Oboje su raširili oči i pogledali se, a on je diskretno zavukao ruku između njih i navukao bokserice. Okrenuo se, sve vreme pažljivo vodeći računa da Janko ne vidi golu Draganu. "Idi u sobu, sine, dolazim za minut.", nežno je rekao.

Maleni je klimnuo glavicom i otišao, a Dragana ga je pogurala ka vratima. "Požuri, vratiće se.", promrmljala je.

Nasmejao se i otišao ka sobi, a ona se na brzinu obukla i krenula i sama ka sobi. Začula je kako razgovaraju, a onda radoznalo zastala na vratima. Znala je da to nije lepo, ni u redu, ali njena radoznalost je bila jača od njenog dobrog vaspitanja. "Sviđa ti se Dragana?"

"Aha, uvek dođe kad se uplašim, došao sam po nju.", maleni je promrmljao.

Njegoš se osmehnuo i pomazio ga po kosici. Od kako je Natalija otišla, Janko nije nijedanput pitao za nju i to mu je bio dovoljno dobar pokazatelj da nije pogrešio kad ga je uzeo sebi. Iako nije bio njegov biološki sin, bio je njegovo dete, jer ga je on odgajio. Na kraju, hteo on to da prizna, ili ne, bio je njegova krv. "Dragana je umorna, sine i..."

"Ko ti je to rekao? Evo me. Da čujem, čega si se uplašio?", nežno je upitala, pa se zavukla između njega i Njegoša. Njegoš je prebacuo ruku preko nje, pa mazio Janka po glavici.

"Nisam se uplašio, samo sam se probudio i hteo sam da budem sa vama."

Dragana se osmehnula, pa ga poljubila u slepoočnicu i spustila glavu kraj njegove. "Da ti pričam priču, da bi zaspao?"

Oduševljeno je zaklimao glavicom, lepše se namestio i sav se pretvorio u uvo. Draganine priče su bile drugačije nego bakine i mnogo su mu se sviđale. "Nikad nisam čuo takve priče.", Njegoš je tiho promrmljao kad je Janko zaspao i polako ustao sa kreveta, pa je poveo ka njihovoj sobi.

Nasmejala se. "To su ruske bajke, Njegoše. Mnogo lepše zvuče na ruskom, zato sam juče počela da ga učim ruski."

Njegoš se nasmejao, pa je skinuo kad su ušli unutra,a onda je gurnuo u krevet, pa i sam legao kraj nje. "On je dete, neće ti biti lako da ga naučiš."

Zevnula je i ušukala se u njegovom zagrljaju. "I izuzetno je pametan, ne brini, nauči će.", promrmljala je i zaspala istog trenutka. Jače je stegao uz sebe, pa i sam zaspao. Dva dana kasnije su se nalazili na moskovskom aerodromu. Dragana je ugledala oca i majku kako je čekaju, pa pustila Jankovu rukicu i zaletela se ka njima. "Mama! Tata!"

Magdalena se nasmejala i jako je zagrlila, a onda je prepustila Danilu i pozdravila se sa Njegošem, a onda pogledala u Janka, pa mu se osmehnula. Nije imala priliku da ga upozna, jer su se ona i ostali vratili odmah nakon što je Dragana izašla iz bolnice. "Hej, a ti si?", nežno je upitala.

Osmehnuo joj se. "Ja sam Janko.", ponosno je rekao i kulturno joj pružio ručicu.

Nasmejala se i prihvatila njegovu ruku. "Drago mi je, ja sam Magdalena, Draganina mama, a ovo je Danilo, Draganin tata.", rekla i ozbiljno se rukovala sa njim.

Danilo je isto uradio, a onda se pozdravio i sa Njegošem. Uskoro su bili ispred zgrade u Moskvi i Dragana je izvela Janka iz automobila i pogledala u Njegoša, kad je i on izašao. "Ovo je naša zgrada. U bukvalnom smislu.", ponosno je rekla.

Nasmejao se. "Šta će vam cela zgrada?"

Bledo ga je pogledala. "Klan ima mnogo porodica, a svi smo jedna porodica i da bi bili blizu jedni drugima.", promrmljala je.

"Šta gledate?"

Nacerila se. "Objašnjavam Njegošu zašto posedujemo celu zgradu.", rekla je cerekajući se, uhvatila Janka za rukicu i povela ga ka zgradi.

"Visoko.", promrmljao je kraj nje.

Zabavljeno ga je pogledala. "Od Domakovih samo to možeš i da očekuješ. Dobro, verujem i da ih ima dosta gore koji nas čekaju, ručaćemo sa njima, a onda vodimo Janka u šetnju. Važi?"

Napravio je grimasu. Voleo je Draganu, Magdalena i Danilo su mu bili simpatični, ali nije da je baš bio oduševljen da se sad susretne sa toliko članova klana Domak. "Nešto i nisam gladan.", tiho je promrmljao da ga ne bi Magdalena i Danilo čuli.

Janko ga je pogledao. "Ja jesam, tata i to mnogo. Nije mi se svidela hrana u avionu.", mučenički je rekao.

Dragana se nacerila. "Ne brini, Magdalena ne zna da kuva, ali zato zna sve najbolje restorane u Moskvi. Sigurna sam da su čak i tortu naručili za tebe, jel tako, mama?"

Magdalena i Danilo su se pogledali. Naravno da su zaboravili na tortu, kao i svaki put. "Naravno da jesmo, doneće je dok mi budemo ručali.", Danilo je promrmljao.

Ušli su i stan i Željko ih je prvi sačekao. Nasmejao se, povukao svoju sestričinu u zagrljaj, a onda je zavrteo. "Kako si, Gago, jesi li se oporavila?", zabrinuto je upitao.

Nasmejala se, pa ga poljubila u obraz. "Ne brini i više sam nego dobro. Koliko ih je tamo?", upitala je kad je začula buku iz kuhinje i dnevnog boravka.

Nacerio se. "Skoro svi. I nisu došli zbog tebe, već zbog zeta. Inače, ja sam Željko, Magdalenin brat.", promrmljao je i pružio ruku Njegošu i dobro ga odmerio.

Njegoš je ozbiljno klimnuo glavom i jako mu stegao ruku. "Njegoš, drago mi je."

Nacerio mu se. "Takođe. Ne brini, samo žele da se uvere da je Dragana u sigurnim rukama."

Njegoš se posprdno nasmejao. "S' obzirom na to da sam Lesterović?"

Željko se nasmejao. Ovaj momak očigledno ima muda, a i smisao za humor. Klimnuo je. "S' obzirom da si Lesterović. Ne brini, mi smo fina porodica. Ko je ovaj mali đavolak?"

"Janko, gospodine."

"Već mi se sviđaš, zovem se Željko. Odavno ovde nismo imali malu decu, Vuk tek ponekad dođe sa klincima. Hajde, upadajte.", promrmljao je i pokazao ka dnevnom boravku.

Na trenutak je nastao muk kad su se pojavili na vratima, a odmah zatim i zaglušujuća buka. Kad su svi završili sa pozdravima, Dragana je mislila da će se onesvestiti, pa se samo naslonila na Njegoša. "Dobro bre, hoćete li da me ubijete?"

"Ne brini, ti si dokazala i pokazala da si Đavolicina ćerka. Koga si nam to dovela?"

"Dovela sam ga sebi, Mitke, ne vama. I nemoj da vam padne na pamet da ga ispitujete i maltretirate, znam vas.", zarežala je kad je jedan od njih krenuo nešto da kaže.

"Samo želimo da se uverimo da Lesterović nije tu zbog našeg posla."

Napravila je grimasu. "Baš vam hvala na veri u to da mene neko voli zbog mene.", zajedljivo je rekla.

Mitke je prevrnuo očima, pa ustao, povukao je u zagrljaj i nežno je plljubio u teme. "Da li je to neko rekao od nas, Gago? I sama si svesna da si ti princeza ove porodice. Samo se brinemo za tebe.", nežno je rekao.

Prevrnula je očima. "Znam, ali vas i poznajem, ima da pobegne glavom bez obzira.", progunđala je.

Njegoš se nasmajeo, seo za sto sa njima, pa je povukao do sebe. "Dođi ti sa mnom, da ti dam da jedeš i da sačekamo onu tortu.", Magdalena je promrmljala, uhvatila Janka za ruku i sa njim šmugnula u kuhinju.

Njegoš je primetio da ga svi do jednog zagledaju. Izvio je obrvu. "I?", nadmeno je upitao.

Pogledali su se između sebe. "Šta želiš od naše Dragane?"

"Želim Draganu. Jasno sam to stavio do znanja Magdaleni i Danilu. Ne zanima me vaš posao, niti saradnja sa vama. Solidno poslujemo i sami ćemo se boriti za više.", nadmeno je rekao.

"Jel tako?", Mitke je upitao.

Klimnuo je glavom i pogledao ga u oči. "Tako je.", ozbiljno je rekao.

"Onda dobro došao u porodicu, Njegoše. Hoćemo li da ručamo?", nasmejano je upitao.

Do kraja dana, Dragani je došlo da ih sve potruje, na čelu sa Njegošem. Nije da joj nije bilo drago što ih je Njegoš tako brzo osvojio, ali definitivno joj je falila njegova pažnja, koja je sad bila okrenuta na priču sa drugim muškarcima koji, usput rečeno, nisu imali nameru da odu tako skoro. Bila je prošla ponoć kad su se našli sami u sobi. "Šta ti je?", zbunjeno je upitao.

Bez reči se raspremila i legla u krevet. Legao je kraj nje, privukao je uz sebe i izvio obrvu. Uzdahnula je, zagrlila ga, a onda ga slatko poljubila. "Ništa, pusti ti moje bubice. Sutra idemo da vam pokažem Moskvu?"

Odmahnuo je glavom. "Ne, dok mi ne kažeš zašto si ljuta."

Uzdahnula je. "Nisam ljuta, samo sam se osećala zapostavljenom.", promrmljala je.

Zapanjeno ju je pogledao, a onda se iskezio. "Onda ćemo sad sve to da nadoknadimo.", promrmljao je, željno je poljubio, pa je prevrnuo pod sebe. "Treba li još da nadoknađujemo?", zacerekao se pred jutro.

Iscrpljeno je odmahnula glavom i istog trenutka zaspala. Prevrnuo je očima, ova mala zaista može da zaspi u svakom trenutku. Poljubio ju je u teme, a onda je jače zagrlio, pa i sam zaspao.