Izvila je obrvu kad je ugledala Vuka kako sedi i posmatra je, dok je trenirala. Doplivala je do njega. "Bato!", veselo je ciknula.

Nasmejao se i poljubio je u teme. "Kad završavaš?"

Pogledala je u trenera. "Možemo i odmah, danas si ovde oborila svetski rekord. Nemoj da osećaš pritisak, ali bilo bi lepo da to ponoviš i na takmičenju."

"Ma nije to nikakav pritisak, kakav pritisak.", ironično je rekla, pa izašla iz bazena. "Samo da se presvučem i možemo da krenemo.", veselo je rekla i otišla u svlačionicu.

"Gospodine Domak, Vaša majka nije tu, obratio bih se njoj, ali smatram da mogu i Vama."

Vuk je klimnuo glavom. "Recite, jel sve u redu?"

Aleksandar je uzdahnuo. "Da budem iskren, ne znam, gospodine. Dragana jeste sve bolja, ali primetio sam da izlazi sa jednim muškarcem od kako smo došli, iako su se prvo veče gotovo potukli i rekla je da Vi imate problem sa njim."

Vuk se nasmejao. "Da li ga je bar jednom udarila kako treba?", zabavljeno je upitao.

"Jeste, ali..."

Vuk ga je potapšao po ramenu. "Ne brinite, znam sa kim izlazi i sve je u redu.", promrmljao je. Uskoro je ugledao sestru kako dolazi, spremna da krenu. "Spremna?"

"Mhm. Idemo.", promrmljala je i krenula za njim. Tek kad je razmislila u svlačionici, shvatila je da njen brat nije došao bez razloga. "I?", nestrpljivo je upitala čim su izašli van.

"Keva i ćale sutra dolaze."

"Molim?"

"Nisi im se javila od kako si došla ovde, Dragana. Pokušao sam da te opravdam, ali keva misli da lažem i da nešto sa tobom nije u redu."

Provukla je ruku kroz kosu. "Jebote, nemam više deset godina, Vuče, da bih im se javljala na svakih pet minuta."

"Nisi joj se javila petnaest dana, jebote. Šta si očekivala?"

Uzdahnula je. "Ja ne znam da je lažem, shvataš li ti to? Ubiće prvo njega, a onda i mene.", mučenički je rekla.

Vuk se nasmejao, pa je zagrlio oko ramena. "Neće ga ubiti, ali će tražiti da ga upozna."

Napravila je grimasu. "Mene zato hoće sigurno."

Namrštio se. "Zašto bi ubila tebe?"

Uzdahnula je. "Misliće da sam vas izdala, Vuče. Lesterovići..."

Prevrnuo je očima. "Nisi ti nikoga izdala, to će ti i ona reći, Gago. Smiri se. Uostalom, ne moraš joj ni reći, bar ne za sad."

"Šta ako zna?"

Prevrnuo je očima. "Kako može da zna, ako joj mki nismo rekli?"

Bledo ga je pogledala. "Zaista me to pitaš?"

"Bili ste oprezni, kao što sam ti i rekao, zar ne?"

Slegnula je ramenima. "Trudili smo se, Vuče, ne kažem da smo zasigurno bili sto posto oprezni.", promrmljala je i pocrvenela do korena kose. Tako joj i treba, kad nije poslušala ni Vuka, a ni Njegoša, nego je i njega podgovorila da se ponaša poput nje.

Vuk se namrštio. "Niste, zar ne?", zarežao je.

Uzdahnula je. "Nije on kriv, ja sam, Vuče. Govorio mi je da treba da se ponašamo drugačije, da je najbolje da vreme provodimo u sobi, ali..."

"Ali šta?"

"Htela sam da se ponašamo kao normalan par.", progunđala je.

"Vi niste kao i svaki normalan par!", prasnuo je. 

"Volimo se i više nego što se vole svi ostali "normalni" parovi.", tvrdoglavo je progunđala. 

Prevrnuo je očima. "Nisam rekao da se ne volite, Gago. Gde je on?"

"Čeka me u sobi.", promrmljala je i pocrvenela. 

"Zovi ga, neka dođe u "Đavo"."

Klimnula je glavom, izvadila telefon iz torbe, pa ga okrenula. "Otkud ti ovako rano, vrckava?"

"U sobi si?"

"Nisam još, krenuću ako si završila sa treningom ranije."

"Jesam, pustio me trener, jer me je Vuk sačekao. Znaš li gde se nalazi "Đavo"?"

"Mhm."

"Dođi tamo."

"Jel sve u redu, Dragana?"

"Jeste, lepi, samo ti dođi."

Nasmejao se. "Za petnaest minuta sam tamo.", promrmljao je i spustio slušalicu.

Izvila je obrvu kad je videla da je Vuk sažaljivo gleda. "Uopšte nemaš ukusa, ako ti je on lep." 

Klepila ga je po glavi. "Ne seri.", zarežala je. 

Nasmejao se, obgrlio je oko ramena, pa je privukao sebi i poljubio je u teme. "Ne ljuti se."

Pet minuta kasnije su bili ispred "Đavola". "Dobar dan, gazda. Dobar dan, gospođice Dragana.", momak na ulazu je rekao.

Dragana im je mahnula, a Vuk je klimnuo glavom. "Dobar dan. Momci, Njegoš Lesterović će još malo doći ovde, pustite ga, ne pravite mu probleme."

Na licu mu se videlo da mu ništa nije jasno, ali je klimnuo glavom. "U redu, gospodine."

Vuk je klimnuo glavom, pa poveo Draganu unutra. "Odkud ti ovde?", zbunjeno je upitao kad je ugledao Mitra. Nije ga očekivao tako rano u klubu. Obično je dolazio oko sedam, a sad je bilo tek četiri.

Mitar je slegnuo ramenima. "Završio sam sve, bilo mi je dosadno. Gago...", promrmljao je, ustao, pa je zagrlio i poljubio je u teme. "Odkud ti ovde?", raspoloženo je upitao.

Nasmejala se, podigla se na prste i poljubila ga u obraz. "Doveo me je brat da malo porazgovaramo."

Mitar je klimnuo glavom. "Hoćeš da vas ostavim nasamo?"

Vuk je prevrnuo očima. "Ne seri i sedi.", progunđao je.

Mitar se nasmejao, seo i pozvao konobara. Ovaj je došao, a Vuk je naručio sebi Viski, oa je momak pogledao u Draganu. "Gospođice?"

Osmehnula mu se. "Ceđeni voćni sok, od čega god imaš."

Široko joj se osmehnuo. "Od čega god želite, za Vas."

Mitar je prevrnuo očima. Bio je nestrpljiv da čuje o čemu se radi, čim je Vuk doveo Draganu ovde. Nije joj bilo zabranjeno da dolazi, šta više najčešće je ovde i izlazila, kad bi bila u Beogradu, ali baš nikad nije dolazila preko dana. Tad su se ovde odvijali poslovi koji nju nisu zanimali. "Donesi joj bilo koji, popiće. I meni donesi viski.", progunđao je i ovaj je klimnuo glavom i otišao.

Dragana ga je prostrelila pogledom. "Hteo je da bude ljubazan, što si mu pokvario doživljaj?", zarežala je.

Mitar i Vuk su se pogledali, a onda prasnuli u smeh. "Hteo je da se upucava mladoj gazdarici, da bude zet Magdalene i Danila Domaka. Jesi li čula vesti, majka ti dolazi?"

Dragana je napravila grimasu i kiselo mu se osmehnula. "Čula sam.", promumlala je. 

U tom trenutku je momak iz obezbeđenja ušao sa Njegošem kraj sebe. Primetila je da se Mitar najednom nakostrešio, pa se okrenula i pogledala tamo gde i on gleda. Osmeh joj se raširio licem kad ga je ugledala. "Dobar dan, Vuče.", ljubazno je rekao i pružio mu ruku, kad su Vuk i Mitar skoro u istom trenutku ustali.

"Šta tražiš ovde?", Mitar je zarežao.

Vuk je podigao ruku i umirio ga, a onda prihvatio Njegoševu. "Dobar dan, Njegoše. Sedi."

Njegoš je klimnuo glavom, pa pogledao u Draganu. Ljutnja joj je frcala iz očiju i nije imao pojma koji joj je Đavo, pre samo par sekundi mu se široko osmehivala. Izvio je obrvu, prevrnula je očima, pomerila se i napravila mu mesta da sedne kraj nje. Istog trenutka je potražio njenu ruku, uzeo je u svoju i jako je stegao. Uzdahnula je i uzvratila mu stisak. "Šta se dešava ovde? Šta on uopšte traži ovde, Vuče?"

Vuk je ignorisao Mitra. "Šta sam ja rekao kad smo se zadnji put videli?"

Njegoš je uzdahnuo, pa uputio mrk pogled Dragani. "Pokušaj da joj objasniš.", zarežao je. 

Vuk je prekrstio ruke na grudima i pogledao ga. "Hoćeš da mi kažeš da ne možeš da obuzdaš devojku od osamnaest godina?", ironično je upitao. 

Njegoš je prevrnuo očima. "Nisam rekao da ne mogu, Vuče."

"Znači, nisi hteo?"

Mitar je pogledao u Draganu i očima pokazao na Vuka. Slegnula je ramenima, praveći se da nema pojma o čemu se radi. "Hteo sam, ali..."

"Magdalena dolazi sutra."

"Do kurca..."

"Upravo tako. Magdalena sve već zna, u to sam ubeđen, inače ne bi dolazila."

"Dakle, šurujemo sa Lesterovićima iza Magdaleninih leđa. Sve će slatko da nas pobije. Neće ni trepnuti."

Vuk je razdraženo uzdahnuo i pogledao u Mitra. "Ne šurujemo mi, već moja sestra.", odsekao je.

Mitar je zatreptao. "Ne seri, odkad Draganu zanima posao, devojka je iz sasvim druge priče, iako je iz porodice."

Vuku je malo falilo da ga udari. "Draganu ne zanima posao, nju zanima Njegoš.", zarežao je.

Mitar ih je sve pogledao, a onda prasnuo u smeh. "Postaćemo porodica sa Lesterovićima?", upitao je crkavajući od smeha.

Dragana je prevrnula očima. "Uozbilji se, imamo problem."

Mitar se nasmejao. "A ne, ti, gospođice, imaš problem. Ne mi. Od svih mogućih momaka, ti si se uhvatila Lesterovića."

"Nisam znala da je Lesterović.", promrmljala je.

Mitar je prevrnuo očima. "Naravno da nisi, zato je on odlično znao da si ti Domak."

"Nisam znao da je Domak. Upoznali smo se na Baliju.", progunđao je.

"Ma zar ne? I baš si slučajno naleteo na jednu Domakovu na Baliju, a posle je pronašao i u Beogradu?", zajedljivo je upitao.

"Ja sam pronašla njega. Slučajno."

"Kako ste mi oboje naivni.", Mitar je progunđao.

Dragana ga je nakostrešeno pogledala, ali ju je Vuk prekinuo i pre nego što je počela. "Da nisi ni pomislila. Znala si da će biti takvih komentara, sad ih istrpi.", odsekao je, a onda pogledao u Njegoša. "Kakvo je stanje u tvom klanu?"

Uzdahnuo je i slegnuo ramenima. "Za sada sve regularno. Juče smo se vratili iz Splita i..."

"Stani! Bili ste u Splitu?"

"Da, mislio sam da ti je Dragana rekla."

Vuk je uzdahnuo. "Nije mi rekla! Sad mi je jasno kako Magdalena zna."

Mitar ga je pogledao. "Misliš da ih je Rista video?"

"Mhm, ne mislim, siguran sam da jeste. Slušajte me sad ovako. Plan je sledeći. Pošto niko od nas nema pojma da li Magdalena i Danilo znaju nešto, ili ne, pravićemo se ludi. Sve dok nas ne budu pitali."

Dragana se nacerila. "Zajebavaš se, zar ne? Pa znaće da nešto krijemo, a neće ni ući na ova vrata. Naša majka sve zna i pre nego što progovorimo.", zajedljivo je rekla.

Vuk se nasmejao. "Jedino je bitno da se ne odamo, pre nego što nam kaže da sve zna."

Mitar je bledo pogledao u Vuka. "Zaista si pristao da ih prikrivaš?"

Vuk je uzdahnuo i klimnuo glavom. "Jesam. Šta bi ti uradio, da ti sestra dođe i kaže ti da voli? Uostalom, voli i on nju, iako ni jedno nije normalno. Upozorio sam ih na ponašanje. Usput, šta ste tražili u Splitu?"

Njegoš je pogledao Vuka direktno u oči. "Da li si i ti bio tamo ono veče, kad je moj stric ubijen?"

Klimnuo je. "Jesam."

"Tvoja majka je dala njegovoj ženi lovu, kako bi otišla odavde i spasila sebe i dete, jesam li u pravu?"

Uzdahnuo je. "Jeste, mada ne dao ti Bog da se za to pročuje, Magdalena će te onda stvarno ubiti.", promumlao je.

"Njegova žena je otišla kod mog oca i on joj je pomogao da dobije lažne papire i ode u Hrvatsku. Svima je rekao da ste ubili i nju i dete i još uvek insistira na osveti. Zašto kad zna da su živi?"

Vuk je zapalio cigaretu i pogledao ga. "Ubijen mu je brat, zar nije dovoljno?"

Odmahnuo je glavom. "Nije, njih dvojica nisu ni bili u kontaktu."

"Možda da bi preuzeo naš posao?"

Njegoš je pogledao u Mitra. "Mislim da čak ni moj otac nije toliko lud da to pokuša. Zna on odlično da nismo dovoljno sposobni da uništimo klan Domak-Iličić. Čak i kad bi uspeli, nikad ne bismo mogli da uđemo u tu mrežu, koju ste stvorili. Nije to u pitanju."

Mitar i Vuk su se pogledali. "Možda bi Magdalena više znala?"

"Sigurno, samo kako da nađemo načina da je pitamo, a da ne odamo naše golupčiće?", Mitar je zajedljivo upitao. Zaista nije mogao da svari da je Dragana od toliko muškaraca na jebenoj planeti Zemlji, našla baš ovog Leterovog sinovca. Nije mu verovao, iako je video poglede između njih.

"Ne znam, videćemo, ionako će sutra biti ovde, pa ćemo nešto smisliti. U svakom slučaju, želim da se vas dvoje malo primirite. Ne zbog Magdalene, već zbog tvojih, Njegoše. Nismo sigurni šta žele od nas, a ni da bi ti sam uspeo da je zaštitiš."

Njegoš je klimnuo glavom. "Slažem se sa tobom. Nisam sam, nadgledaju je moji ljudi, oni koji nemaju veze sa Lesterovićima, kao i tvoji, video sam ih."

Vuk se nasmejao. "I nijedan mi nije rekao da ste bili u Splitu."

Dragana je pocrvenela. "Obećala sam im kafu svaki dan, ako ti ne kažu. Ne ljuti se na njih, nisu oni krivi.", molećivo je rekla.

Vuk je prevrnuo očima. "U pravu si, nisu oni krivi što si ti manipulator veći i od same Magdalene. U redu, neću se ljutiti na njih, pod jednim uslovom."

Nepoverljivo ga je pogledala. "Kojim?"

"Da mi obećaš da nećeš više tražiti od njih da mi bilo šta kriju?"

Zaklimala je glavom. "Obećavam, bato.", umiljato je zaprela.

Vuk se nasmejao i odmahnuo glavom. "Nemoj da dozvoliš da ti tim svojim umiljavanjem pretvara mozak u kašu, nije vreme za to.", progunđao je i pogledao u Njegoša.

Njegoš se nasmejao. "Ne brini, brinuću o njoj. Jesmo li završili, imam jedno iznenađenje za nju?"

Vuk je prevrnuo očima i pokazao rukom na vrata. "Slobodni ste.", progunđao je.

Ustao je, a onda je ustala i Dragana, uskočila mu u naručje i slatko ga poljubila. "Vodiš me, gde?"

Nasmejao se, spustio je dole i poveo je ka vratima. "Videćeš.", promrmljao je.

Vuk je pogledao u Mitra. "Veruješ mu?"

Mitar je uzdahnuo i klimnuo glavom. "Možda sam poludeo, ali mu verujem. Hajde, ako njih dvoje nemaju, mi imamo posla.", progunđao je i pogurao Vuka ka vratima.