Bilo je deset do deset, kad se našao ispred recepcije hotela. "Dobar dan, možete li da obavestite Draganu Domak da je Njegoš čeka?"

Devojka je klimnula glavom i dobro ga odmerila. "Naravno, gospodine.", promrmljala je i podigla slušalicu. "Žao mi je, gospodine, niko se ne javlja."

Taman je krenuo da opsuje, kad ga je neko čuknuo u rame. "Nekog tražiš?", nasmejano je upitala.

Okrenuo se i pogledao je. I, evo ga, njen očaravajući osmeh je tu od samog jutra. "Jednu malu vrckavu, koja mi je obećala doručak."

Nasmejala se, iako je do malopre bila odlučna da drži distancu između njih. "Mislim da ne želim da ručam u ovom restoranu."

Odmerio je. Na sebi je imala kratku crnu majicu i isto tako kratak šorc. "Gde želiš da idemo?"

Slegnula je ramenima. "Ti biraš."

"Kakve planove imaš za danas?

"Nikakve, danas Sergej ima trening, ja sam sutra na redu."

Klimnuo je glavom, uzeo je za ruku i povukao je van. Doveo ju je do svog automobila, otvorio joj vrata, a onda ih zatvorio kad je ušla, pa i sam ušao. "Onda te vodim negde van grada.", promrmljao je.

Nasmejala se i klimnula glavom. Svaka normalna devojka bi se, nakon saznanja da on pripada neprijateljskoj porodici, udaljila što je više moguće od njega, ali ne i ona. Na neki ludi način, verovala je da je sigurna kraj njega i da joj on neće učiniti ništa loše. Pogledala ga je. "Gde idemo?", radoznalo je upitala.

Nasmejao se. "U neku novu avanturu. Jeste da ovde nema egzotičnih životinja, ali mislim da može da nam bude podjednako lepo."

Pomislila je da bi joj kraj njega bilo lepo i u pustinji, ali nije to izgovorila. "Možda."

Pogledao ju je, a onda se nasmejao kad je video njen provokatorski kez. Spustio je šaku na njenu i jako je stegao. "Veruj mi da hoćemo.", tiho je rekao.

Nasmejano je klimnula glavom. "U to sam i sama sigurna, kad počnu porodice da nas vijaju."

Prasnuo je u smeh, a onda joj podigao ruku do svojih usana, pa je nežno poljubio. "I u ovoj avanturi ću voditi računa o tebi i neću dozvoliti da ti išta naudi."

Bledo ga je pogledala. "Delujem li ti uplašeno? Druga stvar, još nisam pristala."

Prevrnuo je očima. "Hoćeš li?"

Slegnula je ramenima. "Ne znam. Nisam sigurna da li želim da te viđam samo na momente i kad ti možeš da se izvučeš od žene. Želim da budem slobodna da te pozovem kad god to poželim i da..."

"Čekaj, to ti je veći problem, od toga ko sam ja?"

Uzdahnula je. "Moja majka reče da će prihvatiti moj izbor i da je crni Đavo. Verujem da bi ti bio blaža verzija toga."

Zapanjeno ju je pogledao, a onda prasnuo u smeh. "Znači, veruješ da sam ja blaža verzija Đavola?"

Zasmejala se. "Ja ne, ali verujem da će to biti mišljenje moje porodice. O tvojoj neću ni da mislim. Ovaj, znaš li šta se tačno desilo..."

"Znam, ali to nije važno, ne za tebe i mene."

Bledo ga je pogledala. "Ne možeš reći da nije važno, kad tvoji jedva čekaju da se dokopaju bilo koga iz moje porodice, Njegoše. Verujem da ni moji nisu bolji. Naravno da je važno."

Uzdahnuo je. "Imamo vremena za razgovor o tome, sad želim da se bar na jedan dan pravimo da smo tek došli sa Balija i da ne postoji ništa od toga između nas."

Pogledala ga, pa se osmehnula. "U redu, pristajem, ali samo na jedan dan."

Nacerio joj se, samo to mu je i bilo potrebno, da pristane na jedan dan. Sutra će pristati na još jedan. Dan po dan i za ova dva meseca će je osvojiti, sve do trenutka kad ne bude želela da ode od njega. Posle će videti kako će i šta će, ali je u jedno bio siguran, neće dozvoliti ni svojoj, a ni njenoj porodici da ih razdvoji. Kao ni bilo čemu drugom. Tek sat vremena kasnije je parkirao automobil i pogledao je. "Idemo li?"

Klimnula je glavom kao začarana. "Idemo."

Izašao je iz automobila, sačekao nju da izađe, pa je uzeo za ruku i poveo je dalje. Skrenuli su sa glavnog puta na šumski puteljak. Nije znala gde je vodi, ali joj nije ni bilo bitno. Uskoro ju je doveo do jedne kolibe i zalupao na vrata. Otvorio im je prosedi starac. "Njegoše, dobro došao, sinko. Ko je mlada dama?"

Njegoš se nasmejao. "Pričao sam ti o njoj, devojka sa Balija."

Starac je raširio oči. "Sad sve razumem. Uđite, predpostavljam da si je doveo na doručak kod mene, zar ne?"

Njegoš se nasmejao. "Mhm i da vidi one tvoje zverke iza."

Starac se nasmejao. "Ja sam Don, lepotice.", promrmljao je i pružio joj ruku.

Prihvatila je ruku, pa se rukovala sa njim. "Drago mi je, Dragana Do...", krenula je, pa se ujela za jezik i pogledala u Njegoša. Klimnuo je glavom. "Domak.", završila je.

Starac je iznenađeno raširio oči, a onda se nasmejao. "Vi, Domakovi ste oduvek imali čudne izbore za životne saputnike i to je na neki neverovatan način uvek uspevalo. I ovog puta će. Odvedi je da ih vidi."

Njegoš je klimnuo glavom, pa je izveo van i odveo je iza kolibe. Otključao je kavez, propustio je, pa i sam ušao. Bio je ogroman, a prazan, ništa joj nije bilo jasno, sve dok iz kućice u uglu nije izašla lisica, sa još tri mladunca. "Njegoše, vidi ih.", zacičala je i zadrmusala mu ruku.

"Ššš, budi tiha, neće ti dati da im priđeš, ako ih uplašiš.", tiho je rekao, a onda je kleknuo, pa povukao i nju za sobom. Posle par sekundi im je prvo prišla lisica, a odmah zatim i liščići.

"Kako su lepi, vidi ih. Zašto ih drži ovde?"

"Bila je ranjena, doneo ju je ovde da joj pomogne, a onda se ovde i okotila."

Spustila je ruku prvo na njenu glavicu i pomilovala je, a onda i na mladunčad. Polako je podigla jedno, kako ga ne bi uplašila, a onda ga privila uz sebe. "Kako je mekano, kao pufnica. Odakle Don poznaje moje?"

Nasamejao se. "Don sve poznaje. Nekada je bio "čistač". Ne znam šta mu je kliknulo u glavi, ali je sve napustio i došao ovde. Drugi su dolazili ovde da traže da se vrati, ja da ga pitam kako je i da li mu treba šta."

Pogledala ga je. Milovao je malog liščića i gledao je. "Zašto me gledaš tako?"

Nasmejao se. "Pomalo mi je neverovatno da si Domakova."

Izvila je obrvu. "Šta to treba da znači?", ratoborno je upitala.

Približio joj se, pa spustio usne na njene i željno je poljubio. "Domakovi ne važe za preterano nežne, najblaže rečeno."

Nasmejala se. "Zato što nas niko ne poznaje, Njegoše. Ja znam ko su moji roditelji, kao i to ko mi je brat, ali koga zavolimo...", rekla je i slegnula ramenima. "U stanju smo da poginemo za tu osobu."

Osmehnuo se. "Voleo bih da to mogu da kažem i za moju porodicu."

"Tvoju ženu i sina, ili roditelje?"

"Oboje."

Nežno je spustila mladunče dole, ustala, pa mu pružila ruku. Spustio je ruku u njenu, pa i sam ustao. Približila mu se i spustila šake na njegove grudi. "Do sutra ujutru si samo Njegoš. O toj temi ćemo neki drugi put.", promrmljala je, gledajući ga u oči.

Spustio je šake na njen struk, privukao je sebi, a onda je strastveno poljubio. "Do sutra?"

Slegnula je ramenima. "Dan ima dvadeset četiri sata, a ti si rekao jedan dan."

Zasmejao se. Shvatio je da i sama traži izgovor da ostane što duže uz nju. "Volim tvoje razmišljanje.", promumlao  je, pa je ponovo poljubio.

"Khm, doručak je spreman."

Dragana se brzo odvojila od njega. "Hajdemo.", promrmljala je.

Uzeo ju je za ruku, pa je poveo van. Don je zaključao vrata kaveza, a onda ih poveo ka kolibi. Dragani su creva zakrčala kad je osetila miris koji je ispunjavao kolibu. Na drvenom stolu je stajao tiganj pun jaja i pršute, a kraj njega se pušio domaći hleb, sir i kajmak. Pogledala je u Njegoša. "Kad god poželim dobar doručak, dođem kod Dona, takođe je i vrlo dobar slušaoc i savetodavac."

Nasmejala se, Don joj je izvukao  stolicu, pa onda seo na čelo stola. Dragana je pogledala oko sebe. Koliba je bila veoma skromno opremljena. U jednom delu je stajao krevet, kraj njega mali noćni stočić i na njemu fenjer na kerozin. U sredini je stajao mali drveni sto za ručavanje, četiri stolice, a na suprotnoj strani dva kuhinjska elementa, sudopera, jedan radni sto i smederevac. Pogledala je u Dona. "Nemaš struju?"

Nasmejao se i pokazao gore na plafon. "Imam, ali mi je lakše da upalim fenjer uveče, da ne udaram u stvari, dok dođem do prekidača."

"A ona vrata tamo?"

"Malo kupatilo. Napravio sam ovde sve što mi treba."

Klimnula je glavom i uzela zalogaj. "Mm, ovo je savršeno."

Don se osmehnuo. "Samo se služi. Kako su ti roditelji?"

"Odlično, njih dvoje su kao i uvek nerazdvojni."

"Da, uvek su i bili. Žarko i Željko su pretpostavljam sa njima?"

"Kao i uvek.", jedva je promrmljala. Usta su joj bila puna i trenutno jedino što je zanimalo bila je ova savršena hrana ispred njih. 

Pogledao je u Njegoša. "Ovu devojčicu ako izgubiš, ili povrediš, Magdalena će ti biti najmanji problem, to da znaš."

Najzad je podigla glavu od hrane i pogledala u Dona. "Mi nismo zajedno."

Izvio je obrvu. "Niste? Mislim da još uvek dovoljno dobro vidim i da mi se još uvek stvari ne priviđaju, a video sam one poljupce tamo."

Pocrvenela je. "On je oženjen."

Don je sklopio ruke i nagnuo se ka Dragani. "To ti je rekao nakon onih poljubaca?"

Odmahnula je glavom. "Ne." Izvio je obrvu. "To je samo avantura.", promumlala je.

Don se slatko nasmejao. "I tvoj tata je pričao da je Magdalena samo Žarkova sinovica. Zato ju je pratio u stopu i radio sve što je ona želela. Te priče porodice Domak se sve završe brakom."

Dragana je ispod oka pogledala u Njegoša. Nije primetila da mu je i malo nelagodno zbog Donovih reči, kao da se i sam slagao sa njim. "Meni je tek osamnaest."

Don je odmahnuo glavom. Očigledno da je nasledila i majčinu tvrdoglavost. "Kad sve dođe na svoje, a hoće, doći ćeš ovde sa Njegošem na doručak i reći ćeš da sam u pravu."

Ostali su tu još malo, a onda su dan proveli u obližnjoj banji, u šetnji i razgledanju, a negde oko osam su se našli u njenoj spavaćoj sobi. Par sekundi su se gledali, a onda ju je naglo privukao sebi i strastveno je poljubio. Spustila je ruke na njegova ramena, uskočila mu u naručje i on ju je pribio uz zid i počeo da se trlja o nju. Uzvraćala mu je popce, grlila ga i privlačila ga skroz uz sebe. U tom trenutku više ništa nije bilo bitno, samo on i njegovi poljupci. Doneo ju je do kreveta, bacio je na njega, a onda počeo da je brzo skida. Pridigla se, zavukla šake pod njegovu majicu, skinula je, a onda ga povukla na sebe. Pao je sa njom na krevet i glasno zastenjao kad je najzad osetio ponovo njenu kožu uz svoju. Na trenutak joj se zagledao u oči, a onda je grubo poljubio, rastavio joj noge, pa se u jednom potezu našao duboko u njoj. Izgubio se u osećajima, njenim dodirima i uzvraćenim poljupcima. Njihovo spajanje u tom trenutku je bilo još strastvenije, pohotnijne, sa puno više želje nego ikada pre. Uskoro je svršavala ispod njega, dok mu je grubo zarivala nokte u leđa. Brzo ga je izvadio, a onda svršio i sam. Svalio se preko nje, jako je zagrlio, a onda je poljubio u vrat. Želeo je toliko toga da joj kaže, ali se plašio da je rano, da će ga odbiti, ili pobeći. "Misliš li da je ovo u redu?", tiho je upitala.

Namršteno ju je pogledao. "Samo Njegoš i Dragana, sećaš se?"

Na trenutak je htela da mu se suprotstavi, ali ga je onda pomazila po obrazu, spustila usne na njegove i slatko ga poljubila. "U redu. Onda, gospodine Njegoše, idemo da se istuširamo. Posle možemo šta god želiš.", rekla je cerekajući se. Bilo je skoro svanulo, kad je spustila glavu na njegove grudi i široko zevnula. "Ako sutra ne uspem da dam svoj maksimum, reći ću treneru da si ti kriv."

Nasmejao se i poljubio je u teme. "Siguran sam da ćeš biti bolja nego ikada. Idemo posle na ručak?"

Odmahnula je glavom. "Na večeru.", promrmljala je. "Do pet sam na bazenima."

"Važi. Javićeš se?"

Klimnula je glavom, jače se stisnula uz njega i zaspala. Osmehnuo se, još jednom je poljubio u teme, pa i sam zaspao.