Njegoš je parkirao ispred "Interkontinentala", izašao i sačekao da Dragana izađe, pa je uzeo za ruku i poveo je ka ulazu hotela. U jednom trenutku je ciknula, pustila mu ruku, pa se zaletela ka dva muškarca, koji su stajali na samom ulazu u hotel. "Deko! Kume!", veselo je rekla, zagrlivši prvo Žarka, a onda i Mrguda. "Odkud vi ovde?", veselo je upitala.

Žarko ju je mrko pogledao. "Zar si mislila da nam Magdalena neće javiti? Ili da mi nećemo doći prvim avionom? Polazi unutra, razgovaraćemo dok se budeš pakovala.", progunđao je, pa tek onda ugledao muškarca koji je strpljivo stajao iza nje. Uzdahnuo je, predpostavio je da je to Njegoš, izabranik Draganinog srca. "Da nam predstaviš čoveka?"

Dragana mu se nacerila. Po Žarkovom tonu je shvatila da mu se Njegoš već ne sviđa, ali je znala da će ga prihvatiti, nikad joj ništa nisu odbili, pa neće ni njega. "Deko, kume, ovo je Njegoš.", veselo je rekla, zabavljeno ih gledajući. 

Uputili su mu nadmen pogled, ali ni sam nije skrenuo pogled, niti bio ništa manje nadmen. "Njegoš, drago mi je.", ozbiljno je rekao, pa pružio ruku Žarku.

"Takođe.", promrmljao je, prihvatio njegovu ruku i stegao je.

"Ne mogu da kažem da mi je drago, ali mogu da te trpim, zbog moje kumice.", Mrgud je promumlao, pa se i sam rukovao sa njim.

Dragana se nasmejala, uhvatila Njegoša ispod ruke, pa ga povela ka sobi. "Ne obraćaj pažnju na kuma, on ne zna da poželi normalnu dobrodošlicu u porodicu.", šaljivo je rekla i pogledala Mrguda preko ramena.

Frknuo je. "Pokušavam još da svarim da si nam dovela Lesterovića u porodicu. Magdalena i Danilo kažu da je ok, ali mu ja ne verujem. Ništa lično, shvatićeš?"

Njegoš se nasmejao. "Shvatam, u redu je."

Ušli su u sobu i ona ih je pogledala. "Ko me je spakovao?"

"Magdalena je naredila da sve bude spremno, da samo pokupimo stvari i krenemo odmah. Nas dvojica se nećemo odvajati od tebe."

Malo je falilo da upita da li se oni zajebavaju sa njom, ali pošto je to rekao Žarko, nije bilo potrebe da bilo šta pita. "Ništa onda, da uzmemo stvari i idemo.", progunđala je.

Žarko je klimnuo glavom, pa pogledao u Njegoša. "Ići ćemo samo jednim kolima, tvoj automobil će ostati ovde, jel to u redu?"

Njegoš je slegnuo ramenima. "Nemam ništa protiv.", mirno je odgovorio. Osetio je provokaciju u Žarkovom glasu, ali je mogao da ga razume. Dragana je očigledno bila njihova mezimica, a on je bio Lesterović i bio je siguran da mu nije verovao.

Žarko ga je pogledao i klimnuo glavom. Nije mogao da oceni da li je zaista iskren, ili samo želi da se uvuče među njih radi posla. Pogledao je u Mrguda i video da ga i ovaj sumnjičavo gleda. "U redu. Da krenemo onda.", promrmljao je, uzeo jedan kofer, Mrgud je uzeo drugi i poneli su ih ka vratima.

Njegoš je uzdahnuo, pogledao u Draganu, a onda je uzeo za ruku, pa krenuo sa njima. "Gde idemo, deko?", Dragana je veselo upitala. Ona je volela da putuje, a na ovo je gledala kao na samo još jednu uzbudljivu avanturu. Znala je da joj niko ništa sad ne može. Uz nju su bili Njegoš, deka i kum, a ko zna koliko ljudi su njeni roditelji rasporedili da ih čuvaju.

Žarko ju je bledo pogledao. "Videćeš kad stignemo."

Uzvratila mu je isti pogled. "Ne razumem, zašto ne mogu da znam gde idemo?", zbunjeno je upitala, a onda joj je sinulo. "Ne misliš valjda... Daj, deko, Njegoš neće reći nikome, verujem mu kao i sebi."

Ušli su u automobil, Žarko ga je pokrenuo i krenuli su van iz garaže. Za njima je krenulo još tri indentična automobila. "Izmeštamo i reprezentacijski tim. Imaćete sopstveni hotel sa bazenima."

Dragana je zazviždala. "Visoko.", nasmejano je rekla. "I gde idemo?"

Uzdahnuo je. Njegova unuka je povukla sve majčino, a na sve to je bila još i razmažena i uvek rešena da istera po svom, pa makar to bilo i naopako. "Idemo na Staru planinu. Bili su i više nego voljni da nam osiguraju privatnost za pozamašnu svotu, ali bićemo jedini tu i moći ćemo da te zaštitimo, a da ne dovedemo u opasnost nikoga drugog. Dobro bre, jel nisi mogla da nađeš bilo koga drugog u ovolikom Beogradu, nego baš Lesterovića?"

Nacerila se. "Našla sam ga na Baliju. Ipak mislim da je to sudbina."

Mrgud je prevrnuo očima. "Osim ako ta "sudbina" nije malo pogurana od strane drugih."

Frknula je. "Da je hteo, mogao me je i tamo oteti, iskasapiti, istranžirati, ili šta već, ne razumem se u te vaše metode osvete. I to prvu noć kad smo se upoznali. Tolika je oluja bila da mogu da se kladim da niko ne bi čuo.", progunđala je. 

Žarko je prevrnuo očima. "I da je tako, Gago, misliš da će te njegovi prihvatiti?"

Frknula je. "Zabole me.", progunđala je.

"Njegova žena hoće sigurno.", Mrgud je zajedljivo rekao.

"Ostavio sam je, to je završeno. Isto tako, napustio sam Lesteroviće i sa svojim ljudima nastavljam sam."

Žarko ga je pogledao u retrovizor. Neka je proklet, ali ovaj mali mu je delovao iskreno. "Slušaj me, Lesteroviću..."

"Njegoš, moje ime je Njegoš.", progunđao je.

Žarko i Mrgud su se pogledali i Mrgud je slegnuo ramenima. "U redu, Njegoše. Prvo želim da znaš da ne volim da me prekidaju dok govorim. Drugo, ja imam dvoje dece, Magdalenu i Milu, Dragana je jedina unuka koju imam, povredi je i neće do tebe stići ni Vuk, ni Danilo i Magdalena, budi siguran da ću završiti sa tobom na najbolniji načine, koje ne možeš ni da zamisliš."

"Deko, pobogu!"

"Nemoj ti meni "pobogu", Dragana. Mislim da je sasvim u redu da upozorim čoveka."

Dragana je zazinula nešto da kaže, ali ju je Njegoš stegao za ruku. "U redu, Žarko. Pristajem.", promrmljao je.

Klimnuo je. "Za tvoje dobro, zaista se nadam da si me razumeo.", progunđao je i put su nastavili u tišini.

Magdalena i Danilo su sedeli u Draganinoj sobi i ispijali viski. Sedela mu je u krilima, nežno ga mazila po kosi i uživala u njegovom mirisu i njegovim nežnim dodirima, kad je neko pokucao na vrata. Pokazala mu je da bude tih, a onda prišla vratima. "Ko je?"

"U apartmanu ispod curi voda, moramo da pregledamo instalacije kod vas, gospođice."

Magdalena se đavolski nacerila, izvadila svoj pištolj iza pasa, repetirala ga, a onda otvorila vrata. "A mislila sam da ćeš biti bar malo pametniji. Ulazi.", zasiktala je, nabila mu pištolj u stomak i pokazala glavom da uđe.

Ratko je progutao. Ovome se nije nadao. Bio je siguran da Magdalena nikad nije više došla za Srbiju, nakon onog bekstva. A onda se sreo oči u oči sa Danilom. Danilo je ustao, sačekao da Magdalena zatvori vrata za njima, pa pogledao u Ratka. "Mogu li da znam šta tražiš u sobi moje ćerke?", zarežao je.

Ratko je uzmakao korak unazad, ali je osetio hladnu cev pištolja nabijenu u svoja rebra. "Hteo sam osvetu, da i vi vidite kako je izgubiti nekog.", zasiktao je.

Magdalena se cinično nasmejala iza njega. "Zar si mislio da bi Danilo i ja ostavili naše dete nezaštićeno? Jebote, nije ni čudo što ste spali na tako mali broj, došao si ovde, a da predhodno ništa nisi proverio. Poverovao si u informacije koje sam ja želela da imaš. Još si gluplji od Lestera.", progunđala je.

"Ko me je izdao?"

Danilo se slatko nasmejao. "Niko. Samo su ti saradnici isto glupi, koliko i ti. Za razliku od moje žene, koja te je i namamila ovde. Mislili su da će nas neko od Iličića izdati, za jadnu i bednu svotu. Na tvoju žalost, samo su nam javili šta želite i tako si ti dospeo ovde, sa nama dvoma."

Ratko je osećao kako mu srce lupa u grudima. Pomislio je kako mu je upravo došao kraj. Nije se plašio, samo je žalio što nije uspeo svoju osvetu da privede do kraja. Da osveti svog brata i sina, koji je ubijen nekoliko godina kasnije, u jednoj od zaseda. "Onda me ubijte, šta čekate?"

Magdalena je uzdahnula i prevrnula očima. "Zaista misliš da ću te ubiti u sobi koja se vodi na moju ćerku, budalo? Ne, ovo ti je upozorenje, prvo i poslednje. Sledeći put, kad pokušaš da naudiš nekom mom, neće ga biti."

Ratko je posprdno frknuo. "Omekšali ste, Domakovi nikad nisu davali upozorenja."

Magdalena i Danilo su se pogledali, a onda se on nasmejao. "Moja žena želi da ti vidi facu, kad doznaš istinu."

Magalena je prevrnula očima. "Zašto bih prljala ruke sa budalom, kad će sam to uraditi, kad shvati istinu. Tako da, živećeš, Ratko. Bar za sada. I makni se od moje porodice, smatraj današnji dan svojim srećnim danom, kad je Magdalena Domak bila dobro raspoložena i ti izašao odavde kao nov.", rekla je i nacerila mu se.

"O čemu pričate?", Ratko je zbunjeno upitao. U tom trenutku mu je palo na pamet da su uradili nešto i Njegošu, ali je bio siguran da bi do sad to i saznao. Pogledao je Magdalenu u tom trenutku, a onda mu je sinulo na koga ga je podsetila i odakle mu je bila poznata devojka koja je bila sa Njegošem onu noć. Stav, držanje, kao i glas, bili su isti Magdalenini. Njegoš ga je izdao, zbog Magdalenine male kurve.

Zateturao se, a onda se srušio na krevet, gledajući u jednu tačku. "Mislim da je shvatio, jedina.", Danilo je promrmljao.

Magdalena se nasmejala. "I ja mislim da jeste, jedini. Nije baš najprijatniji osećaj, Ratko, ali tvoj sin je tako odlučio. Nije ni smak sveta. Zbog dece bismo mogli da napravimo primirje.", mirno je rekla.

Ratko se u tom trenutku trgao i pogledao je. "Primirje? Ubili ste mi brata, kasnije i drugog sina i ti mi predlažeš primirje?", zarežao je.

Magdalena se namrštila. Nije imala pojma da Ratko ima i drugog sina. Jeste se pričalo da je dobio sina sa nekom prostitutkom, ali malo ko je u to verovao. "Sina?"

"Da, mog sina! U zasedi, pre skoro pet godina."

Magdalena je zatreptala, a onda zapalila cigaretu i sela. Duboko je povukla dim. "Svi smo svesni da svakog od nas može da sačeka takav kraj, Ratko, čim smo ušli u ovaj posao. Imaš živog sina i..."

"I zbog njega treba da se izmirim sa ubicama mog brata i sina? Znao je da želim osvetu, a on se vucara sa tvojom ćerkom.", zarežao je.

Prevrnula je očima. "Nisu znali ni jedno ni drugo ko su. Budi razuman, ni meni se ne sviđa da se orodim sa Lesterovićima, ipak imam neki nivo u ovom poslu, ali ne mogu da ih krivim što se vole.", progunđala je.

Ustao je i krenuo ka njoj, ali ga je Danilo uhvatio za vrat i pogledao ga u oči. "Ni ne pomišljaj.", zarežao je.

"Pitaj svoju ženu da li bi pristala da sklopi primirje sa ubicama svog deteta i pristane da se orodi sa njima."

Danilo je prevrnuo očima, pa ga gurnuo nazad na krevet. "Pitaj je šta želiš, ali ni ne pomišljaj da joj se približiš."

Magdalena ga je uhvatila za ruku i jako je stegla. "Smiri se, jedini. Svakako mi ne može ništa. Ne bih, Lesteroviću, jer bih zatrla trag svakom od njih, još istog dana, pa ne bih ni došla u ovu situaciju. Nisi imao muda za to, želeo si da povrediš onu koja je najslabija. Sad je ta tvoja meta, izbor tvog sina. Ako povrediš nju, povredio si i njega. On je živ, Ratko.", progunđala je. Njoj je ovaj razgovor bio dosadan, prst na obaraču ju je svrbeo da ga pritisne i završi sa njim, ali nije mogla. Njena ćerka je volela njegovog sina, a bila je jebeno sigurna da ne bi baš tako lako prošlo da mu ubije oca. Živčano je uzdahnula, šta sve čovek mora da uradi za svoju decu.

"On je izdajica!"

Magdalena je prevrnula očima i ustala. "Sledeći put ću te ubiti, ukoliko ne dođeš sa mirovnom ponudom. Razmisli i za Lesteroviće će to imati prednosti. Doviđenja, Ratko.", mirno je rekla, uzela Danila za ruku i izašla iz sobe. "Ako mi ikad ponovo bude rekla da sam tiranin, zadaviću je. Mogla sam da ga ubijem i rešim se smeća, a ja zbog nje moram da sklapam mirnovne sporazume sa pacovima.", rekla je sa grimasom na licu.

Danilo se nasmejao, zagrlio je oko ramena, pa joj podigao glavu i spustio sladak poljubac na njene usne. "Volim te, jedina."

"Ozbiljna sam, Danilo."

Nacerio se. "I ja sam."

Pogledala ga je, a onda se nasmejala i odmahnula glavom. "I ja tebe volim, jedini."

Ratko je ostao još nekoliko minuta u sobi, pokušavajući da dođe sebi. Nije mogao da veruje da ga je Njegoš izdao, da je prešao na suprotnu stranu, zbog čega? Zbog Magdaleninog okota. Neće ostati na ovome, završiće on sa svima njima, pokazaće im svima da Ratka niko ne izdaje.