Na nekih pedesetak metara od obale, Draganu su iz razmišljanja trgli uspaničeni glasovi ribara. Okrenula se i zapanjeno shvatila da je voda počela da prodire u čamac. Pogledala je u Njegoša. "Nadam se da si dobar plivač i u kondiciji.", progunđala je.

"Možda neće potonuti."

Prevrnula je očima. "Ne verujem da oni skaču bez potrebe. Plivač si, zar ne?"

Prevrnuo je očima, pa ušao u vodu. Nasmejala se, pa i sama uskočila. "Najzad sam u svom okruženju.", veselo je rekla, pa kao riba se praćnula. "Hoćeš da se trkamo?"

Njegoš nimalo nije delio oduševljenje sa njom. "Neću da se trkam. Jebote, možeš li da prestaneš da se tako veselo praćakaš, vidiš li gde je obala?"

Zaplivala je krug oko njega, a onda spustila šake na njegova ramena s'leđa i pogledala ga preko ramena. "Ja toliko preplivam u prvom delu treninga. Mačiji kašalj."

Zadrhtao je. Njene grudi i stomak su bili privijeni uz njegova leđa i on ju je osećao svakim atomom svog bića. Okrenuo se i pogledao je. "Kreni."

Zasmejala se, pustila ga, a onda zaronila. Izronila je tek par metara dalje. "Ideš li?", provokativno je upitala.

Prevrnuo je očima i zaplivao ka njoj. Nasmejala se i punim kapacitetom krenula dalje. Nije mogao da veruje kojom brzinom pliva i to bez zastajanja. Stigla je do obale, sela u plićak i potražila ga pogledom. Videla je da je daleko od nje, pa se izvalila u plićaku i pogledala u nebo. Desetak minuta kasnije se izvalio kraj nje i pogledao je. Okrenula je glavu i pogledala ga u oči. "Dobra si.", zadihano je rekao.

Nasmejala se. "Bez lažne skromnosti, najbolja sam u Rusiji.", rekla je i nacerila se. "Hajde, diži se, ja častim večeru.", nasmejano je rekla i skočila na noge.

Bledo ju je pogledao. "Ja nema šanse da ustanem sad."

Prevrnula je očima. "Onda ostani tu da spavaš.", promumlala je, pa krenula ka svom hotelu. Pogledao je za njom, a onda nekako ustao, pa krenuo. Čula je kako korača za njom i nacerila se. Nije ni sumnjala da hoće, osetila je reakciju njegovog tela na nju i shvatila je da mu se dopada, bar onoliko koliko i on njoj. Pogledala ga je. "Ipak ideš?"

"Mhm, ali moram prvo do hotela, ne verujem da će me igde primiti u gaćama."

Odmerila ga je. "Za moju sobu ti ne trebaju nikakvi specijalni uslovi."

Pomalo ga je iznenadio direktan poziv u njenu sobu, ali je klimnuo glavom i rado krenuo za njom. "Ti stvarno voliš da živiš u džungli.", progunđao je kad su najzad došli do hotela u kom je boravila.

Nasmejala se, otključala vrata svoje sobe, pa ušla ostavljajući mu vrata otvorena. Ušao je za njom i tek u tom trenutku shvatio da on u stvari ne zna šta ova mala hoće od njega uopšte. Slegnuo je ramenima, dovoljno je otvorena i direktna da nije ni sumnjao da šta god bude htela da će to i reći. Pogledala ga je. "Sedi, idem samo da se istuširam i obučem.", promrmljala je, a onda otišla ka kupatilu.

Ostao je da gleda za njom. Uskoro se vratila samo obmotana peškirom, pa opet nestala negde u sobi. Uskoro se vratila u kratkoj, beloj letnjoj haljinici, pa nasula sebi i njemu po viski i donela mu. "Hvala."

Osmehnula mu se. "Nema na čemu. Naručila sam nam večeru, doneće je za pola sata."

Klimnuo je glavom. "Zašto si me pozvala ovde?", najednom je upitao.

Otpila je gutljaj viskija, pa slegnula ramenima. "Na večeru, prija mi tvoje društvo, a već mi je dosadilo da večeri provodim sama ovde."

"Kad si došla?"

"Pre tri dana. Ti?"

"Juče.", promumlao je. Gledala ga je pravo u oči i njen pogled se nije slagao sa njenim rečima. Osim imena i da je dobar plivač, nije znao ništa o njoj, ali ga je baš to i privlačilo. Nije postavljala suvišna pitanja, pa se nije usuđivao ni da on postavlja ista.

Zazvonio joj je telefon i ona se uz osmeh javila. "Mama..."

"Kako se provodiš, Gago?"

"Fenomenalno, jel sve ok?"

"Mhm, evo tata i ja pijemo kafu i razgovaramo, pa sam želela da te čujem."

Dragana se nasmejala. Bili su najbolji roditelji, koje je mogla da zamisli, ali su oduvek bili najviše upućeni jedno na drugo. "Ovde je predivno, mama. Danas sam bila na drugoj strani ostrva, oduševljena sam prirodom."

Magdalena se nasmejala. Dragana je oduvek, za razliku od Vuka, nje i Danila, više volela prirodu. "Drago mi je da jesi, Vuk je i pretpostavljao da ćeš biti. Mene je bio strah da će ti biti dosadno samoj."

"Mama, za razliku od tebe, ja uživam kad sam sama. Gužve mi je preko glave kod kuće. Uostalom, već danas sam našla društvo."

"Muško?", Magdalena je upitala cerekajući se, a onda ciknula. "Ti nisi normalan.", dreknula je. 

Dragana se nasmejala. Tačno je znala da je njen otac kriv za to. Nikako nije mogao da se pomiri sa tim da je odrasla i da su počeli i momci da je zanimaju. "Pričaćemo, mama. Moram da idem.", promrmljala je i spustila slušalicu.

Njegoš ju je pogledao. "Rekao bih da si njihova mezimica."

Nasmejala se. "Očeva. Majka me obožava, ali njen mezimac je moj brat. Prvo, zajedno rade, a drugo, mislim da je oduvek pokušavala da mu nadkonadi vreme koje nije bila sa njim, iako joj on to nikad nije zamerao."

Klimnuo je glavom. "Razumem. Oduvek si volela plivanje?"

Slegnula je ramenima. "Mama kaže da je jedino voda mogla da me smiri, dakle, verovatno od samog rođenja.", nasmejano je rekla. "Oduvek si želeo da budeš deo "Interpola"?"

Odmahnuo je glavom. "Želeo sam da budem fudbaler, ali želje i mogućnosti mi se nisu poklopile."

"Nisi mogao finansijski?"

Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Trenirao sam fudbal pet godina, jednostavno, što bi moj trener rekao, imam dve leve noge. Antitalenat sam za fudbal."

Smejala se kao luda. "Moj trener kaže da je najbitniji triud i rad, talenat može da se nadomesti, ako se dovoljno trudiš."

"Tvoj trener nikad nije video ono što je moj trener, inače ne bi tako govorio.", progunđao je kroz smeh.

"Pokazaćeš mi ovih dana."

"Razumeš se i u fudbal?"

"Mhm, trenirala sam ga neke dve godine. Nisam bila nešto posebno dobra, ali sam ga trenirala kako bih došla u što bolju kondiciju."

Neko je pozvonio na vrata i Dragana je otišla da ih otvori. "Naručili ste večeru.", mlada devojka je rekla i uterala kolica puna hrane i voća.

Dragana joj se osmehnula, a onda uzela novčanik i dala devojci napojnicu. "Hvala.", promrmljala je.

Mlada devojka joj se naklonila, pa izašla iz sobe. Njegoš je ustao i pogledao je. "Treba li ti pomoć?"

Nasmejala se i odmahnula glavom. "Samo otvori vrata od terase. Tamo je savršeno uveče."

Klimnuo je glavom i uradio kako je rekla, a onda je ona počela da spušta večeru na sto. "U pravu si, jeste lepo ovde.", promemljao je kad je pogledao oko sebe. Bašta je bila puna raznog rastinja, a lampioni su davali prigušeno svetlo.

Pogledala ga je. "Ovo ovde me je i očaralo, a ne sam hotel. Zato sam i došla ovde. Ima još par stanara, ali izgleda da nisu ljubitelji prirode.", progunđala je i sela preko puta njega. 

Odmerio ju je. Ovde je delovala još lepše. "Šta si nam to naručila?"

Slegnula je ramenima. "Nemam pojma, rešila sam da večeras najzad probam njihovu kuhinju.", rekla je i nacerila se. 

Napravio je grimasu. "Jesi li sigurna da ćemo mi to jesti?"

"Nisam, zato sam naručila ovoliko voća, da ne ostanemo gladni.", rekla je smejući se. Otvorila je jednu tacnu, pa pomirisala. "Mmm, moram reći da lepo miriše.", promumlala je, pa sipala malo u svoj tanjir. Sipali su svega po malo, a onda krenuli da večeraju. 

"I ukusno je."

"Mhm..."

Čavrljali su uz večeru, a onda je niodakle počela da pada kiša. Činilo joj se da je krenula iz vedra neba, ali nije baš tako bilo. Sat vremena unazad ih je pad temperature i pojačavanje vetra upozoravalo da se sprema bura i nevreme, ali su se njih dvoje toliko zaneli u priči, da nisu ništa od toga primetili. "Dođavola, kako ću sad u hotel?"

Prevrnula je očima. "Pomozi mi da spasem moje voće i dopustiću ti da prespavaš na kauču."

Pogledao ju je, a onda odmahnuo glavom i krenuo da vraća voće na pokretni stočić. Kad su ušli u dnevni boravak, oboje su bili mokri do gole kože. Dobro ju je odmerio. Mokra letnja haljinica joj je bila pripijena uz telo i ocrtavala joj bujne grudi. Progutao je, kad je video da joj se bradavice naziru ispod tanke tkanine. Pogledi su im se sreli, a onda joj je prišao, ne skidajući pogled sa njenog i prešao prstima preko njene vilice, obuhvatio joj njima bradu, pa spustio usne na njene. Spustila je šake na njegove grudi, malo se više privila uz njega i uzvratila mu poljubac. Zadrhtala je kad su im se jezici dodirnuli. Spustio je ruke na njene kukove i bliže je privukao sebi. Osetila je da sve izmiče kontroli, pa ga je lagano odgurnula od sebe. "Ne bih da smetam ovde."

Pogledala ga je i nasmejala se. "Ne smetaš, Njegoše, samo nisam spremna da te već prvo veče pustim u krevet."

Klimnuo je. "Razumem. Mislim da je nestalo i struje.", progunđao je kad su ostali u mraku.

Potražila je njegovu ruku, a onda ga povukla za sobom. Upravo se predomislila po pitanju njega u svom krevetu. Nije se plašila, ali nije baš ni bilo prijatno da ovde ostane i spava sama, bez struje i dok napolju besni oluja. Našli su se u sobi i baš u tom trenutku munja je obasjala čitavu sobu. "Okrenućeš se da se presvučem, jel da?"

Klimnuo je glavom i okrenuo se. Skinula je haljinicu, došla do kofera i čučnula kako bi našla majicu, ne primećujući da se on okrenuo i da je gleda raširenih očiju. Uzela je majicu, navukla je, pa se okrenula ka njemu. Skupila je oči i pogledala ga. Pocrveneo je. "Izvini, nisam mogao da odolim.", tiho je rekao, češkajući se po glavi.

Prevrnula je očima, pa se stropoštala na krevet i pokazala mu prazno mesto kraj sebe. "Mama bi me sad obesila, pustila sam kompletnog stranca da spava u mojoj sobi.", progunđala je.

Nasmejao se, pa legao do nje. "Ne brini, neću ti ništa, ništa što i sama ne želiš.", tiho je rekao.

Prevrnula je očima. "Svakako bi mogao samo da probaš, ne bi doživeo jutro, da to i ispričaš. Laku noć.", mirno je rekla i sklopila oči. 

Nije mogao da veruje da je tako mirno sklopila oči, kao da se znaju sto godina, a ne samo jedan dan. Osetila je da je i dalje gleda, otvorila je oči, pogledala ga i izvila obrvu. "I ne poznaješ me, a ostavljaš me ovde, dok nema struje."

Nacerila se. "Ti nisi strašan, za razliku od oluje koja divlja napolju."

Nasmejao se. "Ja mogu da ti naudim, oluja baš i ne."

Bledo ga je pogledala. "Ti bi mogao da probaš da mi naudiš, ali bi se za Srbiju vratio u plastičnoj vreći. Ja sam ipak ćerka svoje majke. Spavaj sad, ne brini, neću ti ništa.", promrmljala je, okrenula se na drugu stranu, pa sklopila oči.

Ostao je da zapanjeno gleda u njena leđa. Razumeo bi da je želela seks sa njim odmah, ne bi mu bila prva takva kombinacija na jednu noć, ali bi ga ispratile odmah nakon istog. Ona je spavala kao beba, uprkos tome što je imala stranca u krevetu. Najviše od svega ga je zbunjivalo to što je rekla da je ona ipak ćerka njene majke. Slegnuo je ramenima. Sve dok sama ne bude postavljala bilo kakva pitanja, neće ni on.