Magdalena je sedela i pila kafu, kad se Dragana pojavila u kuhinji. "Još niko nije ustao?"

"Vuk i Elena su izveli decu na sankanje, a Danilo je otišao do Žarka, da mu pomogne nešto."

Dragana je izvila obrvu. "Zašto ti nisi otišla sa njim?", zbunjeno je upitala.

"Mislim da ima nešto o čemu bi htela da razgovaramo?"

Dragana je uzdahnula, pa sela prekoputa majke i pogledala je. "Zaljubila sam se."

Magdalena je klimnula glavom. "To sam već i sama shvatila."

Dragana se nasmejala. "Zašto sam i pomislila da tebi može nešto da promakne?", nasmejano je upitala.

Magdalena se nasmejala. "Kad ste vas troje u pitanju, ništa ne može da mi promakne. I?"

Uzdahnula je. "Bilo je savršeno, mama. Nikad se nisam više smejala. Svaki trenutak sa njim je bio savršen."

Magdalena se osmehnula. "Tako je uvek kad se zaljubiš, Gago. Odakle je? Sredićemo nešto da ga viđaš najčešće što možemo."

Duboko je uzdahnula. "Nećemo se više viđati."

Namrštila se. "Zašto? Mislim, sigurna sam da je i on zaljubljen u tebe, tebe je nemoguće ne voleti."

"Oženjen je i tražio je samo avanturu, mama. I ne pada mi na pamet da nastavim da mu budem ljubavnica, koliko god zaljubljena bila."

Magdalena je klimnula glavom. "Zašto si onda bilo šta počinjala sa njim?"

"Nisam znala da je oženjen, kevo. U stvari, od samog početka ni jedno nije znalo ništa o onom drugom, osim imena. I toga da je agent "Interpola"."

Magdalena je protrljala slepoočnice. "U redu, žao mi je što se tako dogodilo, Gago, ali proći će te, samo je potrabno vreme i..."

"Šta ako ne prođe? Mislim, tebe nije prošlo, a bila si razdvojena od tate deset godina."

Magdalena je zatreptala. "Ja sam pre toga provela ceo život sa tvojim tatom, na ovaj ili onaj način, ali on je uvek bio tu."

"Znam, ali šta ako ne prođe?", tvrdoglavo je ponovila.

Magdalena je napravila grimasu. "Onda ga potraži, ali prvo pusti da vreme prođe i pokušaj. Nije problem u tome što je agent, već u tome što je oženjen, Gago."

Klimnula je glavom, ustala, pa zagrlila majku i poljubila je u obraz. "Ti si najbolja mama na svetu."

Magdalena se nasmejala. "Daleko sam ja od toga, ali hvala ti."

"Kakvo je to grljenje bez mene?", Danilo je zabrundao sa vrata.

Dragana se nasmejala, zagrlila oca, pa i njega poljubila u obraz. "Idem na kafu sa Katjom i Natašom, neću se zadržavati."

Nasmejao se i poljubio je u slepoočnicu. "Ostani koliko god želiš." Klimnula je glavom i otišla, a dva minuta kasnije je izašla i iz stana. "I?", radoznalo je upitao Magdalenu, kad ju je povukao u krila i nežno je poljubio.

Uzdahnula je. "Ćerka nam je zaljubljena."

Izvio je obrvu. "Ko je srećković?"

"Oženjeni agent "Interpola"."

"Jebote..."

"Mhm, jedino nam preostaje da se nadamo da će je proći, Danilo, jer ti se ni malo neće svideti šta sam joj rekla, ako je ne prođe.", promrmljala je.

Nasmejao se. "Znam šta si joj rekla, ako je ne prođe da se bori za njega."

"Mhm... Danilo, ti nisi nikad..."

Namršteno ju je pogledao. "To više nikad da ti nije palo na pamet, u redu? Ne, nisam, niti bih ikada."

Nasmejala se, pa mu ovila obe ruke oko vrata i zavukla glavu, pa duboko udahnula njegov miris. "Opraštaš mi?"

Zasmejao se i jako je zagrlio. "Volim te."

Već je bilo prošlo podne kad je Njegoš otvorio oči. Shvatio je da se nalazi na kauču i da ga glava nesnosno boli, a onda je kraj sebe ugledao skoro praznu bocu viskija. U tom trenutku se setio koliko je sinoć popio i zašto ga glava ovoliko boli. Ustao je i krenuo ka kuhinji, gde je zatekao Nataliju kako sedi, zuri u jednu tačku i stiska neku igračku rukom, dok je kraj nje stajala kafa, koju je skuvala ko zna kada. Uzdahnuo je, evo već četvrta godina, od kako se Janko rodio, kako se skoro identična scena ponavlja svakog jutra. Onih gorih dana bi ga probudila njena histerija i dreka. "Dobro jutro.", promrmljao je.

Trgla se i pogledala ga. "Dobro jutro. Nisi spavao u krevetu?"

Uzdahnuo je, prišao šporetu i stavio sebi kafu. "Ne, nisam. Velika je vremenska razlika, pa nisam mogao da zaspim, a nisam želeo da probudim tebe i Janka. Gde je on?"

"Odvela ga je moja majka kod sebe."

Skuvao je kafu, a onda seo preko puta nje i pogledao je u oči. "Ponovo? Natalija, znaš da sam i više nego strpljiv, svih ovih godina, ali definitivno ovako više ne može. Janko je ili kod tvoje, ili kod moje majke, osim ako sam ja kod kuće, pa ga vratim kući i provedem vreme sa njim. To zaista nije u redu prema njemu."

Pogledala ga je, pogledom koji je najavljivao histeriju, za koju nije bio raspoložen. Pokušavao je sve ovo vreme da joj pomogne, ali ona sama nije želela sebi da pomogne, a on više nije imao želju da se bori. "Hoćeš da kažeš da nisam dobra majka?"

"Ne, hoću da kažem da ti je potrebna stručna pomoć.", zarežao je.

"Znači luda sam?", planula je.

Prevrnuo je očima, ustao, a onda je pogledao. "Popiću kafu u klubu, a onda ću svratiti po Janka i odvesti ga u šetnju i na ručak. Ne znam kad ćemo se vratiti.", hladno je rekao, pa se okrenuo i otišao. Nije bio raspoložen za još jednu histeriju i svađu u nizu, pogotovo što nisu imale nikakvog efekta.

Meseci su prolazili, Dragana je naporno trenirala, trudeći se da što manje razmišlja o Njegošu. Zaista je mislila da će je brzo proći zaljubljenost, na kraju proveli su zajedno samo petnaest dana. Mislila je, ali nije je prošlo. Dani su joj nekako i prolazili, ali noći su joj bile najteže. Ma koliko bila umorna, nije mogla da zaspi. Opsedao joj je misli, nije joj dao mira. "Dragana..."

Okrenula se i pogledala u trenera. "Recite?"

"Znaš da je za dva meseca svetsko prvenstvo u plivanju?"

Nasmejala se i klimnula glavom. "Svi znamo, treneru i svi se nadamo da ćemo baš mi predstavljati svoju zemlju."

Nasmejao se. "Pa, tebi se nada ispunila, ti ćeš stajati ispred Rusije na svetskom prvenstvu u Beogradu."

Šokirano ga je pogledala, a onda kriknula i zagrlila ga. "Obećavam da se nećete pokajati. Doneću zlatnu medalju u Rusiju"

Nasmejao se. "U to i ne sumnjam. Tvoji rezultati su savršeni. Sutra krećemo za Beograd. Treniraćeš tamo."

Zaklimala je glavom. "Sve što je potrebno, treneru. Idemo avionom?"

Uzdahnuo je. "Tu je došlo do malih problema. Sponzor koji je regulisao karte za čitavu ekipu, je ove godine odustao, jer nismo izabrali njegovu ćerku."

Prevrnula je očima. "Mislim da to i nije takav problem, videću sa tatom, sigurna sam da će pristati. Ne možemo se pojaviti tamo u autobusu."

Trener se nasmejao. "Znam da kćer Domakovih nije navikla na putovanje autobusom, ali obećavam nije tako loše."

Zasmejala se. "Nije zato, treneru. Mi smo reprezentacija republike Rusije, nećemo valjda dozvoliti da se pojavimo kao da dolazimo iz trećeg sveta. Sigurna sam da će tata imati neko rešenje, javiću Vam se za sat vremena. Doviđenja.", veselo je rekla i istrčala iz svlačionice.

"Dragana je stigla.", Ana je nasmejano rekla, kad je neko poput tajfuna uleteo u kuću.

Magdalena je prevrnula očima. "Dva puta je gora od mene, pazi šta ti kažem."

Uletela je u kuhinju, pa poljubila majku, a onda i Anu. "Nećete verovati u koga gledate."

Magdalena se nacerila. "Osim ako nemaš i nekog nevidljivog sa sobom, poprilično sam sigurna da gledamo u Draganu Domak."

"Draganu Domak, predstavnicu reprezentacije Rusije na svetskom prvenstvu.", ponosno je rekla.

Magdalena je skočila sa stolice i jako je zagrlila. "Čestitam, Gago. Rekla sam ti, zar ne? Ti možeš sve što želiš i ja sam sigurna da ćeš biti novi svetski prvak.", tiho je rekla. Bila je toliko ponosna na svoje dete.

Ana ju je zagrlila, čim ju je Magdalena pustila. "Čestitam, Dragana. Sećaš li se šta je doktorka Valov rekla na prvom pregledu?"

Magdalena se nacerila. "Da nam neće biti lako sa ovom gospođicom i da je već u stomaku pokazala svoju narav. I već u tom trenutku me je učinila neizmerno ponosnom. Još u stomaku je preživela, ono što bi retko koja beba."

Dragana se nasmešila. "Gde su tata i deka, imam problem, koji moram da rešim do sutra."

Magdalena je izvila obrvu. "Ne verujem da je nešto što ne mogu ja da rešim za pet minuta. Otišli su da završe nešto, brzo će."

Dragana je izvila obrvu. "Zašto ti nisi sa njima?"

ANa se zacerekala. "Zato što tvoj tata ima neko iznenađenje za Magdalenu, da je suprotno, verujem da bi i ona išla sa njima."

"I?"

Dragana je prevrnula očima. "Sponzor je odustao od plaćanja aviona, jer nije njegova ćerka izabrana za prvenstvo."

Magdalena je prevrnula očima, uzela telefon i izašla van. "To je tvoja majka.", Ana je nežno rekla, kad je Dragana zbunjeno pogledala.

Ušla je par minuta kasnije, pa sela i pogledala u Draganu. "Tvoj otac mi se nije javio, ali zato jeste direktor "Aeroflot-a". Izaberite samo termin kad želite da poletite. Sve ostalo je već sređeno."

Dragana je ciknula, skočila sa stolice i bacila joj se u zagrljaj. "Ti si najbolja mama na svetu!"

Magdalena se nasmejala, uzvratila joj zagrljaj i nežno je pomilovao po kosi. "Moja ćerka će otići u velikom stilu tamo, onako kako zaslužuje."

"Hvala, hvala, hvala. Idem da javim treneru.", zacičala je, okrenula se i istrčala iz kuhinje.

Ana je pogledala u Magdalenu, pa ustala i zagrlila je. Oči su joj bile pune suza, ali ih nije pustila. "Znaš, u redu je da plačeš."

"Toliko sam ponasna na njih dvoje, Ana. Ne mogu da verujem da sam dobila dvoje toliko divne dece.", tiho je rekla.

Ana se nasmejala. "Nisi ih dobila takve, ti i Danilo ste ih tako vaspitali."

Magdalena se nasmejala. "Kad smo kod Danila, znaš li kakvo iznenađenje mi sprema?", radoznalo je upitala.,

Ana se nasmejala i odmahnula glavom. "Ne zna se ko je luđi od vas dvoje."

Uskoro su Danilo i Žarko došli, a nakon što su čuli vest, vrlo brzo se okupio i ostatak porodice. Bilo je prošlo dva kad su se rastali. Danilo je privukao Magdalenu sebi i nežno je poljubio. "Hvala ti."

Namrštila se i nežno ga pomazila po vratu. "Na čemu, jedini?"

"Na svemu.", tiho je rekao.

Zasmejala se. "Ništa od toga ne bi bilo da nemam tebe uz sebe. Idem da vidim treba li Dragani pomoć."

Prevrnuo je očima. "Meni treba."

Zasmejala se i slatko ga poljubila. Bio je zahtevniji od oboje njihove dece zajedno. "Znam da tebi trebam, ali ćerka nam sutra ide i dva meseca ću biti samo i isključivo tvoja."

Osmehnuo se. "Idi, čekam te."

Klimnula je glavom, poljubila ga, pa otišla u Draganinu sobu. Pokucala je na vrata i polako otvorila. "Treba li ti pomoć?"

"Uđi, mama."

Magdalena se namrštila. Otvoren kofer je bio napunjen i stajao je kraj njenih nogu, dok je Dragana sedela na krevetu i zurila u njega. Sela je do nje. "Šta ti je sad u glavi?"

"Šta ako ga sretnem tamo, mama?"

"Dakle, nije prošlo?"

Odmahnula je glavom. "Ne."

"Razumem. Slušaj, ti se sad držiš uspomena i nečega što je bilo lepo, možda ti i ne bude to to, kad ga vidiš na nekom skroz drugačijem mestu od egzotičnog ostrva. Ako ga uopšte i vidiš. Beograd je veliki grad, druga stvar, ko zna gde je on sada."

"Šta ako ne prođe ni tad?"

Magdalena je zagrizla usnicu. Bila je svesna toga da , kao majka, treba da joj kaže da se kloni njega i da nađe nekoga ko će biti posvećen samo njoj i ko neće imati repove iza sebe. Kao žena, zna da bi porušila sve moguće prepreke da dođe do njega. Što je svojevremeno i uradila. "U tom slučaju, poslušaj samo sebe, nikoga drugog. Ja ću uvek biti uz tebe, Gago. I tata."

"Čak i ako..."

"Čak i ako je on crni Đavo, a ne agent "Interpola".", progunđala je.

Dragana se nasmejala. "Pričamo kao da od mene sve zavisi, a možda je on već i zaboravio i na to letovanje i na mene."

Magdalena se osmehnula, pa je poljubila u kosu. "Kažu da, ako nam neko ne izlazi iz misli, da i taj neko misli na nas. Ne znam, ali ako ti je suđen, znam da će doći."

"Kao tata tebi?"

Nasmejala se. "Mhm, mada mislim da..."

Utom su se vrata otvorila i Danilo je privirio unutra. "Ovaj, našao sam dobar film, ideš li?"

Prasnula je u smeh. "Naravno da idem, jedini. Laku noć, srećo, vidimo se ujutru.", nežno je rekla, polubila Draganu u kosu, pa izašla iz sobe.

Dragana je uzdahnula i bacila se na krevet. Gledala je u plafon, a stotina osećanja se mašalo u njoj, dok je samo jedna misao dominirala njenim umom. Da li će ga ponovo slučajno sresti, ali ovog puta u Beogradu?