Probudila ih je grmljavina i ljuljanje šatora. Pogledala je u Njegoša, ležao je kraj nje, grlio je i gledao je. "Mislim da će nam odneti šator, ako počne jače da duva.", promrmljala je i jače se stisnula uz njega.

Uzdahnuo je. "Trebalo je da proverim vremensku prognozu.", progunđao je i jače je stegao uz sebe.

Nasmejala se i poljubila ga u grudi. "Nije bitno, preselićemo se u tvoj automobil, ako počne da prokišnjava. Za sad je dobro."

"Nije ti zima?"

Odmahnula je glavom. "Nije, tebi?", zabrinuto je upitala.

Osmehnuo se i poljubio je u teme. "Nije, ne brini."

Pogledala ga je, a onda uvukla šaku u njegovu kosu i počela nežno da ga mazi, dok ga je gledala u oči. Spustio je glavu, a onda je željno poljubio. U jednom trenutku je grom udario negde u blizini i on se nasmejao na njenim usnama. "Tačno sam se ovako osećao kad sam te prvi put poljubio.", promrmljao je.

Prasnula je u smeh. "Kao da udaraju gromovi oko tebe?"

Odmahnuo je glavom. "Kao da je udario direktno u mene."

Zasmejala se, odgirnula ga na leđa, pa se popela na njega i pogledala ga u oči. Podigao je obe ruke i spustio ih na njene grudi. Duboko je uzdahnula i spustila usne na njegove. Bila je opsednuta sa njim, njegovim poljupcima i dodirima. Dugo i nežno su vodili ljubav, a onda su samo ležali zagrljeni i ljubili se do iznemoglosti.

Magdalena je sedela naslonjena na Danila i pila kafu, dok ju je nežno milovao po kosi. "Zašto ćutiš?"

"Malopre me je Gab zvao. Ni jedan Njegoš ne radi za "Interpol"."

Danilo se namrštio. "Ili je slagao za ime, ili za posao.", progunđao je.

"Mhm. Mislim da je verovatnije da je slagao za ime, pomalo mi je i bilo čudno da joj je rekao i ime i gde radi."

"Zašto ga sad uopšte i tražiš, jedina?"

Slegnula je ramenima. "Nije ga zaboravila i kad je krenula od kuće, pitala me je šta ako ga sretne. Mislim da jeste i da je sa njim, zato se i nije javljala nama."

"Moguće."

Pogledala ga je. "Šta ti nije jasno, vidim da nešto nije.", progunđala je kad je krenuo da odmahne glavom.

"Mi smo ovde došli zbog ljubavnog života naše ćerke?"

Prasnula je u smeh, pa ga razigrano poljubila. "Ne, nego zbog objekta njene ljubavi. Skoro sam sigurna da tu nešto nije u redu i da Vuk i Dragana nešto kriju.", progunđala je.

Pomazio ju je po obrazu i nežno je poljubio. "Onda ćemo otkriti šta.", promrmljao je, pa je ponovo poljubio.

"Vuk me je zvao deset puta noćas.", Dragana je progunđala, kad je upalila telefon.

Njegoš je zastao sa loženjem vatre, pa je pogledao. "Zašto?"

Slegnula je ramenima, okrenula Vuka, pa se nasmejala kad je Njegoš došao do nje i nežno je poljubio. "Jebote, zašto se ne javljaš, dođavola?", Vuk je zarežao umesto halo.

Prevrnula je očima. "Koji ti je? Telefon mi je bio ugašen, na kampovanju smo, ugasila sam ga da bih imala baterije do večeras.", promrmljala je.

"Krenite odmah nazad, Gago, ćale i keva su stigli noćas."

"Zajebavaš me? Dobro, krenućemo."

"Neka te doveze pravo kod nas, rekao sam im da si ostala da prespavaš ovde i da ćemo ih zvati kad ustanemo.", progunđao je.

Nasmejala se. "Jesam li ti rekla skoro da si najbolji brat na svetu?", umiljato je upitala.

Zasmejao se. "Uvlakačo. Hajde, dok im nije palo na pamet i ovde da dođu bez poziva."

"Elena zna..."

"Ne, ali ću na kraju morati da joj kažem, Gago."

"Meni ne smeta, ti si taj koji je rekao da samo mi znamo."

"Ne znam kako da joj kažem da je on jedan od njih, Gago. Još uvek se ponekad budi iz noćne more."

Dragana je pocrvenela do korena kose. "Žao mi je, bato, ja..."

"Nisi ti kriva, nije ni on. Ne brini, kako god da bude, biću uz tebe, Gago. Hajde, požurite sad.", promrmljao je i spustio slušalicu.

Njegoš je seo do Dragane i pogledao je. "Šta je bilo?"

Uzdahnula je. "Mama i tata su noćas stigli, Vuk misli da je najpametnije da se vratimo u grad i da me odvezeš kod njih pravo."

Klimnuo je glavom. "Važi. Hej, ne budi neraspoložena, čim sve prođe, vodim te gde god želiš na kampovanje."

Pogledala ga je i nasmejala se. "Kretenu. I sam znaš da nisam neraspoložena zbog kampovanja. Brat još nije rekao Eleni da sam sa tobom, ne verujem da će ona imati toliko razumevanja."

Zagrlio je oko ramena, pa je privukao uz sebe i nežno je poljubio. "Možda i hoće, vrckava. Hajde da krenemo, večeras ćemo pričati."

Klimnula je glavom i slatko ga poljubila. "Volim te."

Zasmejao se i uzvratio joj poljubac. "I ja tebe volim.", tiho je rekao, pa su na brzinu razmontirali šator, ugasili vatru i krenuli nazad ka gradu. "Zoveš me večeras?", upitao je kad ju je dovezao ispred Vukove zgrade.

Prasnula je u smeh. "Zovem te čim ostanem sama. Doći ćeš?"

Prevrnuo je očima. "I na rukama, ako treba."

Zasmejala se. "Dovoljno je autom. Volim te.", veselo je rekla, nežno ga poljubila i ne sačekavši odgovor izašla van, pa utrčala u zgradu. Njegoš se nasmejao, odmahnuo glavom, pokrenuo auto i otišao svojim putem.

"Zapisao si registraciju?", Magdalena je upitala i pogledala u Danila.

"Mhm, jesam, ali zar ne bi bilo bolje da porazgovaramo sa Draganom i pitamo je, umesto da je uhodimo."

Odlučno je odmahnula glavom. "Da nema šta da krije, rekla bi nam. Ne bi nas izbegavala, niti bi Vuk lagao. Rekla sam ti da nas laže."

Klimnuo je. "Šta dalje?", poraženo je upitao. Poznavao je svoju ženu, bolje nego samog sebe i njen izraz lica mu je ukazivao da nema šanse da odustane od svoje zamisli.

"Ništa, sad idemo gore i ponašamo se sasvim normalno. Kad budemo saznali ko je dotični gospodin, videćemo šta ćemo dalje."

Danilo ju je pogledao, a onda prasnuo u smeh. "Da nisi krenula ovim putem, bila bi odličan obaveštajac."

Slatko ga je poljubila. "Samo ako bi ti i tad bio moj partner. Hajde, izlazi, idemo da vidimo našu lažljivu decu. Samo kad saznam šta kriju, jebaću im sve po spisku, oboma.", prosiktala je izlazeći iz auta.

Danilo je prevrnuo očima i izašao i sam van. Znao je da od toga nema ništa. Ceo život je pretila, a onda bi se potrudila da na bilo koji način oni dobiju ono što žele. Tako će biti i sada, znao je to. "Zašto mene lažeš, jedina moja?"

Skupila je oči i pogledala ga. "Ne veruješ?"

Nacerio se i odmahnuo glavom. "Tako je od kako si ih rodila. Da se kladimo da ćeš prevrnuti i nebo i zemlju, da Dragana dobije baš ono što želi?"

"Naporan si."

Prasnuo je u smeh. "Ma jel da?"

"Mhm, ali te ipak ne bih menjala ni za šta na svetu. Ššš, uozbilji se, posumnjaće, jebote.", tiho je zarežala kad su došli ispred vrata.

Prevrnuo je očima, poljubio je u kosu, pa pozvonio na vrata. "Baba!", Lena ih je otvorila, pa joj uskočila u naručje. "Deko!"

Danilo se nasmejao, pa je prihvatio u svoje naručje i uneo je unutra. "Gde su ti roditelji?"

"Tata kuva tetki kafu, mama spava. Tetka je..."

"Sad ustala.", Dragana ju je prekinula, pa prišla Magdaleni i zagrlila je. "Mama...", promrmljala je, a onda zagrlila i poljubila oca. "Odkud vi?"

Danilo se nasmejao. "Došli smo da vidimo zalutalu ćerku, koja je izgleda zaboravila na oca i majku.", progunđao je i uputio se ka dnevnom boravku. Seo je na kauč sa Lenom u naručju, a onda privukao Magdalenu sebi.

Dragana je pocrvenela. "Nisam zaboravila na vas, tata. Samo imam previše obaveza. Aleksandar je postao nesnošljiv od kako smo došli ovde."

"Zar ne? Želiš li da porazgovaram sa njim, Gago? Razumem da vam je cilj da uzmeš zlato, ali ja ne želim da se ti razboliš zbog toliko obaveza.", Magdalena je progunđala i budno pratila Draganin izraz lica.

Još jače je pocrvenela. "Nemoj, mama, stvarno mi ne smeta. Znaš koliko ja uživam u tome.", promucala je.

Magdalena je slegnula ramenima. "U redu, ako ti tako kažeš. I kako napreduješ?"

Draganino olakšanje je bilo skoro opipljivo. "Juče sam na treningu oborila svetski rekord. Aleksandar je i više nego zadovoljan. Kako bih volela da to ponovim i na prvenstvu.", uzbuđeno je rekla.

Danilo se nasmejao. "Polako, Gago, nije to najbitnije."

"Kako nije? Naravno da jeste. Želim da uzmem ovo prvenstvo ovde, pa makar više i da ne uđem posle nikad u bazen."

Danilo i Magdalena su se pogledali. "Zašto baš ovde?", Magdalena je zbunjeno upitala.

"Neka vide koga su oterali."

Magdalena se nasmejala i pogledala u Danila. "Meni se čini da smo mi morali da im pobegnemo, da bi otišli, a ne da su nas oterali.", rekla je cerekajući se.

Danilo je potvrdno klimnuo glavom. "Majka ti je u pravu. Mene i Žarka su izričito hteli da zadrže, kao i Željka."

Dragana je prevrnula očima. Samo kad su se prebacili na neku drugu temu, sve ostalo je mogla da podnese.

Njegoš je stao ispred svoje zgrade i duboko uzdahnuo. Nije mu se ulazilo unutra, sve teže je podnosio situaciju u toj kući, ali je znao da još uvek nije bilo vreme da bilo šta rešava. Izašao je iz automobila, a onda ugledao majku kako prelazi ulicu i hita ka njegovoj zgradi. "Odkud ti ovde, kevo?", upitao je, iako je odlično znao zašto je tu.

"Janko za tri sata ima trening, moram da ga odvedem."

Nasmešio se, zagrlio je majku oko ramena i poljubio je u slepoočnicu. "To ću ja da uradim, ne brini.", promrmljao je i poveo je u kafić preko puta zgrade. "Da nas dvoje popijemo na miru kafu.", promrmljao je.

Konobar je došao, naručili su kafe, a onda ga je majka pogledala. "Otac ti se sinoć vratio mnogo besan na tebe, sine."

Nemarno je izvio obrvu. "Zašto?"

"Natalija mu se požalila da ne dolaziš kući i da odavno ne spavaš tu. Da budem iskrena, ja te razumem. Nemoj da otac sazna, ali od mene imaš svu podršku, za sve. I nadam se da je ovog puta izbor mnogo bolji.", progunđala je.

Uzdahnuo je. "Kakav izbor pobogu, majko?"

"Nemoj da se praviš lud, Njegoše!", strogo je rekla. "Samo zaljubljen muškarac se ponaša tako poput tebe. Rekla sam ti, ja te podržavam, pod uslovom da ne ostaviš Janka. Uzmi dete i idi."

"Mama..."

Podigla je ruku i ućutkala ga. "Nije mi teško da ga čuvam, nije mi teško ništa za njega, ali njemu nisam potrebna ja, nego majka i otac. Od majke je i Bog digao ruke, ne dozvoli da isto bude i sa tobom. Nije u redu prema njemu."

"Samo mi treba vremena da sredim neke stvari, ne mogu odmah, iako bih hteo.", iskreno je rekao.

Klimnula je. "U redu, samo ne dozvoli da se oduži, zbog Janka. Kakva je?", radoznalo je upitala.

Pogledao je u majku, a onda se nasmejao i odmahnuo glavom. "Kad sam je prvi put ugledao u plićaku, mislio sam da je morska sirena. Nestvarno je lepa, kevo. Nasmejana, luda, hrabra, prava nevolja. Janku se svidela odmah, rekao mi je da bi voleo da je njegova mama poput nje."

"Sve radiš naopako, sine. Nisi trebao da upoznaješ dete sa njom, dok ne napustiš Nataliju."

"Slučajno smo se sreli, ona je šetala neđake, a nas dvojica smo bili na kolačima."

"Sad znam, pričao mi je da se prelepo proveo i da će kad poraste da se oženi Lenom, jer je mnogo dobra i pametna."

Njegoš se nasmejao. "Lena je njena bratanica. Kad sve sredim, upoznaćeš je, sad ne smem da rizikujem da tata otkrije. Ne još."

Žena se namrštila. "Kakve veze tvoj otac ima sa tim? Ne živi on sa Natalijom, niti će živeti sa tom ženom i nema prava da se meša u to.", progunđala je.

Pogledao je u majku i uzdahnuo. "Saznaćeš kad dođe vreme, samo želim da znaš da neću dozvoliti da se bilo ko i bilo šta ispreči između nas, kevo.", ozbiljno je rekao.

Majka mu se nacerila. "Naterala je mog sina da izgubi glavu i bori se za nju. Već je volim, mislila sam da si neosetljiv poput tvoje familije."

Njegoš se nasmejao. Nije bio baš najosećajniji čovek na svetu, ali sigurno nije bio neosetljiv. "Ti si, majko moja, luda.", nasmejano je rekao.

"Tata!"

Nasmejao se, uhvatio Janka, pa ga podigao u naručje i nežno ga poljubio. "Jesi li spreman za trening?"

"Jesam, tata. Ti me vodiš?", maleni je oduševljeno upitao.

Klimnuo je. "Mhm, idi uzmi šta ti treba iz sobe, dok ja porazgovaram sa tvojom majkom.", promrmljao je, pa ušao u kuhinju. Možda je prenaglio, ali u tom trenutku je odlučio da će, za početak, stati na put Natalijinom ponašanju. Ili će biti majka Janku, ili će ovog trenutka povesti dete sa sobom. "Od danas moja majka više ne dolazi i ne uzima Janka. Kao ni tvoja.", mirno je rekao i pogledao je.

"Kako to misliš?"

"Od danas ćeš svoje obaveze obavljati ti, Natalija."

"Ne mogu..."

Izvio je obrvu. "Ne?"

"Ne, ne mogu sama, ja..."

"Spakuj Jankove stvari, za sat vremena će doći neko po njih."

"Šta hoćeš da kažeš?"

"Odvodim dete iz ovog nezdravog okruženja, Natalija. Kad se stabilizuješ, razgovaraćemo.", mirno je rekao.

"Ne možeš da ga odvedeš, niti ti možeš da odeš!", dreknula je.

Prišao joj je i ljutito je pogledao. "Napravi samo jedan ispad pred njim i zvaću doktora da te hospitalizuje. Imao sam dovoljno strpljenja sa tobom. On ovo više neće gledati.", tiho je zasiktao.

"Tata..."

Okrenuo se, pogledao u Janka i osmehnuo se. "Idemo li, sine?"

Maleni mu je uzvratio osmeh. "Da."

Podigao ga je u naručje i pogledao u Nataliju. "Uradi kako sam rekao.", progunđao je a onda izašao iz kuće. Osetio je olakšanje, osetio se kao da je ponovo rođen kad je najzad prešao prag te kuće u jednom pravcu, znajući da se tu više neće vraćati.