[TREĆI DEO] Nepažnja

-Kosta-

Čekam već pola sata ispred tvoje zgrade u nadi da ćeš se što pre pojaviti. Hodam u krug i razmišljam kako bih mogao da ti se izvinim i da konačno nastavimo tamo gde smo stali.

"Tea!" Vidim da mi prilaziš.

"Zdravo, Kosta." Kažeš umorno i prstima prođeš kroz kosu.

Ušli smo u tvoj stan, pitala si me šta želim da popijem, a ja sam naravno izabrao neko žešće piće.

Dolaziš sa viskijem u ruci i stavljaš čašu na sto dok lagano sedaš pored mene. Gledam te kako ispijaš vodu.

"Zar ti nećeš da popiješ sa mnom?" Upitao sam.

"Ne pije mi se."

"To je u redu." Osmehnem se i opustim na sofi dok te držim u vidiku.

"Tea... Molim te, oprosti mi, stvarno želim da sve bude kao što je nekada bilo." Rekao sam.

"To nekada nije ni postojalo. Znam za sve, ceo plan i tvoju osvetu." Izrekla si skroz mirnim glasom.

"Molim?" Nasmejao sam se u šoku.

"Da, Kosta... Žao mi je zbog priče sa tvojim ocem, ali jednostavno ne možeš očekivati od mene da ti samo tako oprostim, naša ljubav i nije bila prava." Odgovorila si mi.

"Naravno da je naša ljubav bila prava! Tea, znaš me i znaš da nikada ne bih učinio nešto što bi te povredilo." Pokušao sam da opravdam svoje postupke.

"Povredila me je tvoja igra, mislila sam da sam konačno našla muškarca kome se mogu prepustiti. Sam si znao kroz šta sam sve prošla, nisi hteo odustati od svoje igre." Rekla si i nervozno izdahnula.

"Tea, odustao sam odmah posle našeg drugog sastanka, zavoleo sam te i jednostavno mi je bilo lepo sa tobom, molim te nemoj verovati Marini, ona ume da izmišlja." Slegnuo sam ramenima.

"Marini?" Nasmejala si se. "Sama sam saznala, Kosta. Trebaš naučiti da stavljaš lozinku na laptopu ili makar da zaključaš svoju kancelariju."

"Znači kopala si po mojim stvarima." Izgovorim kroz zube.

"Nisam znala da je bilo zabranjeno."
Osmehnula si se.

"Naravno da je zabranjeno! Da to nisi uradila uspeo bih da se popravim i konačno rešim svih tih porodičnih problema i glupih osveta!" Viknuo sam.

"Zašto bi se rešio svih tih problema? Mislila sam da uživaš u tome zajedno sa svojom porodicom." Inatiš mi se.

"Zato što te jebeno volim! Kako ne možeš da shvatiš to?!" Viknem jače i uhvatim te za ruke.

Gledam kako mi se otimaš i ustaješ sa sofe. Kreneš da šetaš po sobi i počinješ ubrzano da dišeš.

"Izvini..." Ustanem i priđem ti.

Stavim ruke oko tvog struka i približim te sebi. Gledam te svu krhku i po tvom pogledu vidim da me želiš. Bila si mi tako blizu. Na mojim usnama sam mogao osetiti tvoje disanje. Gledala si me pravo u oči dok je tišina vladala u sobi.

Vidim kako iznenada okrećeš glavu i sklanjaš moje ruke sa tvog struka.

"Ne, Kosta." Odbiješ me.

"Ali zašto?"

"Ne mogu da budem sa čovekom koji je sa mnom bio samo iz obične osvete. Shvati činjenicu, ti mene ne bi ni primetio da nisam bila ćerka čoveka kog najviše na svetu mrziš." Izgovorila si i prošla prstima kroz kosu.

"Stvari se menjaju, Tea..." Izdahnem.

"Ne sve, neke prosto moraju da ostanu kako jesu." Odgovorila si.

"To znači da odustaješ od mene?"

"To ne znači ništa, Kosta! Da li sada ozbiljno očekuješ da ti ponovo verujem i da ti celu sebe dam?!" Pitala si.

"Naravno da ne."

"Onda ne zahtevaj da se pomirimo. I da hoću, potrebno mi je vremena. Moraš shvatiti da ti ja nisam igračka ili neka devojka za jedno veče."

"O čemu pričaš!? Nikada to nisam ni pomislio!"

"Kosta, stvarno nemam snage za prepiranjem sa tobom, dosta mi je svojih problema." Namrštila si se.

"Možemo ih zajedno rešiti. Sve probleme. Ti i ja." Kažem i priđem ti.

"Kosta, ne..." Okrenula si glavu kada si osetila moje usne blizu tvojih.

U tom trenutku mi zvoni telefon. Pogledam ko me zove i vidim Adrijanino ime.

Zar ta devojka ne može da shvati da mi nemamo ništa sem dobrog seksa?

Prekinem nekoliko puta, ali je ona naravno bila uporna.

"Šta?" Javim se na telefon.

"Kosta, moraš odmah doći, hitno je!" Čujem nju kako viče kroz plač.

"O čemu je reč?" Pitao sam.

"Samo dođi, molim te." Rekla je i spustila slušalicu.

Brzo sam uzeo sako sa sofe i obukao ga. Pogledao sam još jednom u tebe i prosto nisam želeo da te napustim.

"Nastavićemo sa pričom." Rekao sam i prišao ti.

Spustio sam svoje usne i poljubio te u čelo, a potom izašao.

Brzo sam ušao u auto i vozio punim gasom. Adrijana me je uporno zvala, a ja sam morao da se javim.

Pogledao sam telefon, a zatim čuo trubu. Nepažnja, svetlost ispred mene, jak udarac i bol. Nisam znao šta me je snašlo. Ispustio sam telefon iz ruke i udario glavom o volan. Više nisam osećao ništa, video sam crnilo i prepustio se istom.