[PRVI DEO] Čekam te

-Kosta-

"Hajde da nastavimo sa Vašim problemom. Želim da mi ispričate sve o mržnji koju osećate." Rekla si dok si se polako leđima naslonila na stolici i gledala u mene tako primamljivim pogledom.

Razmišljao sam o tome na koji način mogu preokrenuti tvoje pitanje kako bih te naterao da mi ispričaš nešto više o sebi.

"To su više porodični problemi." Rekao sam i izdahnuo. "Osećam mržnju prema osobi koja je ubila mog oca." Tiho sam rekao dok sam stezao pesnicu kako ne bih nešto više od toga rekao.

Osmehnuo sam se spuštenim pogledom i video sliku koja joj je stajala na radnom stolu. Obična uramljena porodična slika, koja je u meni budila svu tu mržnju. Disanje mi se ubrzalo, a lice polako počelo da crveni od besa. Video sam Teu kako me čudno gleda, ne znajući u čemu je problem. Primetio sam kako polako ustaje sa fotelje i spušta svoju suknju do njenih golih kolena.

Prišla mi je i osmehnula se. "Sve će biti u redu Kosta. Verujem u Vas." Rekla je sa tako nevinim pogledom dok je čučala ispred mene držeći svoje ruke na mojim kolenima.

Moram priznati, u meni je to budilo nešto posebno. Osećao sam neku emociju koja po prvi put nije bila mržnja. Bilo je jako čudno, ali dobro. Blago sam joj se osmehnuo i uhvatio je za ruke kako bih je podigao. Ona mi je dala mali smešak, a potom svoj pogled spustila do mojih usana.

Znam da je to pogrešno i da se ne treba desiti. Pogotovo ne sada. Ali njene usne su toliko primamljive. Obrazi su joj se zarumenili dok je očekivala da joj dam taj poljubac. 

Polako sam spustio svoje usne na njene i osetio miris peperminta koji je u meni budio sve moguće želje da je ne pustim iz tog zanosnog poljupca. Njene usne su meke kao da su prvi put dodirnule usne nekog muškarca. Blago se odvojila od mog snažnog stiska i rumenim obrazima se nasmejala.

"Možda ovo nije trebalo da se desi u ovom trenutku." Rekla je dok joj je pogled bio spušten.

"U redu je." Osmehnuo sam se. "Možeš zaboraviti ako želiš. Jedan poljubac ne mora ništa značiti." Rekao sam iako je ovaj poljubac imao veliko značenje za mene.

"U redu." Izdahnula si i odšetala nazad do svoje fotelje. 

Sela si i gledala u mene, dok si čekala da ja nešto kažem jer je tebi svaka reč bila suvišna za reći. Video sam da ti je jako neprijatno. Svestan sam toga da sam ovim poljupcem sve uprskao i da nikada više neće biti isto između nas.

Ustao sam sa stolice i prišao ti kako bih ugasio neugodnu situaciju. "Hej, šta kažete na to da večeras odemo na žurku u onom klubu i sve iznova počnemo?" Našalio sam se i gledao tebe kako se osmehuješ.

"Mislite da je to dobra ideja?" Upitala si dok su tvoje tamno zelene oči gledale pravo u mene.

"Mislim da je najbolja." Odgovorio sam sa velikim osmehom na licu.

Gledam te kako polako uzimaš svoje papire i nastavljaš sa svojim psihijatrijskim pitanjima. Pričaš o mojoj mržnji, a u tvom pogledu se vidi da osećaš istu. Tada sam znao da je red na mene da  postavljam pitanja. Blago sam izdahnuo i ugodno se opustio na fotelji.

"Zašto Vi meni ne biste nešto više ispričali o Vašoj mržnji?" Upitao sam misterioznim pogledom.

"Ne znam o čemu pričate Kosta." Odgovorila si i osmehom probala da prebaciš temu.

"Vidim Vam to u pogledu. Slobodno mi ispričajte. Razumeću Vas." Nagnuo sam joj se bliže i sklopio ruke sa puno koncentracije.

Ti si još jednom duboko izdahnula i pogledala u uramljenu porodičnu sliku. "Zbog njega." Rekla si i prstom pokazala na čoveka na slici.

Taj čovek nije bio bilo kakav čovek. On je bio tvoj otac i moj najveći neprijatelj. Pogledao sam začuđeno jer sam mislio da imaš savršen kontakt sa svojim ocem, ali tek sada vidim koliko si dobro uspela da prekriješ svoj pravi život.

"Šta se dogodilo sa njim?" Upitao sam.

"On se zove David." Rekla si njegovo ime koje je u mojoj glavi kao najveći gnev već dvadeset godina.

"On je nekada bio moj voljeni otac, ali svaka emocija koja je ostala u meni se pretvorila u mržnju prema njemu." Rekla si dok su ti se oči blago crvenile.

"Zbog čega?" Pitao sam dok sam gledao u tvoje ruke kako se polako skupljaju u pesnice.

"On se nikada nije ponašao kao otac prema meni. Nikada nijedan moj uspeh nije nagradio. Od malih nogu sam bila učena da mrzim i psujem. Svaki put kada bih kao mala otrčala do njega sa nadom da će me jednom dočekati otvorenih ruku i primiti u svoj zagrljaj, dobila sam psovku. On bi me svaki put tukao kada bih nešto pogrešno uradila. Isto kao i moju majku. Ona je oduzela sebi život zbog njegovih prljavih poslova. Njegovo ponašanje me je nateralo da se zaposlim kao psihijatar i možda još nekom detetu pomognem. Ali o tome niko ne sme pričati, to je kao zabranjena tema ovde. Svako se plaši svojih posledica." Rekla je sa suzama u očima.

"Izvinite što sam posle onog poljupca tako odreagovala, jednostavno nisam spremna." Izgovorila je kroz blagi plač.

Prišao sam ti i zagrlio te. Osetio sam tvoje ruke kako me čvrsto grle nazad.  

"Čekaću te." Prošaputao sam.