[DRUGI DEO] Razgovor

-Tea-

Danas sam se probudila u jakim bolovima. Prevrtala sam se po krevetu u nadi da će se bol u stomaku malo smiriti, ali sam znala da trebam što pre da ustanem kako bih bila tačna danas.

Ustajem dok se grčim od bolova i prvo što uradim jeste da popijem tabletu. Pogledam u sat i shvatim da za sat vremena trebam da budem u kafiću kako bih konačno razgovarala sa Kostom. Moram priznati da sam jako nervozna.

Brzo na sebe navlačim jednu lepršavu belu haljinu i obuvam štikle. Još jednom se pogledam u ogledalo i prstima prođem kroz kosu kako bih je malo uredila. Trčećim korakom izlazim iz stana i zaključavam vrata za sobom. Ulazim u auto i vozim se do tog kafića dok u sebi razmišljam kako bih mogla da započnem naš razgovor.

Prišla sam stolu i videla Kostu kako mi se osmehuje. Tapkao je nogama o pod, što je govorilo da je jako nervozan. Sela sam preko puta njega i pogledala ga u oči. Jako su mi nedostajali njegovi pogledi.

"Kasniš." Osmehne se.

"Izvini, jednostavno nisam mogla da ustanem jutros iz kreveta, ne znam zbog čega." Uzvratim osmehom i nervozno izdahnem.

"To je u redu." Kaže mirno. "Kako si?"

U njegovom glasu sam mogla osetiti kako mu nedostajem, ali i sam zna da je kriv. Sigurno ne misli da ću moći tek tako da mu oprostim.

"Super." Kažem, iako to ne mislim. "Kako si ti?"

"Znaš već.." Nasmeje se. "U zadnje vreme ima dosta posla u firmi, tako da stalno radim. Po ceo dan sam u kancelariji i retko kad nađem vremena da izađem negde."

"Dobro je da si našao vremena da popričamo." Našalim se.

"Ti si mi bitna." Kaže ozbiljno.

Da, to smo mi. Sedeli smo tako kao dva obična stranca. Jedino što nas je u tom trenutku povezivalo jeste naša prošlost. Mi nismo navikli na ovakvu ozbiljnost, nedostaje mi pravi Kosta...

"Mislim da bismo trebali da pričamo o nečem bitnom." Rekla sam i prekrstila ruke.

"Kosta... Trebaju mi neka objašnjenja. Sve sa tobom mi je jako čudno, nikada nismo pričali o tebi." Kažem i slegnem ramenima.

"Pitaj me šta god želiš, neću ništa više kriti od tebe." Rekao je i približio se.

"Zašto si bio sa mnom?" Upitam kratko.

"Kakvo je to pitanje?" Začudi se. "Dopala si mi se."

"Kosta, ne laži me. Znam sve. Nisam sigurna da li je istina, ali ako želiš da prođemo kroz ovo zajedno, moraćeš da budeš iskren sa mnom."

"Tea, rekao sam ti. Jednostavno si mi se jako dopala." Gledam ga kako skuplja dlanove i počinje da se nervira.

"Kosta, sa mnom si samo iz Marininog hira! Znam sve!" Viknula sam.

"Molim?" Rekao je šokirano. "O čemu pričaš?"

"Oh, ti vrlo dobro znaš o čemu ja pričam." Nasmejem se.

"Tea, ko god da ti je to rekao, nije istina! I sama znaš koliko su ljudi ljubomorni. Rekao sam ti već da bi sve uradili samo da nas razdvoje."

"Dobro, znači očekuješ da poverujem u to da Marina nema nikakve veze sa tim i da sam ti se stvarno samo dopala i samim tim si odlučio da zakažeš lažni psihijatrijski sastanak kako bi me bolje upoznao, a ja i dalje ne znam nijednu najmanju stavku o tebi?" Nasmejem se ironično.

"Ne tražim od tebe da u sve veruješ. Ali molim te, u jedno moraš verovati." Zastane i udahne duboko. "Tea, ja te volim, zašto jednostavno ne možeš da zaboraviš na Marinu i na sve ostale probleme?"

"Kosta razumem te, ali ja ovako ne mogu. Moraćeš da odabereš. Ili ćeš mi reći istinu, ili ćeš me zauvek izgubiti. Meni je ove igre već preko glave i stvarno mi ne treba ovo sve u životu." Kažem tiho.

"Time si htela da kažeš da ne želiš da mi oprostiš i da ne želiš da budeš sa mnom?" Upita me.

"Ne, Kosta. Treba mi malo vremena da razmislim o svemu ovome, jednostavno se prebrzo dogodilo i ne mogu ti više verovati..." Izgovorim razočarano.

"U redu. Ja te više neću uznemiravati. Ali želim da jedno znaš, neću odustati od tebe."

"Kosta, ne radi to sebi, pričaš gluposti." Kažem nervozno.

"Čujemo se." Ustanem sa stolice i još jednom pogledam u njega kako sav snužden sedi i razmišlja o nečemu. Okrenem se i krenem svojim putem dok razmišljam o tome kako mi je rekao da me voli.

Ne mogu reći da ne osećam ništa prema njemu, ali znam da nešto krije. Jednostavno neću moći da mu se opustim dok ne saznam pravu istinu, ma koliko god bila mračna.