-" ako ti tvoj decko dozvoli isli bi na planinu ceo dan... Hocu da vidis  nasu novu kucu i prelepo jezero"

-" Naravni tata, ne treba da se ljutis"

12 je sati, sad sam ustala i sjela da jedem... Sinoc do 3 sam se svadjala sa mojim roditeljima oko Martin i mog povratka u meksiko.

-" Ne ljuti se Aurora, pitaj za dozvolu pa da krenemo za pola sata"

Majka sa mnom ne prica ali mi uredno spremi dorucak. Neobicno mi je bez soka koji Maria pravi, Urosevog i Lukasovog glasa koji defiluje oko kuce.  Cak i namrsteni Marti  mi fali...

Poslala sam mu poruku da cu ici sa svojima, nakon cega pocnem jesti i gledati kada ce mi odgovoriti

-" Cuvaj se i obuci toplu odjecu."

-" Nedostajes mi"

Poslala sam iz ciata mira i sad mi dodje da placem. Uf ubijaju me ove nagomilane emocuje koje dobijam sa bebom u paketu. Nikada nisam ovako brzo bilo kom decku izjavila emocije pa cak ni ovog tipa.

-" I ti meni nedostajes Aurora"

Osmijeh mi zatetura.

(***)

Planina je prelepa ali znatno pusta jer kuca gotovo da nema.  Tata i majka su tihi i cudni ali ne reagujem... Dosli smo, nalozili vatru i  utoplili kucu koja je na 2 sprata.

-" dodji da ti pokazem sobu"

Tata se ljubazno osmijehne, a ja odlozim caj i krenem za njim.

-"Ovo je nasa soba... ova do je djecija kad se malena rodi"

-" dovodicu je ovde, prelepo je..."

-"ovo je tvoja soba, udji slobodno"

Usla sam i zaista soba je bila prelepa, prisla sam prozoru koji ima pogled na jezero i sumu preko puta

-" Tata!"

Vrisnem kad zalupi vrata i brzo ih zakljuca.

-" tata sta radis?"

-" Aurora dozovi se pameti! Pusticu te kad shvatis kakve si gluposti sinoc rekla. Tog skota vise nikada neces videti!"

-" tata! Molim te ne glupiraj se nisam dijete vec odrasla trudna zena!"

-" znam ali taj skot nece vise nikada da te vidi"

Lupala sam i drala se ali uzalud jer je on zakljucao sobu i otisao

-" Ne budite kreteni!"

Dreknem sa poslednjim atomom snage jer me trudnoca jako brzo umarala. Ustala sam sa poda i brisala svoje suze. Svjesna da je moje lice sada crveno kao paprika.

Prisla sam prozoru i  razgledala najbolji nacin  da skocim ali bilo je nemoguce. Nisam uzela telefon ali vidim tatu kako ga baca u jezero

-" Tata otvori mi vrata!"

-" Zatvori prozor prehladices"

Je sve sto kaze i opet udje u kucu.

Uzalud sam lupala i vristala niko me nije mogao cuti. Sta se desava sa njima!?

***

-" ovo je za tvoje dobro zlato"

-" mama ne radite ovo, nismo u srednjem vijeku."

-"ti si nam jedino dijete mila, tata i ja ne mozemo da te damo jednom okorelom kriminalcu"

-" mama  ja sam sigurna uz njega"

-"Zavrsi obrok mila"

Opet su me ostavili ovde, dok u cosku svoje sobe brisem obraze... Ne smem skociti, ne mogu pobjeci. Moji su skrenuli sa uma i ne mogu da vjerujem u kakvoj sam se situaciji nasla.

Kako ce me Martin pronaci!? Ovde je noc trajala znatno duze, dan gotovo da ne prolazi i danas bi trebalo da idemo kuci ali sam ja u sred planine daleko od Madrida.