- Tri piva ovamo! -, doviknuo mi je neko sa druge strane kafane. Stavila sam tri piva na okrugao poslužaonik i odnela im. Uzela sam prazne flaše piva, i otišla iza šanka. Kao što ste pretpostavili, radim kao konobarica u kafani. Zar ne bi trebalo da ima u kafanama samo jedan barmen za šankom koji služi pice? Barem tako mislim, jer nikada pre nisam bila u kafani. Da je tako, život bi mi bio mnogo lakši.

Ovde radim nedelju dana, a već od prvog dana razmišljam da dam otkaz, ali cifre na mojoj plati me uvek nateraju da ostanem. Cifre, i to da mi ne pada na pamet da opet šetam one proklete džukele. Mada ne znam šta je gore, šetanje kučića koji više šetaju oni mene nego ja njih i koji bi mogli da me pojedu bilo kog trenutka, ili to što moram da uslužujem ove pijane retardirane budale i da slušam komentare koje mi dobacuju i kako me odmeravaju njihovim prljavim pogledom. Još moram da nosim crnu usku suknju do malo iznad koleni i belu košulju. Hvala Bogu pa ne moram da nosim nesto kraće ili otvorenije ili bi me živu pojeli. Nije baš lako biti jedino žensko među pijanim budalama. Ako se ja ne budem obesila, neće niko.

Čula sam zvuk otvaranja i zatvaranja vrata, i znala sam da imam mušteriju. Nisam videla ko je, jer sam gledala u čašu koju sam brisala. Primetila sam da je seo za šankom. Upitala sam ga šta želi da popije pre nego što sam podigla pogled i susrela se sa njegovim ledeno plavim očima. Malo mi je falilo da ispustim čašu. Naručio je pivo, a ja sam onu čašu i krpu stavila tamo gde stoje i sipala mu piće.

Svo vreme sam osećala njegov pogled na meni ali sam odlučila ignorisati. Kada je uzeo čašu da otpije gutalj, iskoristila sam vreme da ga odmerim. I ovog puta je nosio svetlo plavo odelo. Primetila sam da na rukama ima takođe svetlo plave rukavice sa pahuljicom na njima. Izgleda da je to njegov medijum. Ali... Kako se beše zove? Dejan? Marko? Ivan? Ne, nije ništa od toga. Da nije možda Tihomir? Da se tako zove sigurno bih zapamtila. Mislim da je nešto na b... Znam, Branko! Ne, i dalje ne zvuči kao da je to to. B, b, b, b, b, b, b... Bojan! Da, Bojan. Zove se Bojan. Kako sam mogla da zaboravim?

Toliko sam se zamislila da nisam primetila da već duže vreme gledam u njegove ledeno plave oči, koje gledaju u moje. Pa... Ovo postaje neprijatno. Sreća pa me je neko od mušterija pozvao da plati račun. Krenula sam tamo i uzdahnula jer mi je laknulo zato što sam se otarasila one neprijatnosti. Osećala sam njegov pogled na sebi, ali nisam bila sigurna, jer je moglo da bude posledica predugog međusobnog buljenja u oči. Platili su i otišli, a ja sam očistila sto i vratila se za šank.

- Čudi me što si izabrala ovaj posao. -, rekao mi je Bojan nakon što sam uzela opet da brišem već besprekorno čistu čašu. -Ipak je ovo posao za luzere. -

Stala sam sa svime što sam radila.

- Posao za luzere? -, upitala sam ga podignuvši jednu obrvu.

- Da, jer nijedna osoba nije izdržala da radi ovde duže od nedelju dana. Svi daju otkaz jer ne mogu da izdrže. -

- Ali ja ovde radim već nedelju dana. -

- Ti si jedini izuzetak. Ali ionako ćeš uskoro dati otkaz. - Prokleti umišljeni idiot.

- E pa videćeš, izdržaću dve nedelje. -

- Zašto si toliko ubeđena da možeš? -, rekao je i ispio gutalj piva ne sklanjajući pogled sa mene. Hoće da kaže da ne mogu da uspem? Pa ne može to tako.

- Hoćeš da se kladimo? - Ovo moje pitanje ga je malo iznenadilo, ali se ubrzo sabrao.

- U redu. - Spustio je čašu piva na šank. -Ako daš otkaz pre nego što isteknu dve nedelje, moraćeš da me poljubiš. U usta. Sa jezikom.

- A ako ja pobedim, moraćeš da mi kažeš jednu blamirajuću stvar o tebi i da mi ispuniš jednu želju. Ne onakvu kakvu ti misliš. -, dodala sam na kraju kada sam videla njegov pervezni pogled.

- Šta sam ti ja, zlatna ribica pa da ti ispunjavam želje? -

- Naravno da ne. Ona ispunjava tri želje. -

Videla sam mu na licu da se premišlja da li da prihvati ili ne.

- Mislim da je to pošteno, pošto je ipak ovamo uključen i jezik. -

- Da, ali ipak ti dobijaš u oba slučaja. -

- Pa i ne baš. Ako ti pobediš, što je nemoguće, moraću da čistim jezik sa četkom posle poljubca. -

- Onda pretpostavljam da je dogovoreno. -, rekao je i rukovali smo se. Biće ovo duga nedelja.

***

Ne mogu da verujem da sam izgubila opkladu! Šalim se, nisam još. I dalje traje. Trenutno je poslednji dan. Protekla nedelja mi je bila pakao, a Bojan je dolazio svaki dan da se naslađuje mojim bolom. Moram da izdržim još samo danas, ili ću morati da ga poljubim. To nije loša ideja, zgodan je, ali ne mogu da dozvolim da pobedi! Dok sam čistila jedan od stolova za koji su do pre minut bile mušterije, začula sam komentare sa susednog stola.

- Vidi ovu konobaricu. -

- Mah, viđao sam i bolje. -

- Šta misliš, da li bi nam dala ako bi joj platili? -

- Siguran sam da bi to uradila za besplatno. -

Prišla sam stolu za koji su sedela dva dečka, i prekrstila ruke na grudima.

- Da li vam treba nešto? -, upitala sam ih pokušavajuci da suzdržim bes.

- Da, ali možemo to da dobijemo od bolje od tebe. -, rekao je jedan na šta su se oboje pervezno nasmejali.

- Onda bih vas zamolila da odete. -

- Radije bi ostali, jer ti daješ besplatno. Jeste da ne bi uživali, ali bolje išta nego ništa. -

Ovo je bila zadnja kap koja je prelila čašu. Uzela sam jednu čašu sa stola i njen sadržaj prosula jednom od momaka na glavu.

- Koji k... -, pre nego što je mogao da nastavi, razbila sam mu čašu o glavu. Krenuo mu je malo krv, ali ga nisam dovoljno jako udarila da bi se onesvestio. Šteta.

Drugi je ustao i pre nego što je uspeo da uradi nešto, udarila sam ga kolenom u njegove ,,dragulje". Savio se i uhvatio za bolno mesto, a ja sam to vreme iskoristila da odem. Dok sam hodala ka izlazu, bacila sam u vazduh onu kecelju koja mi je bila vezana oko struka i viknula ,,Zbogom pijane budale!,, pre nego što sam izašla. Hodala sam brzo i iznervirano.

- Ne mogu da verujem koliki su maloumni retardirani idioti! -, promrmljala sam naglas. Čula sam korake iza mene ali se nisam osvrtala jer sam znala ko je.

- Došao si na se naslađuješ mojim bolom? -, upitala sam pre nego što sam stala i okrenula se ka Bojanu streljajući ga pogledom.

- Došao sam po ono što zaslužujem. -

- Misliš na to da mi kažeš jednu blamirajuću stvar o tebi? Želju ću ostaviti za neki drugi put. - Videlo se da je zbunjen pa sam nastavila. -Počela sam da radim pre dve nedelje u četvrtak. Danas je petak. Bio je dogovor da izdržim dve nedelje, što sam i uspela. To što sam zaboravila da je bio četvrtak kad sam počela da radim, to je već druga stvar. -, dodala sam malo tiše na kraju. Videlo se da je bio iznenadjen.

To! Uspela sam da promenim njegovi šuntavi bezizražajni izraz lica. Poen za mene! Jeste da je bila mala promena, ali je za mene velika. Stvarno brzo menjam raspoloženje. Do pre minut sam bila iznervirana i ljuta, a sada bih igrala od sreće jer sam uspela da zeznem Bojana. Okrenuo se i krenuo da ode.

- Čekaj! A naš dogovor? -

- Rekla si da ti kažem nešto blamirajuće o meni, ali nisi rekla kada tako da ću ti reći kada ja odlučim da hoću. -, rekao je i otišao. Da li je on upravo zeznuo mene? Ne mogu da verujem! Ovo je kao da prevariš prevaranta, što i jeste naša situacija. Pa videćemo se mi još. A sledećeg puta ću biti spremnija. Imam osećaj da se moj život pretvara u neku nadrealnu seriju.

Ali ne mogu da verujem da sam se pre minut setila da sam krenula da radim u četvrtak. Da se nisam setila, ispalo bi loše. Uf, koje sam ja sreće. Pošto sam imala slobodnog vremena, otišla sam na ono moje mesto kod drveta gde odlazim svakog dana posle posla da vežbam. Mislim da ulazim u štos sa ovim mojim novim moćima. Saznala sam da srebrne karte imaju različite sposobnosti, koje samo vežbanjem mogu da otkrijem. Za sada sam otkrila da mogu da seču i da su otporne na toplotu, ali ne u isto vreme. Mogu da imaju samo jednu sposobnost odjednom, da bi je zamenila sa drugom karte moraju da se vrate u špil, što je loše jer daje neprijatelju prednost.

Kada je Badi prizvan, ne trošim magiju uopšte sve dok se ne prebaci u borbeni mod. Onda poraste on i njegovi očnjaci i kandže i podseća dosta na medveda. Mislim da će jadničak da poludi pored mene. Jedanput sam ga toliko jako zagrlila da sam ga zamalo ugušila. Nisam ja kriva što je on toliko sladak i što ima meko krzno. Kada sam završila sa vežbanjem, vratila sam se u stan, legla i istog trenutka zaspala.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Vote&kom, volela bih da čujem vaše mišljenje i da znam šta je dobro i šta nije da bih se potrudila da to popravim na dalje.
Izvinjavam se zbog grešaka kojih verovatno ima.
Ly <3