Kako sam se budila, tako sam počinjala polako da budem svesna ruku oko mene. I zvukova ujednačenog otkucaja srca. Kada sam otvorila oči, dobila sam pogled na Milanovo usnulo lice. Polako sam pokušala da izvučem ruke koje su mi polako trnele, jer sam ga grlila dok smo spavali i on je ležao na njima. Uzdahnula sam od olakšanja kada sam uspela da ih izvučem a da ga ne probudim. Sada kada sam ispunila plan, šta da radim? Drži me previše čvrsto da bih mogla da se izvučem. Izgleda da ću morati da čekam da se probudi. Pošto nisam imala šta da radim, počela sam da razmišljam i setila se svega što se desilo juče. Doslovno sam mogla da osetim bol u srcu. To je, bez sumnje, bio najgori dan u mom životu. Ne znam šta bih radila da me Milan nije pronašao, i ne želim ni da zamišljam.

Primetila sam da se blago namrštio, što je bio znak da se verovatno budi. Ubrzo su se njegovi kapci otvorili dajući mi pogled na njegove crne oči.

  - Dobro jutro. -, tiho sam prošaputala.

  - Jutro. -, odgovorio je promuklim glasom više nego inače zbog spavanja. Na licu mu se nalazio blagi, ali iskren smešak.

Samo smo se gledali u oči, niko ne progovarajući ni reč. Polako je počinjalo da mi bude neprijatno, tako da sam odlučila da prekinem tišinu.

  - Možeš li da me pustiš? Moram do wc-a. -

Uradio je kako sam tražila, i napustila sam toplotu i udobnost kreveta i njegovog tela.

  - Prva vrata desno. -

Klimnula sam glavom. Kada sam ušla unutra, skoro pa sam se prepala svog odraza u ogledalu. Kosa mi je bila raščupetana, oči natekle a lice umorno. Stvarno sam izgledala užasno. Pokušala sam koliko toliko da sredim ovaj haos. Kada sam se vratila u sobu, krevet je bio namešten, a on se presvukao.

  - Ovo je tvoje. -, rekao je i pružio mi telefon. -Nisam ništa dirao, samo sam ga juče isključio kada si zaspala da te ne bi probudio. -

  - Hvala ti. -

Upalila sam ga i odmah je počeo da zvoni kao lud. Imala sam dosta propustenih poziva i poruka. Svi su bili od Davida, Bojana i Sunčice. Ušla sam prvo u Sunčicine poruke.

Bojan mi je rekao da ti je sve ispričao.
Sada su verovatno ljuta na nas. Samo nemoj da se ljutiš na Bojana.
Moja ideja je bila da se pretvaramo da smo zajedno. U početku nije hteo, ali sam ga posle ubedila.
To je bilo pre nego što sam te upoznala.
Da sam te znala, nikada mu ne bih predložila to.
Odgovori molim te.
Želim da znam da li si dobro
Izvini...

Samo sam joj odgovorila kratko "Dobro sam". Ipak je serijski ubica na slobodi, ne želim da se brine mnogo za mene.

Posle toga sam ušla u poruku od Bojana koja je glasila: ,,Moramo da pričamo.". Vau... Napisao mi je čak tri cele reči. Ali ipak je to Bojan. Šta sam mogla više da očekujem od njega?

Napisala sam mu da se nađemo za sat vremena kod oglasne table. Jeste da me je lagao, ali zaslužuje da ga barem saslušam.

I ostale su mi još poruke od Davida.

Znam da sam pogrešio, ali dopusti mi da ti se iskupim. Zar ne veruješ u drugu šansu? Seti se svega lepog što smo proveli zajedno. I zar mi nisi obećala da ćeš uvek biti tu za mene?

Odlučila sam da ću ga ignorisati za sada. Rana je još uvek sveža, i mogla bih da popustim pod njegovim pritiskom.

  - Moram da idem sada. Hvala ti na svemu. -, rekla sam i zagrlila čvrsto Milana.

  - Ne moraš da mi se zahvaljuješ. Voleo bih da mogu da ti pomognem više. -

  - I ovo je mnogo što si uradio za mene. Stvarno cenim to. -

Napravila sam kratku pauzu.

  - Slušaj, Milane, ja... -

  - U redu je. -, prekinuo me je. Izgleda da je shvatio šta sam htela da kažem. -Razumem. -

  - Ali ipak moram da ti kažem. Ti si bio iskren sa mnom, tako da ja moram da budem iskrena i sa tobom. Ti si mi mnogo dobar drug, ali ne mogu da ti uzvratim osećanja. -

  - Već sam znao to, ludice. -

Na licu je imao nežan, ali po malo tužan smešak. Htela sam da rešim to. Ne želim da mu dajem lažnu nadu, pa da se posle razočara. Najmanje što zaslužuje je iskrenost.

Posle toga sam otišla da se nađem sa Bojanom. Kada sam došla na dogovoreno mesto, on je već bio tamo. Stojao je naslonjen na drvo kod oglasne table sa rukama u džepovima od kožne jakne. Došla sam do njega i naslonila se na drvo tako da smo bili okrenuti leđima a drvo je bilo između nas. Nije me ni pogledao niti je pokazao bilo kakvu reakciju, ali sam znala da zna da sam tu. Nekoliko trenutaka smo samo tako stajali u tišini dok on nije progovorio.

  - Ovde smo se upoznali. Da li se sećaš? -

Nasmejala sam se na sećanja od našeg prvog susreta.

  - Nalavno da se sećam. Nisam toliko matora da bih imala problema sa pamćenjem. - zastala sam pre nego što sam nastavila. -Da li se sećaš mog posla u kafani? I naše opklade? Ostalo je još da mi ispuniš jednu želju. Mislim da ću je iskoristiti sada. Želim da me više nikada ne slažeš. -

  - Sigurna si da ne želiš da poželiš neku drugu želju? Možeš da me nateraš da uradim bilo šta, što je u mojoj mogućnosti. Nekako je šteta da se potroši ovako. -

  - Možda je šteta, ali to je ono što trenutno želim. -

  - Ako je to ono što želiš, onda nemam prava da se žalim. -

Opet je nastala tišina, samo što sam ovog puta ja bila ta koja ju je prekinula.

  - O čemu si hteo da pričamo? -

  - Hteo sam da ti se izvinim i objasnim neke stvari. Sa Sunčicom sam se dogovorio da mi glumi devojku da bih te napravio ljubomornom. Kada sam primetio da nisi ljubomorna, hteo sam da odustanem i kažem istinu, ali jedan deo u meni se nadao da će se stvari promeniti. Ali to nije bio jedini razlog. Tu je bio i strah. Plašio sam se da ću te izgubiti kada budeš saznala istinu. -

Kada je završio sa pričom, iskoristila sam malo vremena da razmislim o svemu što mije rekao.

  - Da li ti se sviđam? -

Sačekala sam malo, ali odgovora nije bilo.

  - Zašto ne odgovaraš? -, upitala sam.

  - Zato što ne smem da lažem. -

Uzdahnula sam. Izgleda da mu se sviđam, ali ne želi da mi prizna. Ako je to ono što želi, onda ću poštovati njegovu odluku. Odgurnula sam se od drveta i po prvi put od početka razgovora ga pogledala.

  - Ovog puta ću ti oprostiti, ali nemoj da si me opet slagao. -

  - Zar si već zaboravila? Ne smem da te lažem. Toliko o tvom pamćenju. -

Nasmejala sam se. Bilo mi je drago da smo ovo rešili. On mi je mnogo dobar drug i ne želim da ga izgubim. Posle toga smo se rastali. Pogledala sam u telefon i tamo me je čekala nova poruka od Davida koja je glasila: ,,Šuma pored grada. Čekaću te dok se ne pojaviš."

Malo me je iznervirala njegova poruka. Zašto je toliko uporan kada zna da je ispao najveći mogući gad? Odlučila sam da se nađem sa njim. Možda će me posle toga ostaviti na miru. Neke stvari mogu da oprostim, ali prevaru ne mogu nikada.

Samo mi je bilo malo čudno mesto na koje je izabrao da se nađemo. U redu je ako želi da budemo sami, ali zašto baš šuma? I njegov način pisanja je drugačiji. Šta ako... Verovatno nije to u pitanju, ali ipak bih trebala da budem spremna na sve.

Stigla sam tamo, ali njega nije bilo. Posle pola sata čekanja sam odlučila da odem.

  - Gde si krenula? -, čula sam glas koji ledi krv u žilama. Okrenula sam se i tamo je stajao Morte.

  - Znači ti si taj koji mi je poslao poruku da se nađemo ovde? Ne znam zašto, ali nisam iznenađena. -

Ovo je loše. Od svog medijuma sam ponela samo plave karte, ali one nisu jake. Ako me napadne, neću imati šanse.

  - Primetio sam da su te svi povredili, pa sam došao da ti olakšam muke. -

  - Gde je David? Da li si mu uradio nešto? -

  - Mislim da ti je to najmanja briga. -

Izvadio je Davidov telefon, bacio ga na zemlju i zgazio ga ostavljajući samo komadiće.

  - Zašto me jednostavno ne ubiješ? Imao si dosta prilika za to. -

  - Hoću te ubiti, ali ne još. Prvo želim da te ubijem psihički. -

  - I kako planiraš to da uradiš? -

  - Imam svoje načine. Ali sada, imam jedan poklon za tebe. -

Bila sam zbunjena. Nisam znala o kakvom poklonu priča sve dok nije skinuo kapuljaču dopuštajući da mu vidim lice.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
I evo mene sa novim nastavkom!
Šta mislite o ovom nastavku? Volela bih da čujem vaše mišljenje :)
Ly <3