Kada sam se probudila ujutru, dočekala me je poruka za dobro jutro od Davida, zbog koje mi se odmah pojavio široki osmeh na licu. Setila sam se našeg poljupca od sinoć. Morala sam da zagrizem usnu da ne bih vrisnula zbog prevelikog naleta sreće. Nisam ispuštala telefon iz ruku ceo dan, jer smo se sve vreme dopisivali.

Jedan mali savet za sve. Nemojte nikada da idete i buljite u telefon dok hodate, jer možete udariti u nešto, ili u mom slučaju u stub. I vrata. I da se sapletete na tepih i prospete se po podu. Anitin izraz lica je bio neprocenljiv. Čak mi je i opipala čelo da proveri da nemam temperaturu ili groznicu, što bi objasnilo moju smotanost. Ali nemam. Imam samo dve leve noge.

Nakon što smo se David i ja dogovorili oko sastanka, otišla sam odmah da se spremam iako smo trebali da se sastanemo tek za nekoliko sati. Ispustila sam iznervirani zvuk kada sam shvatila da nemam šta da obučem. Trebala sam da ponesem neku haljinu ili tako nešto. Odlučila sam da odem do mog stana i uzmem pogodnu odeću za sastanak. Doslovno sam trčala niz stepenice. Obuvala sam kratke čizmice zahvaljujući Bogu što se nisam skršila.

  - Gde ideš? -malo sam poskočila, jer nisam očekivala nikog.

  - Na jedno mesto. Potpuno nebitno. -

  - Ako je toliko nebitno, zašto mi ne kažeš gde ideš?-

Uzdahnula sam. Znam da ne mogu ništa da sakrijem od Bojana, tako da je najbolje da mu kažem. Pametan je, saznao bi na ovaj ili na onaj način. Drago mi je da mi nije neprijatelj i da je na našoj strani.

  - Idem do mog stana da uzmem nešto. -

  - Ne dolazi u obzir. Šta god da je u pitanju, sigurno nije toliko bitno da rizikuješ svoj život zbog toga. -

  - Moj život je i onako u opasnosti. Ako je Morte uspeo da dođe ovde, na mesto za koje smo mislili da je najsigurnije za mene, onda to znači da nisam sigurna nigde. -

  - Tačno tako. Nema potrebe izlagati tvoj život opasnosti većoj nego što je sada. Iz nekog nepoznatog razloga, Morte je okomio na tebe. Moramo da otkrijemo koji je njegov motiv i ko je on da bi mogli da ga zaustavimo. A to što je dolazio ovde nam još više pomaže u tome. Niko sumljiv nije ušao ili izašao iz kuće, što znači da je Morte bio neko od zvanica. Trebalo bi dobro razmotriti mogućnost da je neko od nas on. Znam da ne želiš da sumnjaš ni u koga od tvojih prijatelja, ali ovo je pitanje života i smrti. Ako ništa, barem budi na oprezu. -

Uzdahnula sam. Ova situacija je previše komplikovana. Počinjem polako da budem umorna od svega.

Nisam znala šta da uradim. Da odem na sastanak sa Davidom, ili da otkažem? Ako otkažem, pomeriće sastanak za drugi dan, ali ja ni tada neću imati pogodnu odeću za sastanak. A ako stalno otkazujem, pomisliće da ga izbegavam ili da ne želim da izađem sa njim, a to ne želim.

  - Slušam. -rekao je kratko. Sigurno je primetio da me nešto muči. Od svih problema kojih imam u životu, ja se nerviram zbog toga što nemam šta da obučem za sastanak. Bože, na šta sam ja spala.

  - Danas imam sastanak sa Davidom, a nemam šta da obučem.- Stidljivo sam gledala u svoje čizmice.

  - Pa si mislila da uzmeš neku odeću iz stana. -nadovezao se. -Zašto jednostavno ne kupiš neku odeću? -

  - Nisam skoro bila ni na jednom poslu, tako da nisam baš pri parama. -

  - Onda ću ti ja kupiti neku odeću. Ne prihvatam 'ne' kao odgovor -

Pokušala sam da ga odgovorim od toga, ali me je on samo ignorisao. Otišli smo u jedan butik, i razgledali smo  kada mi je pružio odeću sa rečima da probam. Uradila sam kao što je rekao. Izašla sam iz kabine za probanje odeće. Na sebi sam imala crne uske pantalone, i jednostavan plavi džemper, malo širi. Bojan me je zagledao iz svakog ugla, pre nego što je rekao da mi lepo liči.

  - Da li si siguran? Da nije možda malo glupo da obučem ovo na sastanak? Možda bih ipak trebala da probam neku haljinu. -

  - Uskoro će zima, i ti razmišljaš o tome da obučeš haljinu? Ovo što sada nosiš je sasvim dobro za prvi sastanak. Na prvom sastanku se nikada ne treba doterati mnogo, jer muškarac onda primeti da si previše zaljubljena u njega, i onda te vrti oko malog prsta. To isto važi i za šminku. Ako baš želiš da je staviš, onda stavi diskretnu i nemoj da preteraš, jer time možeš da ga odbiješ. A i taj džemper ti ističe oči. -

Nisam nikada to gledala na takav način, ali sada kada mi kaže to, shvatam da ima logike.

  - Iznenađena sam što se toliko razumeš u te stvari, posebno vezano za modu, jer si ipak muško. -

  - Baš zato što sam muško se razumem u te stvari, jer znam o čemu muškarci razmišljaju. A što se tiče mode, Sunčica me je stalno terala da idem sa njom u kupovinu, tako da sam naučio par stvari. -

Kada ga zamislim u situaciji u kojoj sam bila ja kada sam bila u kupovini sa Sunčicom, bude mi ga žao.

Zahvalila sam mu se na svemu dok smo išli ka kasi da platimo stvari. Pogledala sam na sat shvativši da ako ne krenem odmah, da ću zakasniti.

  -Moram da krenem ako ne želim da zakasnim. Hvala ti puno na svemu, spasio si me. -rekla sam brzo. Zagrlila sam ga pre nego što sam odjurila odande ne dajući mu šansu da bilo šta kaže.

Negde na pola puta sam zastala shvatajući da sam malopre zagrlila Bojana. Bila sam mnogo srećna zbog toga što mi je pomogao i zbog sastanka, tako da sam ga zagrlila ne razmišljajući. Nadam se da se neće ljutiti zbog toga.

Približavala sam se mestu na kojem smo se dogovorili da se nađemo. Pogledala sam u sat i videla da sam malo poranila. Mislila sam da ću morati da ga čekam, ali sam onda videla da je on već stigao. Stojao je sa rukama u džepovima, gledajući u jednu tačku, kao da razmišlja o nečemu. Kada me je ugledao, osmeh mu se raširio, kao i moj. Prišao mi je ostavljajući poljubac na mom obrazu zbog koga sam se blago zacrvenela.

  - Da li si me dugo čekao? -upitala sam, jer nisam znala šta bih drugo mogla da kažem.

  - Nisam, ne brini se. Bio sam previše uzbuđen zbog svega ovoga, da sam slučajno došao malo ranije. -

Zakikotala sam se. Bilo mi je malo slatko to što je došao malo ranije jer je bio uzbuđen.

  - Hoćeš prvo da prošetamo malo? -klimnula sam glavom kao znak potvrde. Šetali smo parkom pričajući o raznim stvarima. U jednom trenutku me je odjednom uhvatio za ruku. Bila sam malo iznenađena njegovim postupkom.

  - Da li ti smeta? -

  - Naravno da ne. -

I tako smo nastavili šetnju dok sam ja imala kez od uveta do uveta. Pošto je bilo hladno, odlučili smo da odemo u kafić koji se nalazio u blizini. Stalno je pričao viceve koji i nisu bili toliko smešni, ali zbog nekog razloga sam se cepala od smeha. Nekoliko puta su se gosti za ostalim stolovima okretali ka nama, ali nas nije bilo briga. Postojali smo samo ja i on. Nije bilo ostalih briga, ni Mortea. Toliko smo se dugo zadržali da je polako počeo da pada mrak, tako da smo odlučili da sastanak privodimo kraju. Insistirao je na tome da me otprati do Bojanove kuće. Na putu do kuće je zastao ispred jedne prodavnice da rečima da ga sačekam. Ubrzo se vratio noseći nešto u ruci. Pokazao mi je rukom da se okrenem, što sam, pomalo zbunjeno, i uradila. Oko vrata mi je zakačio ogrlicu sa priveskom u obliku srca.

  - Znam da je jednostavna i da nije mnogo, ali kada sam je ugledao, znao sam da je kao stvorena za tebe. Ima samo jedno srce, jer naša srca kucaju kao jedno. -

Bila sam oduševljena, ne toliko ogrlicom koliko njegovim malim znakom pažnje.

  - Predivna je. Hvala ti. -rekla sam grleći ga. Kada smo došli do kuće,  trebali smo da se rastanemo. Htela sam još da ostanem sa njim, jer sam se danas sjajno provela i nisam želela da se ovaj dan završi. Nagnuo se ka meni, približavajući svoje lice mojim dok je gledao u moje usne.

  - Smem li da te poljubim? -

Samo sam potvrdno klimnula glavom. Bila sam kao hipnotisana, tako i da sam htela, nisam mogla da kažem ništa. Kada su nam se usne konačno spojile formirajući poljubac, imala sam osećaj da bi mogla da poletim od sreće. Odvojili smo se tek kada nam je nestalo kiseonika.

  -Bolje da odeš unutra. Hladno je, i ne želim da se razboliš. -

Znala sam da se ovaj dan mora završiti, iako nisam želela. Ostavila sam kratki poljubac na njegovim usnama pre nego što sam otišla. Kada sam ušla u kuću, prvo sam pogledala da li ima nekog, pre nego što sam počela doslovno da skačem od sreće. Kada sam potrošila višak pozitivne energije, smirila sam se malo.

Gledala sam svuda oko sebe, iza stuba, u ćošku, čak i na plafonu. Bojan je ušetao u prostoriju onog trena kada gledala pod tepih.

  - Šta tražiš?-

  - Mortea.-

  - Ispod tepiha? Moram da priznam da njegove veštine da prođe neopaženo su dobre, ali sam siguran da čak ni on ne može da se sakrije ispod tepiha. -

Samo sam slegla ramenima.

  - Zašto ga uopšte tražiš? -

  - Zato što sam srećna. Morte ne bi bio Morte da ne upropasti to. Nije valjda stiglo još neko pismo od njega? -

  - Nije. -odahnula sam od olakšanja. -Dobro je što si na oprezu, ali nemoj da dozvoliš sebi da postaneš paranoična i da ti on sputava sreću. Zabavljaj se i budi srećna, ali budi i na oprezu. -

Ne znam šta bih radila da nema njega. Sigurno bih poludela, ili završila mrtva u nekom jarku da trunem a da niko ne zna.

Prišla sam mu i čvrsto ga zagrlila. Uzvratio mi je zagrljaj bez reči. Posle nekoliko trenutka smo se odvojili.

  - Hvala ti puno. Za sve. Ne znam kako bih preživela u ovom svetu bez tebe. Drago mi je da postojiš. -

Sve ovo sam mu rekla, jer sam htela da zna. Ovo je bilo najmanje što sam mogla da uradim za njega. Ipak je on dosta uradio za mene, iako možda toga nije svestan.

Primetila sam da mu je na licu zaigrao smešak. Bio je mali i skoro neprimetan, ali je i dalje bio tu, zbog čega mi je bilo drago. Krenula sam ka mojoj sobi kada sam začula dozivanje mog imena. Okrenula sam se ka Bojanu čekajući da progovori.

  - Nema veze. Zaboravi. -

  - Ako želiš da mi kažeš nešto ili da me pitaš, ne moraš da se ustručavaš. -

  - Nije bitno. -

  - U redu. Ako ti trebam, znaš gde sam. -

Posle toga sam otišla u moju sobu. Zanimalo me je šta je hteo da mi kaže, ali nisam želela da navaljujem. Ako želi, rećiće mi sam.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Da, znam da mnogo kasnim sa nastavkom i da sam užasna, ali stvarno imam mnogo da učim. A i mrzim da pišem ljubavne scene, tako da je to još jedan razlog što se ovo odužilo. Razumeću ako niko više ne želi da čita.

Ako ima još nekog ko čita, želim samo da mu\joj se zahvalim što je ostao\la uprkos mojoj neaktivnosti.

Hvala vam od ❤