Zamolila bih sve da počitaju na kraju podebljano crnim slovima. Hvala unapred :)

Šta!? Šta misli pod tim? Kako može da da bude neko iz naše družine? Pretpostavljam da kada kaže družina da misli na Bojana, Davida, Milana, Sunčicu i mene. Hoće da kaže da je neko od njih Morte? Nemoguće je da je neko od njih! Pogledala sam u Mortea čiji je zli smešak bio širi, ako je to moguće.

- Lažeš! To si rekao samo da bi počeli da sumnjamo jedni na druge i da bi nas zavadio!-

- Ako lažem, kako bih onda znao za rupu u zidu koja je sakrivena iza slike, ili za to da ti je dragi otac došao u posetu? -

Kako? To sa rupom se desilo pre tri dana a Ivana sam srela tek pre manje od tri sata! Kako je uspeo tako brzo da dodje do informacija? A i niko nije znao za to sem nas. Konačno su mi došle do mozga sve informacije i činjenice. Da li je moguće da je neko od njih stvarno Morte?

Ne! Odbijam da verujem u to! Prošli smo kroz dosta toga, i nema šanse da je neko od njih pomahnitali ubica koji pokušava da me ubije!

- Verujem u njih. -odgovorila sam kratko.

- Sigurno si posumnjala na njih, barem na sekundu. Toliko o tvom poverenju. Zar ljudski mozak nije čudo? Navodno veruješ nekome, a onda kada se pojavi neko i kaže nešto protiv te osobe, odmah se rodi sumnja. -

Iznerviralo me je ono što je rekao, možda zato što je delimično bio u pravu.

- Možda sam posumnjala u njih u jednom kratkom trenutku, ali sam sada sigurna da niko od njih nije ti, i to je ono što je bitno. -

Dok sam ovo pričala, gledala sam ga odlučno i direktno u oči. Sigurno želi da se posvađamo da bi postali ranjivi i lake mete, ali mu to neću dozvoliti. Neću popustiti i igrati njegovu igru.

- Radi kako želiš. Nemoj posle da kažeš da te nisam upozorio. -rekao je i otišao. Nisam pokušavala da ga zaustavim zato što sam bila srećna što odlazi, a i da me napadne ne bih imala šanse protiv njega. Celim putem do stana sam bila zamišljena. Tražila sam logično objašnjenje za sve ono što mi je Morte rekao. Verovatno nas je posmatrao ili je postavio kamere negde u moj stan.

- Ana! Konačno si se vratila! Nemaš pojma koliko smo se zabrinuli! -

Iz razmišljanja me je trgo Milan kada mi je prišao i zagrlio me. Nisam ni primetila da sam došla u moj stan. Izgleda da sam to uradila nesvesno.

- Da li si dobro!? Nisi valjda naišla na Mortea!? -

- Da, dobro sam. -

U prostoriji su bili svi sem Ivana.

- Hteo je da te ostavi malo da sabereš sve misli. -klimnula sam glavom na Bojanom komentar. Izgleda da je po mom izrazu lica uspeo da pogodi o čemu razmišljam.

- I kakav je bio susret sa Morteom? -pogledala sam ga zbunjeno.

- Kako znaš? -

- Kada te je Milan pitao da li si dobro i da li si videla Mortea, ti si mu odgovorila samo da si dobro, što je značilo da si ga srela. A i upravo si mi rekla. -

Prokleta bila ja i moja velika jezičina. Trebala sam da se pravim glupa. Da li da im kažem za ono što mi je rekao? Ne bih htela da ih lažem i skrivam nešto od njih, ali isto tako ne želim da brinu i da počnu da sumnjaju jedan na drugog.

- Došao je da se naslađuje mojim bolom. Ovog puta me nije napao, za divno čudo. Znao je za rupu u zidu i za Ivana. -

Svi su izgledali iznenađeno, posebno David. Bojan nije bio toliko, ili je to dobro prikrivao, ali me je zato posmatrao ispitivački. Pametan je on tako da je verovatno shvatio da sam im prećutala nešto. Ako je tako, zahvalna sam mu što to ne pominje pred svima.

- Kako zna za to? Ovo sa tvojim ocem je bilo pre par sati! -progovorio je David.

- Možda je postavio kamere negde i špijunira nas, ili je za to upotrebio magiju. -

- Ako je tako, onda ne bi trebalo da budeš više ovde u stanu. Najbolje bi bilo da se prebaciš da živiš kod nekog od nas, barem na neko vreme. -

Koliko god me je nekada nerviralo to što je Bojan uvek smiren i opušten, toliko sam sada bila zahvalna, jer nam je potreban neko kao on da mirno razmisli o svemu i pronađe rešenje.

- Znači sve je rešeno! Pakuj se Ana, seliš se kod mene. -rekao je veselo David. Šta!? Moram da budem kod Davida kući!? Sa njim!? Samo nas dvoje!? Srce mi je kucalo sto na sat i plašila sam se da će ostali da ga čuju. Koliko bih volela to, toliko i ne bih.

- Zašto ne može da dođe kod mene? -pobunio se Milan.

- Ti si veća opasnost za nju nego Morte. Ko zna šta bi joj uradio da ste sami. -

- Ti si našao da mi kažeš. -

- Mislim da je najbolje da ode kod Bojana. -ubacila se Sunčica zbog čega smo svi pogledali u nju. -On je najjači među nama i ima najviše iskustva. Plus, dolazi iz plemićke porodice, tako da mu je kuća dobro osigurana od magije. Niko ne može da uđe i izađe neopaženo, a i tu telohranitelji koji štite kuću. To bi bilo najbolje za Anu. -

Bila sam malo zatečena njenim predlogom. Kada malo bolje razmislim, bila je u pravu. Verovatno bi bila najbezbednija kod Bojana, ali ne bih mogla da joj to uradim.

- Mislim da to nije dobra ideja. Ne bih mogla da budem u istoj kući sa tuđim dečkom dok mu je devojka negde drugde. Jednostavno nije u redu. -

- Ne moraš da se brineš oko toga. Nije kao da ćete biti u istoj prostoriji. A i verujem vam. -

Dirnule su me njene reči. Spremna je toliko da se žrtvuje zbog mene, na čemu sam joj duboko zahvalna. U isto vreme sam tužna i srećna što neću biti kod Davida. Sviđa mi se, ali ne bih znala kako da se ponašam pred njime. Tu je i onaj zamalo poljubac zbog čega sam i dalje ljuta na njega. Možda je ovo rešenje bolje za sve, ali... Još nismo čuli šta Bojan misli na sve ovo. Pogledala sam u njega, a on je već gledao u mene.

- Nemam ništa protiv. -

- Onda pretpostavljam da ću neko vreme živeti sa tobom. -

Znam da kasnim dosta i izvinjavam se zbog toga, ali jednostavno sam bila prezauzeta oko škole, nisam imala kad ni da spavam koliko sam učila. A i škola me je iscrpila skroz i nemam više volju ni za čim. Neću odustati od pisanja, ali će nastavci možda malo kasniti. Ne želim da zbrzam nastavke i time upropastim celu knjigu. Nadam se da razumete.

I da, hvala vam punoooo na +1k pregleda na knjizi!:) Nemate pojma koliko sam srećna! Volim vas svee! ♥