Ne mogu više... Umreću... Već barem dva sata hodam i ne mogu da nađem grad Limerence u koji treba da odem. Čudno neko ime za grad. U onaj koverat što mi je baka dala se nalazilo pismo kako da dođem do njega. Prvo sam morala da putujem autobusom tri sata do jednog grada, pa posle peške pošto niko ne zna gde je. Kao da ne postoji. I još moram da vučem sa sobom ovaj ogroman kofer koji je težak tonu i ranac u koji sam spakovala najpotrebnije sitnice koje želim da mi budu pri ruci.

  Da li me to moje safirno plave oči varaju? Mislim da vidim neki grad. To, konačno civilizacija! Kada sam se približila gradu, videla sam da je obavijen nekakvim mehurom ili nečim sličnim. Da nije ovo Atlantida samo umesto da se nalazi pod vodom ona je na suvom? Prišla sam i samo prošla kroz onaj mehur. Kada sam ušla mogla sam da vidim znak na koji piše ,,Dobro došli u Limerence".

  Aleluja! Konačno sam uspela! Malo mi je falilo da počnem da igram od sreće ali sam se suzdržala da me ne bi ljudi gledali kao da sam upravo pobegla iz ludnice. Hodala sam ulicama grada i razgledala malo oko sebe. Grad nije bio mnogo veliki i bio je lepo uređen. Videla sam kako je jedan čovek čučnuo pored puta. Stavio je ruke na travu i odjednom je drvo izraslo ni iz čega. Ali bukvalno! I kako je uspeo to da uradi? Po kojoj logici?

  Znate šta? Zaboravite logiku, ovo mora da je grad vanzemaljaca. Prvo onaj mehur oko grada a sada i ovo drvo koje je izašlo iz zemlje i poraslo u roku od pet sekundi. Mislim da ću se onesvestiti.

  Kada sam bila sigurna da se to neće desiti, izvadila sam ono pismo u kojem je pisalo kako da dođem dovde iz ranca i pogledala ga. Pisalo je da kada dođem u grad odem odmah u prodavnicu opreme i kažem da sam nova u gradu. Pitam se o kakvoj je opremi reč.

  Posle malo šetanja kroz grad uspela sam da je nađem. Ušla sam unutra, a za vratima se čulo zvonce koje sluzi da kaze prodavcima da imaju mušteriju. Posto je prodavac verovatno bio negde iza u drugu prostoriju, jer ga nije bilo za kasom, iskoristila sam vreme dok ne dođe da razgledam prodavnicu. Pa ovo je svakako najčudnija prodavnica u kojoj sam bila. U izlozima se nalazilo oružije, nakit i neke čudne rukavice. Razumem da ima oružije, i eventualno rukavice, ali kako narukvice, ogrlice i prstenje spada u opremu?

  - Dobar dan. -, trgo me je glas prodavca iz misli.

  - Dobar dan. Nova sam u gradu, i... -, stala sam jer nisam znala šta dalje da kažem. Zašto uopšte započinjem rečenicu ako ne mogu da je završim? Sreća pa je ubrzo progovorio.

  - Nova u gradu? Onda pretpostavljam da ima dosta stvari koje ne razumeš. - Samo sam klimnula glavom. -Na tvoju sreću, imam nešto baš za tebe. -

  Otišao je u zadnji deo prodavnice i ubrzo se vratio sa jednom knjigom.

  - Tu ti piše sve što bi trebala da znaš. -pogledala sam u knjigu. Bila je crna i imala je isti onaj grb kao što sam videla na mojim kartama, samo što je ovde bio zlatne boje. U uglu knjige je bila cena.

  - Ova cena je prevelika. Zar ne mozete da je spustite malo? -

  - Žao mi je ali ne mogu. Da mogu, bilo bi jeftinije. -, rekao mi je na fin način što me je malo iznenadilo. Mislila sam da će da kaze nešto u smislu ,,Ili kupi ili odlazi odavde!".

  - Razumem. Mislila sam ipak da pitam jer moram da sačuvam svaki dinar koji mogu jer ih nemam baš mnogo. Još mi trebaju pare za stan i hranu. Tražila bih posao, ali sumnjam da bih mogla da se koncentrišem s obzirom da ima dosta stvari koje su mi se desile u zadnjih nekoliko dana, a tu je i ovaj čudan grad. Mislim da ne bih izdržala ni dan da se ne izgubim a i tu su čudne stvari koje su vezane za njega. -, rekla sam sa tugom u glasu.

  Mislim da sam uskoro uspela da ga ubedim. Još mi fale suze. Misli na jadno mače kako je zaglavljeno na drvetu ili ga je pregazio auto. Bljak! Mislim da ću pre da povratim nego što cu da izazovem suze. Znam! Misli na neku tužnu pesmu. Hajde, možeš ti to. To! Uspela sam! Oči su mi se napunile suzama, ali nisam nijednu pustila. Kao što sam pročitala negde, "Ne preživljavaju najpametniji ili najjači, već oni koji se najbolje prilagođavaju promenama".

  - Pokušavaš da manipulišeš sa mnom? - izgleda da sam otkrivena. -Sviđa mi se. Drago mi je da vidim da možeš da se snalaziš, jer ovde jedu slabe za doručak. Spustiću ti malo cenu. -

  Pa uspela sam u onome u čemu sam htela. Samo mi je malo žao što sam htela da manipulišem njime... Ma i to ce proći. Kupila sam knjigu i izašla iz prodavnice. Knjigu sam stavila u ranac da ne bih morala da je nosim u ruku, dovoljan mi je kofer.

  Ubrzo sam uspela da nađem stan u koji ću trenutno da živim. Bio je lepo uređen i dovoljno veliki za mene, i da mogu da se družim sa mojim prijateljima ako ih upoznam ovde. Kad smo već kod prijatelja... Kada sam se raspakova nazvala sam Mariju da vidim kako je.

  - Hej Majo. -

  - Hej Anči. -

  - Kako si? -

  - Super sam, ti? -

  - I ja isto. Kako je situacija tamo kod vas?-

  - Malo je bolje, ali je i dalje malo haos zbog škole. Pošto je potrebno dosta vremena da je poprave, upisali su nas u druge škole dok se naša stara ne popravi. Kako je kod tebe? -

  - Odlično, uspela sam nekako da se snađem. -

  - Nemaš pojma kako mi nedostaješ. Što si morala da odeš? -

  - Nedostaješ i ti meni. Već sam ti rekla da imam neke obaveze van grada.

  - Ali to ne objašnjava ništa. Nisi mi rekla gde ni zašto ides niti kada se vraćaš. -

  - Rekla sam ti da ne mogu da ti kažem gde ni zašto idem, a ne znam kada se vraćam.

  - Uvek mi sve pričaš, zašto onda ne možeš i ovo? -

  - Jednostavno ne mogu. Molim te razumi. - Čula sam je kako uzdise sa druge strane slusalice.

  - U redu, ali ako nađeš nekog slatkog dečka, obavezno da mi javiš. -

  - Znajući mene, neće da bude ništa od toga, ali dobro. -

  - Važi. Nego moram da idem, trebam da ucim. -

  - Čujemo se. I zabavi se sa tim dečkom. - čula sam kako se nasmejala pre nego što je prekinula. Gladna sam, a nemam ništa u frižideru za jelo. Pretpostavljam da je vreme za kupovinu. Otišla sam da kupim potrebne namirnice. Trebalo mi je malo vremena da se snađem i pronađem prodavnicu, ali sam uspela.

  Vraćala sam se kući sa punim rukama teških kesa. Kupila sam i više stvari nego što mi je potrebno. Bolje je da kupim više nego da se stalno šetkam do prodavnice. Uff, ove kese su stvarno teške.

  - Da li ti treba pomoć? - Čula sam muški glas i ugledala sam dečka koji je imao smeđu kosu i zelene oči kako mi se obraća.

  - Ne treba, hvala. Mogu sama. -

  Ruke su me bolele ali nisam htela da prihvatim njegovu pomoć. Mislim da je samo pitanje vremena kada ću da ispustim sve.

  - Očigledno je da su teške i da ih jedva nosiš. Daj meni. -, rekao je i uzeo mi sve kese iz ruku.

  - Ali... -

  - Nema ali. Nemoj da budeš toliko tvrdoglava i prihvati pomoć kad ti neko nudi, posebno kada ne možeš sama. -

  Šta on misli ko je?!

  - U redu, ali pod uslovom da i ja nosim nešto. -

  Pružio mi je neke kese, i to najlakše. Uff, kako me nervira. Ša on misli, da to što sam žensko znači da ne mogu da nosim obične kese?

  - Da nisi iskupovala ovoliko, ne bi sada imala problema da nosiš sve ovo. -, rekao je dok smo hodali ka mom stanu.

  - Pa bolje je da ako idem da kupujem, da kupim više nego stalno da se šetkam do prodavnice.

  - Pa to jeste. -nekoliko trenutaka je vladala tišina pre nego što je progovorio opet. -Čudno je.

  - Šta? -

  - To što ti je kratka kosa. Mislim, nije mnogo kratka ali znam da žene obično vole dugu kosu. -

  - Znam, zato i imam kratku kosu. -

  - Stvarno si čudna. -

  - Znam. Moj stan je blizu tako da mogu da preuzmem kese odavde. -

  - U redu. -, rekao je i pružio mi je kese. Drago mi je što me je poslušao i nije se prepirao. Uzela sam kese i otisla u stan. Kada sam jela uzela sam knjigu i zavalila sam se u fotelju. Pa da počnemo. Otvorila sam knjigu i na prvoj strani je pisalo,,Vodič o magiji za početnike". Izgleda da ipak ljudi u ovom gradu nisu vanzemaljci već mađioničari. Okrenula sam sledeću stranu i počela sa čitanjem.

  Mađioničari su oni ljudi koji imaju u sebi magiju. Tu magiju ne mogu da oslobode bez nekog predmeta kao medijum. Svaki mađioničar ima određeni predmet kao medijum i ne može da koristi ni jedan drugi. Oni mogu da izgledaju kao normalni predmeti kao što su: nakit, rukavice, razno oružije, karte... Karte! Ja imam karte... To znači da sam prokleti mađioničar! Ma super...

  Razlikuju se od običnih predmeta po tome što na sebi imaju grb. Ispod teksta se nalazila slika grba koji je isti kao onaj na kojim kartama i na knjizi. Nema sumnje da sam jedna od njih. Mislim da imam bolje ime za ovaj grad, a to je "Grad čudaka" i ja zvanično pripradam tu.

  Dele se u dve grupe. Prva je ona kod kojih medijum postaje jači kupovajući ih u prodavnici opreme (na primer: prstenje. Može se kupiti neki prsten sa drugim sposobnostima i moze se upotrebiti bilo koji od njih, u zavisnosti od protivnika). Druga grupa je ona kod kojih mora korisnik medijuma da postane jači. Obično su ovi tipovi mađioničara jači, ali oni moraju da vežbaju mnogo više od onih iz prve grupe i pri tome je teže. U koju li ja grupu pripradam? Videcu sutra.

  Neki ljudi od rođenja znaju ko su, a neki ne. Mogu da ne pokazuju nikakvu sklonost magiji do kasnije u zivotu. Mađioničari mogu biti samo oni koji su u krvnom srodstvu sa nekim mađioničarem.

  Da li to znači da je neko od mojih roditelja bio mađioničar? Mozda su bili oboje. Uff, glava me razbija, previše informacija je ušlo u nju. Ustala sam i otišla da popijem lek za glavobolju koji sam ponela sa sobom za svaki slučaj, pa sam se vratila na čitanje.

  Svuda po svetu ima gradova koji su samo za mađioničare. Oni oko sebe imaju mehur koji služi da normalno ljudsko biće ne bi moglo da ih vidi, ali i u isto vreme služe kao neka vrsta zastite. U centru grada se nalazi oglasna tabla sa poslovima koja je podeljena u tri grupe. Prva grupa je ona kod kojih ne treba korišćenje moći (npr: čistačica) i to je uglavnom za početnike. Drugu grupu poslova mogu rešiti samo oni koji znaju koristiti moći, a ne preporučuje se da radite poslove iz treće grupe sami ili nedovoljno jaki jer možete poginuti. Mogu da poginem. Ma super! Sve lepše od lepšeg. Pošto glava ne prestaje da me ubija, otisla sam da spavam i brzo sam utonula u san.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
I hope you like it :) ;)